New Living Translation

Ecclesiastes 1

1These are the words of the Teacher,[a] King David’s son, who ruled in Jerusalem.

Everything Is Meaningless

“Everything is meaningless,” says the Teacher, “completely meaningless!”

What do people get for all their hard work under the sun? Generations come and generations go, but the earth never changes. The sun rises and the sun sets, then hurries around to rise again. The wind blows south, and then turns north. Around and around it goes, blowing in circles. Rivers run into the sea, but the sea is never full. Then the water returns again to the rivers and flows out again to the sea. Everything is wearisome beyond description. No matter how much we see, we are never satisfied. No matter how much we hear, we are not content.

History merely repeats itself. It has all been done before. Nothing under the sun is truly new. 10 Sometimes people say, “Here is something new!” But actually it is old; nothing is ever truly new. 11 We don’t remember what happened in the past, and in future generations, no one will remember what we are doing now.

The Teacher Speaks: The Futility of Wisdom

12 I, the Teacher, was king of Israel, and I lived in Jerusalem. 13 I devoted myself to search for understanding and to explore by wisdom everything being done under heaven. I soon discovered that God has dealt a tragic existence to the human race. 14 I observed everything going on under the sun, and really, it is all meaningless—like chasing the wind.

15 What is wrong cannot be made right.
    What is missing cannot be recovered.

16 I said to myself, “Look, I am wiser than any of the kings who ruled in Jerusalem before me. I have greater wisdom and knowledge than any of them.” 17 So I set out to learn everything from wisdom to madness and folly. But I learned firsthand that pursuing all this is like chasing the wind.

18 The greater my wisdom, the greater my grief.
    To increase knowledge only increases sorrow.

Notas al pie

  1. 1:1 Hebrew Qoheleth; this term is rendered “the Teacher” throughout this book.

New Serbian Translation

Књига проповедникова 1

Све је пролазно

1Речи проповедника, Давидовог сина и цара у Јерусалиму:

Пролазност над пролазношћу – вајка се проповедник –
пролазност над пролазношћу!
    Све је пролазно!

У чему је корист људима од свег њиховог труда
    којим се упињу под капом небеском?
Поколење долази, поколење одлази,
    а земља траје довека.
Сунце излази, сунце залази,
    жури на своје место одакле излази.
Ветар иде на југ
    и кружи на север,
ковитла ли ковитла,
    да се поново кружећи врати.
Све реке у море теку,
    а море није пуно;
    и тамо одакле теку реке,
    враћају се да опет теку.
Све је то заморно
    и нико то не може да искаже.
Око се није нагледало
    и ухо се није заситило слушања.
Јер шта се већ збило, опет ће да се збуде;
    и шта се радило, опет ће да се ради.
    Баш ништа ново нема под капом небеском.
10 Зар има нечег да неко каже:
    „Види, ово је ново.“
Већ од давнина,
    пре нас тога је било.
11 Нема сећања на оно прошло,
    као што нема сећања
код оних који тек долазе
    на оно што још није дошло.

Мудрост је пролазна

12 Ја, проповедник, био сам цар израиљски у Јерусалиму. 13 Елем, срцем сам се предао проучавању и мудром истраживању свега што се збива под небесима. А то је тегобан задатак који је Бог дао људима да се њиме баве. 14 Посматрао сам сва дела која се чине под капом небеском – и гле – све је пролазно и јурење ветра!

15 Оно што је криво не може да се исправи
    и оно чега нема не може да се изброји.

16 Казао сам своме срцу: „Гле! Постао сам далеко мудрији од свих који су пре мене владали Јерусалимом, и срце ми се нагледало толике мудрости и знања.“ 17 Срцем сам се предао упознавању мудрости, а упознао сам и безумље и глупост. Схватио сам – и то је јурење ветра.

18 Јер, где је много мудрости, много је и стрепње,
    и муку гомила ко гомила знање.