Justice and mercy, not fasting
1In the fourth year of King Darius, the word of the Lord came to Zechariah on the fourth day of the ninth month, the month of Kislev. 2The people of Bethel had sent Sharezer and Regem-Melek, together with their men, to entreat the Lord 3by asking the priests of the house of the Lord Almighty and the prophets, ‘Should I mourn and fast in the fifth month, as I have done for so many years?’
4Then the word of the Lord Almighty came to me: 5‘Ask all the people of the land and the priests, “When you fasted and mourned in the fifth and seventh months for the past seventy years, was it really for me that you fasted? 6And when you were eating and drinking, were you not just feasting for yourselves? 7Are these not the words the Lord proclaimed through the earlier prophets when Jerusalem and its surrounding towns were at rest and prosperous, and the Negev and the western foothills were settled?” ’
8And the word of the Lord came again to Zechariah: 9‘This is what the Lord Almighty said: “Administer true justice; show mercy and compassion to one another. 10Do not oppress the widow or the fatherless, the foreigner or the poor. Do not plot evil against each other.”
11‘But they refused to pay attention; stubbornly they turned their backs and covered their ears. 12They made their hearts as hard as flint and would not listen to the law or to the words that the Lord Almighty had sent by his Spirit through the earlier prophets. So the Lord Almighty was very angry.
13‘ “When I called, they did not listen; so when they called, I would not listen,” says the Lord Almighty. 14“I scattered them with a whirlwind among all the nations, where they were strangers. The land they left behind them was so desolate that no-one travelled through it. This is how they made the pleasant land desolate.” ’
Правда и милост, а не пост
1Четврте године цара Дарија, четвртог дана деветог месеца кислева7,1 Кислев пада на део новембра и део децембра, а ово пророштво се десило око 7. XII 518. пре нове ере, тј. двадесет два месеца након претходних осам визија., пророку Захарији је дошла реч Господња. 2Наиме, из Ветиља су послали Сарасара, Регем-Мелеха и њихове људе да вапе пред лицем Господњим, 3да питају свештенике Дома Господа над војскама и пророке: „Хоћемо ли да јадикујемо у петом месецу и посветимо се, како смо чинили све ове године?“
4И дошла ми је реч Господа над војскама и поручила: 5„Реци свем народу земље и свештеницима овако: ’Постили сте и јадиковали петог месеца и седмог месеца свих ових седамдесет година. А јесте ли ви то заиста мени постили, баш мени? 6А када једете и пијете зар себи не једете и зар себи не пијете? 7Није ли требало да послушате речи које је Господ објавио преко пређашњих пророка, када је Јерусалим био насељен и спокојан; када су била насељена сва његова околна места, као и Негев и равница?’“
8Реч Господња је дошла Захарији: 9„Овако каже Господ над војскама: ’Судите праведан суд, исказујте милосрђе и љубав свима, сваком свом брату. 10Не тлачите удовице, сирочад, путнике, дошљаке и сиромахе. Не смишљајте зло у срцу своме никоме од ближњих.’
11Али они нису хтели да слушају већ су тврдоглаво окренули леђа и затворили уши да не чују. 12Своја су срца учинили као кремен, да не чују Закон и речи које им је Господ над војскама послао својим Духом по пређашњим пророцима. И зато је дошао велики гнев од Господа над војскама.
13И као што сам их ја дозивао, а они нису слушали, тако су и они дозивали, а ја их нисам слушао – каже Господ над војскама. 14Као вихор сам их развејао по свим народима које нису знали, земља је због њих опустила и од оних који пролазе и од оних који се враћају. Они су земљу милу претворили у пустош.“
