New Living Translation

1 Samuel 1

Elkanah and His Family

1There was a man named Elkanah who lived in Ramah in the region of Zuph[a] in the hill country of Ephraim. He was the son of Jeroham, son of Elihu, son of Tohu, son of Zuph, of Ephraim. Elkanah had two wives, Hannah and Peninnah. Peninnah had children, but Hannah did not.

Each year Elkanah would travel to Shiloh to worship and sacrifice to the Lord of Heaven’s Armies at the Tabernacle. The priests of the Lord at that time were the two sons of Eli—Hophni and Phinehas. On the days Elkanah presented his sacrifice, he would give portions of the meat to Peninnah and each of her children. And though he loved Hannah, he would give her only one choice portion[b] because the Lord had given her no children. So Peninnah would taunt Hannah and make fun of her because the Lord had kept her from having children. Year after year it was the same—Peninnah would taunt Hannah as they went to the Tabernacle.[c] Each time, Hannah would be reduced to tears and would not even eat.

“Why are you crying, Hannah?” Elkanah would ask. “Why aren’t you eating? Why be downhearted just because you have no children? You have me—isn’t that better than having ten sons?”

Hannah’s Prayer for a Son

Once after a sacrificial meal at Shiloh, Hannah got up and went to pray. Eli the priest was sitting at his customary place beside the entrance of the Tabernacle.[d] 10 Hannah was in deep anguish, crying bitterly as she prayed to the Lord. 11 And she made this vow: “O Lord of Heaven’s Armies, if you will look upon my sorrow and answer my prayer and give me a son, then I will give him back to you. He will be yours for his entire lifetime, and as a sign that he has been dedicated to the Lord, his hair will never be cut.[e]

12 As she was praying to the Lord, Eli watched her. 13 Seeing her lips moving but hearing no sound, he thought she had been drinking. 14 “Must you come here drunk?” he demanded. “Throw away your wine!”

15 “Oh no, sir!” she replied. “I haven’t been drinking wine or anything stronger. But I am very discouraged, and I was pouring out my heart to the Lord. 16 Don’t think I am a wicked woman! For I have been praying out of great anguish and sorrow.”

17 “In that case,” Eli said, “go in peace! May the God of Israel grant the request you have asked of him.”

18 “Oh, thank you, sir!” she exclaimed. Then she went back and began to eat again, and she was no longer sad.

Samuel’s Birth and Dedication

19 The entire family got up early the next morning and went to worship the Lord once more. Then they returned home to Ramah. When Elkanah slept with Hannah, the Lord remembered her plea, 20 and in due time she gave birth to a son. She named him Samuel,[f] for she said, “I asked the Lord for him.”

21 The next year Elkanah and his family went on their annual trip to offer a sacrifice to the Lord and to keep his vow. 22 But Hannah did not go. She told her husband, “Wait until the boy is weaned. Then I will take him to the Tabernacle and leave him there with the Lord permanently.[g]

23 “Whatever you think is best,” Elkanah agreed. “Stay here for now, and may the Lord help you keep your promise.[h]” So she stayed home and nursed the boy until he was weaned.

24 When the child was weaned, Hannah took him to the Tabernacle in Shiloh. They brought along a three-year-old bull[i] for the sacrifice and a basket[j] of flour and some wine. 25 After sacrificing the bull, they brought the boy to Eli. 26 “Sir, do you remember me?” Hannah asked. “I am the very woman who stood here several years ago praying to the Lord. 27 I asked the Lord to give me this boy, and he has granted my request. 28 Now I am giving him to the Lord, and he will belong to the Lord his whole life.” And they[k] worshiped the Lord there.

Notas al pie

  1. 1:1 As in Greek version; Hebrew reads in Ramathaim-zophim; compare 1:19.
  2. 1:5 Or And because he loved Hannah, he would give her a choice portion. The meaning of the Hebrew is uncertain.
  3. 1:7 Hebrew the house of the Lord; also in 1:24.
  4. 1:9 Hebrew the Temple of the Lord.
  5. 1:11 Some manuscripts add He will drink neither wine nor intoxicants.
  6. 1:20 Samuel sounds like the Hebrew term for “asked of God” or “heard by God.”
  7. 1:22 Some manuscripts add I will offer him as a Nazirite for all time.
  8. 1:23 As in Dead Sea Scrolls and Greek version; Masoretic Text reads may the Lord keep his promise.
  9. 1:24a As in Dead Sea Scrolls, Greek and Syriac versions; Masoretic Text reads three bulls.
  10. 1:24b Hebrew and an ephah [20 quarts or 22 liters].
  11. 1:28 Hebrew he.

