New Living Translation

Exodus 1

The Israelites in Egypt

1These are the names of the sons of Israel (that is, Jacob) who moved to Egypt with their father, each with his family: Reuben, Simeon, Levi, Judah, Issachar, Zebulun, Benjamin, Dan, Naphtali, Gad, and Asher. In all, Jacob had seventy[a] descendants in Egypt, including Joseph, who was already there.

In time, Joseph and all of his brothers died, ending that entire generation. But their descendants, the Israelites, had many children and grandchildren. In fact, they multiplied so greatly that they became extremely powerful and filled the land.

Eventually, a new king came to power in Egypt who knew nothing about Joseph or what he had done. He said to his people, “Look, the people of Israel now outnumber us and are stronger than we are. 10 We must make a plan to keep them from growing even more. If we don’t, and if war breaks out, they will join our enemies and fight against us. Then they will escape from the country.[b]

11 So the Egyptians made the Israelites their slaves. They appointed brutal slave drivers over them, hoping to wear them down with crushing labor. They forced them to build the cities of Pithom and Rameses as supply centers for the king. 12 But the more the Egyptians oppressed them, the more the Israelites multiplied and spread, and the more alarmed the Egyptians became. 13 So the Egyptians worked the people of Israel without mercy. 14 They made their lives bitter, forcing them to mix mortar and make bricks and do all the work in the fields. They were ruthless in all their demands.

15 Then Pharaoh, the king of Egypt, gave this order to the Hebrew midwives, Shiphrah and Puah: 16 “When you help the Hebrew women as they give birth, watch as they deliver.[c] If the baby is a boy, kill him; if it is a girl, let her live.” 17 But because the midwives feared God, they refused to obey the king’s orders. They allowed the boys to live, too.

18 So the king of Egypt called for the midwives. “Why have you done this?” he demanded. “Why have you allowed the boys to live?”

19 “The Hebrew women are not like the Egyptian women,” the midwives replied. “They are more vigorous and have their babies so quickly that we cannot get there in time.”

20 So God was good to the midwives, and the Israelites continued to multiply, growing more and more powerful. 21 And because the midwives feared God, he gave them families of their own.

22 Then Pharaoh gave this order to all his people: “Throw every newborn Hebrew boy into the Nile River. But you may let the girls live.”

Notas al pie

  1. 1:5 Dead Sea Scrolls and Greek version read seventy-five; see notes on Gen 46:27.
  2. 1:10 Or will take the country.
  3. 1:16 Hebrew look upon the two stones; perhaps the reference is to a birthstool.

New Serbian Translation

2 Мојсијева 1

Израиљци потлачени у Египту

1Ово су имена синова Израиљевих који су отишли са Јаковом у Египат, сваки са својом породицом:

Рувим, Симеун, Левије и Јуда,

Исахар, Завулон, Венијамин,

Дан, Нефталим, Гад и Асир.

Јаковљевих потомака било је укупно седамдесет. Јосиф је већ био у Египту.

Потом Јосиф умре, а умру и његова браћа и сав онај нараштај. Синови Израиљеви су били родни, па су се размножили. Постали су бројни и веома силни, тако да су напунили земљу.

Тада је над Египтом завладао нови цар који није познавао Јосифа. Он је рекао своме народу: „Ево, израиљски народ је постао бројнији и моћнији од нас. 10 Хајде да поступимо мудро с њима, да не би постали још бројнији. Иначе, ако избије рат, они ће се удружити с нашим непријатељима и заратити против нас, те напустити земљу.“

11 Стога поставе над њима надгледнике да их тлаче принудним радом. Они су фараону изградили градове-складишта, Питом и Рамесу. 12 Али, што су их више тлачили, Израиљци су бивали још бројнији и напреднији, тако да су се Египћани ужаснули од њих. 13 Зато су их Египћани терали на ропски рад. 14 Загорчавали су им живот тешким радовима: прављењем малтера и опеке и разним пољским радовима. Све ропске послове су им немилосрдно наметали.

15 Египатски цар је рекао и јеврејским бабицама, од којих је једној било име Шифра, а другој Фуа: 16 „Кад помажете Јеврејкама при порођају, обратите пажњу на пол детета: ако је мушко, убијте га, а ако је женско, нека живи.“ 17 Али бабице су се бојале Бога и нису учиниле како им је египатски цар наредио, него су остављале у животу мушку децу. 18 Зато је египатски цар позвао бабице и упитао их: „Зашто сте то чиниле? Зашто сте остављале у животу мушку децу?“

19 Бабице одговоре фараону: „Јеврејке нису као египатске жене. Оне су јаче, па роде пре него што бабица дође к њима.“

20 Бог је био добар према бабицама, а народ израиљски се још више умножио и постао веома силан. 21 А пошто су се бабице бојале Бога, он им је основао породице.

22 Тада је фараон наредио целом народу: „Свако мушко дете које се роди Јеврејима нека се баци у Нил, а женска деца нека се оставе у животу.“