1Open your doors, Lebanon,
so that fire may devour your cedars!
2Wail, you juniper, for the cedar has fallen;
the stately trees are ruined!
Wail, oaks of Bashan;
the dense forest has been cut down!
3Listen to the wail of the shepherds:
their rich pastures are destroyed!
Listen to the roar of the lions;
the lush thicket of the Jordan is ruined!
Two shepherds
4This is what the Lord my God says: ‘Shepherd the flock marked for slaughter. 5Their buyers slaughter them and go unpunished. Those who sell them say, “Praise the Lord, I am rich!” Their own shepherds do not spare them. 6For I will no longer have pity on the people of the land,’ declares the Lord. ‘I will give everyone into the hands of their neighbours and their king. They will devastate the land, and I will not rescue anyone from their hands.’
7So I shepherded the flock marked for slaughter, particularly the oppressed of the flock. Then I took two staffs and called one Favour and the other Union, and I shepherded the flock. 8In one month I got rid of the three shepherds.
The flock detested me, and I grew weary of them 9and said, ‘I will not be your shepherd. Let the dying die, and the perishing perish. Let those who are left eat one another’s flesh.’
10Then I took my staff called Favour and broke it, revoking the covenant I had made with all the nations. 11It was revoked on that day, and so the oppressed of the flock who were watching me knew it was the word of the Lord.
12I told them, ‘If you think it best, give me my pay; but if not, keep it.’ So they paid me thirty pieces of silver.
13And the Lord said to me, ‘Throw it to the potter’ – the handsome price at which they valued me! So I took the thirty pieces of silver and threw them to the potter at the house of the Lord.
14Then I broke my second staff called Union, breaking the family bond between Judah and Israel.
15Then the Lord said to me, ‘Take again the equipment of a foolish shepherd. 16For I am going to raise up a shepherd over the land who will not care for the lost, or seek the young, or heal the injured, or feed the healthy, but will eat the meat of the choice sheep, tearing off their hooves.
17‘Woe to the worthless shepherd,
who deserts the flock!
May the sword strike his arm and his right eye!
May his arm be completely withered,
his right eye totally blinded!’
1О, Ливане, врата своја отвори
да прождере огањ твоје кедре!
2Јадикуј, чемпресу, јер је пао кедар.
Та су моћна стабла уништена.
Јадикујте, храстови Васана,
јер је оборена густа шума.
3Ево јаука пастирског ридања
јер је ојађен њихов сјај.
Ево јеке рикања лавића
јер су опустошени јордански честари.
Два пастира
4Овако каже Господ, мој Бог: „Напасај стадо које је за клање. 5Купци њихови их кољу и не мисле да су криви. А они који их продају говоре: ’Благословен Господ! Обогатио сам се.’ Њихови пастири су немилосрдни према њима. 6Зато ни ја више нећу да се смилујем на становнике земље – говори Господ. Ево, предајем свакога у руке његовог ближњег и у руке његовог цара. Они ће сатрти земљу, а ја нећу да их избавим из њихових руку.“
7И ја сам напасао стадо за клање, баш оне најнезнатније у стаду. Узео сам два штапа. Један сам назвао „Благост“, а други сам назвао „Слога“, па сам напасао стадо. 8Онда сам за месец дана збрисао три пастира јер су ми се смучили, а и ја сам њима огадио. 9Онда сам рекао: „Нећу више да вас напасам! Нека скапа овца која је за смрт и нека пропадне која је за пропаст. А оне којe преживе нека глођу једна другу.“
10Елем, узео сам „Благост“, свој штап, и преломио га. Тако сам раскинуо свој савез који сам склопио са свим народима. 11Тог дана је био сломљен, па су и најнезнатнији у стаду, они што су у мене гледали, знали да је ова реч била од Господа.
12Рекао сам им: „Ако је право у вашим очима ви ми дајте моју надницу. А ако није, не дајте ми.“ Онда су ми одмерили надницу од тридесет сребрњака.
13Господ ми је рекао: „Баци грнчару ту силну вредност којом су ме проценили!“ И ја сам узео од њих тридесет сребрњака и бацио их грнчару Дома Господњег.
14Затим сам преломио „Слогу“, свој други штап, и тако прекинуо братство између Јуде и Израиља.
15Господ ми је казао: „Поново узми опрему безумног пастира. 16Јер, ево, подижем у земљи пастира који неће марити за оне што скапавају, неће тражити залутале, неће лечити рањене, неће водити врлудаве. Он ће јести месо угојених оваца и кидаће им папке.
17Јао безумном пастиру
који напушта стадо!
Мач му је над руком и над десним оком.
Рука му се сасвим осушила,
десно му се око сасвим замутило!“