New Serbian Translation

1 Књига Самуилова 1

Рођење Самуилово

1Био један човек из Раматајима софимског, из Јефремове горе. Он се звао Елкана, а био је син Јероама, сина Елијуја, сина Тохуа, сина Суфова, Јефремовац Имао је две жене. Једна се звала Ана, а друга Фенина. Фенина је имала деце, а Ана није имала деце.

Тај човек је сваке године одлазио из свог града у Силом да се тамо поклони, и принесе жртву Господу над војскама. Два Илијева сина, Офније и Финес, били су тамо свештеници Господњи.

На дан када је Елкана приносио жртву, својој жени, Фенини, и свим њеним синовима и ћеркама дао је по један жртвени део. Међутим, Ани је дао два жртвена дела, зато што ју је волео, иако јој је Господ затворио материцу. А њена супарница јој је загорчавала живот, понижавајући је што јој је Господ затворио материцу. То се дешавало из године у годину. Кад год би Ана одлазила у Дом Господњи, Фенина би је понижавала. Зато је Ана плакала и није јела. Њен муж јој је говорио: „Ана, зашто плачеш? Зашто не једеш? Зашто ти је срце тужно? Нисам ли ти ја важнији од десет синова?“

Кад су завршили са јелом и пићем у Силому, Ана је устала. А Илије, свештеник, седео је на столици код довратка Дома Господњег. 10 Огорчене душе Ана се помолила Господу горко плачући. 11 Тада се заветовала рекавши: „Господе над војскама! Ако заиста погледаш на муку своје слушкиње и сетиш ме се, и не заборавиш своју слушкињу, него даш својој слушкињи мушко чедо, ја ћу га дати Господу за све дане његовог живота, те бритва неће прећи преко његове главе.“

12 Док се она тако дуго молила пред Господом, Илије је мотрио на њена уста. 13 Ана се молила у себи, само су јој се усне мицале. Глас јој се није чуо, па је Илије мислио да је пијана. 14 Илије јој рече: „Колико ћеш још бити пијана? Окани се вина!“

15 Ана му одговори: „Не, мој господару. Ја сам жена ојађене душе. Нисам пила ни вина ни жестока пића, већ изливам своју душу пред Господом. 16 Не сматрај своју слушкињу неваљалом женом, јер сам све до сад говорила од велике тегобе и јада.“

17 Илије одврати: „Иди у миру. Нека ти Бог Израиљев да оно што си тражила од њега.“

18 А она рече: „Само да твоја службеница стекне твоју наклоност.“ Тада је жена отишла својим путем, па је јела, а лице јој више није било тужно.

19 Ујутро су устали и поклонили се Господу, па су се вратили. Кад су дошли кући у Раму, Елкана леже са својом женом Аном, и Господ је се сети. 20 Након извесног времена Ана затрудни и роди сина. Дала му је име „Самуило“, јер је рекла: „Измолила сам га од Господа.“

Ана посвећује Самуила

21 Кад је тај човек, Елкана, са свим његовим домом ишао горе да принесе Господу годишњу жртву и испуни свој завет, 22 Ана није ишла, јер је рекла своме мужу: „Кад одојим дечака, одвешћу га да се појави пред Господом, па ће тамо остати заувек.“

23 Елкана рече својој жени: „Учини што ти се чини добрим. Остани док га не одојиш. Само нека Господ испуни своју реч.“ Тако је жена остала кући и дојила свог сина, док га није одојила. 24 Чим га је одојила, повела га је са собом узевши трогодишњег јунца, ефу[a] брашна, и мешину вина и довела га у Дом Господњи у Силому. А дечак је још био мали.

25 Кад су заклали јунца, одвели су дечака Илију. 26 Тада је Ана рекла: „Опрости, господару! Живота ми твога, господару, ја сам она жена која је стајала ту до тебе и молила се Господу. 27 За овог дечака сам се молила, и Господ ми је дао оно што сам тражила од њега. 28 Зато га ја дајем натраг Господу, да припада Господу док је жив.“ Тада се поклонише Господу.

Notas al pie

  1. 1,24 Око 16 kg.