Arad destroyed
1When the Canaanite king of Arad, who lived in the Negev, heard that Israel was coming along the road to Atharim, he attacked the Israelites and captured some of them. 2Then Israel made this vow to the Lord: ‘If you will deliver these people into our hands, we will totally destroy21:2 The Hebrew term refers to the irrevocable giving over of things or people to the Lord, often by totally destroying them; also in verse 3. their cities.’ 3The Lord listened to Israel’s plea and gave the Canaanites over to them. They completely destroyed them and their towns; so the place was named Hormah.21:3 Hormah means destruction.
The bronze snake
4They travelled from Mount Hor along the route to the Red Sea,21:4 Or the Sea of Reeds to go round Edom. But the people grew impatient on the way; 5they spoke against God and against Moses, and said, ‘Why have you brought us up out of Egypt to die in the wilderness? There is no bread! There is no water! And we detest this miserable food!’
6Then the Lord sent venomous snakes among them; they bit the people and many Israelites died. 7The people came to Moses and said, ‘We sinned when we spoke against the Lord and against you. Pray that the Lord will take the snakes away from us.’ So Moses prayed for the people.
8The Lord said to Moses, ‘Make a snake and put it up on a pole; anyone who is bitten can look at it and live.’ 9So Moses made a bronze snake and put it up on a pole. Then when anyone was bitten by a snake and looked at the bronze snake, they lived.
The journey to Moab
10The Israelites moved on and camped at Oboth. 11Then they set out from Oboth and camped in Iye Abarim, in the wilderness that faces Moab towards the sunrise. 12From there they moved on and camped in the Zered Valley. 13They set out from there and camped alongside the Arnon, which is in the wilderness extending into Amorite territory. The Arnon is the border of Moab, between Moab and the Amorites. 14That is why the Book of the Wars of the Lord says:
‘…Zahab21:14 Septuagint; Hebrew Waheb in Suphah and the ravines,
the Arnon 15and21:14,15 Or ‘I have been given from Suphah and the ravines / of the Arnon 15 to the slopes of the ravines
that lead to the settlement of Ar
and lie along the border of Moab.’
16From there they continued on to Beer, the well where the Lord said to Moses, ‘Gather the people together and I will give them water.’
17Then Israel sang this song:
‘Spring up, O well!
Sing about it,
18about the well that the princes dug,
that the nobles of the people sank –
the nobles with sceptres and staffs.’
Then they went from the wilderness to Mattanah, 19from Mattanah to Nahaliel, from Nahaliel to Bamoth, 20and from Bamoth to the valley in Moab where the top of Pisgah overlooks the wasteland.
Defeat of Sihon and Og
21Israel sent messengers to say to Sihon king of the Amorites:
22‘Let us pass through your country. We will not turn aside into any field or vineyard, or drink water from any well. We will travel along the King’s Highway until we have passed through your territory.’
23But Sihon would not let Israel pass through his territory. He mustered his entire army and marched out into the wilderness against Israel. When he reached Jahaz, he fought with Israel. 24Israel, however, put him to the sword and took over his land from the Arnon to the Jabbok, but only as far as the Ammonites, because their border was fortified. 25Israel captured all the cities of the Amorites and occupied them, including Heshbon and all its surrounding settlements. 26Heshbon was the city of Sihon king of the Amorites, who had fought against the former king of Moab and had taken from him all his land as far as the Arnon.
27That is why the poets say:
‘Come to Heshbon and let it be rebuilt;
let Sihon’s city be restored.
28‘Fire went out from Heshbon,
a blaze from the city of Sihon.
It consumed Ar of Moab,
the citizens of Arnon’s heights.
29Woe to you, Moab!
You are destroyed, people of Chemosh!
He has given up his sons as fugitives
and his daughters as captives
to Sihon king of the Amorites.
30‘But we have overthrown them;
Heshbon’s dominion has been destroyed all the way to Dibon.
We have demolished them as far as Nophah,
which extends to Medeba.’
31So Israel settled in the land of the Amorites.
32After Moses had sent spies to Jazer, the Israelites captured its surrounding settlements and drove out the Amorites who were there. 33Then they turned and went up along the road towards Bashan, and Og king of Bashan and his whole army marched out to meet them in battle at Edrei.
34The Lord said to Moses, ‘Do not be afraid of him, for I have delivered him into your hands, along with his whole army and his land. Do to him what you did to Sihon king of the Amorites, who reigned in Heshbon.’
35So they struck him down, together with his sons and his whole army, leaving them no survivors. And they took possession of his land.
Разорење Арада
1Кад је цар Арада, Хананац који је живео у Негеву, чуо да Израиљ долази из правца Атарина, напао је Израиљце и заробио неке од њих. 2Тада се Израиљ заветовао Господу, рекавши: „Ако предаш овај народ у наше руке, изручићемо његове градове клетом уништењу.“ 3Господ је услишио Израиљев глас и предао им Хананце. Изручили су клетом уништењу и њих и њихове градове. Зато се то место прозвало Орма21,3 Место клетог уништења..
Бронзана змија
4Са горе Ор су се запутили путем према Црвеном мору, да би заобишли едомску земљу. Али народ је на путу постао нестрпљив. 5Тада је народ рекао против Бога и против Мојсија: „Зашто сте нас извели из Египта? Да помремо у пустињи? Јер нема ни хлеба ни воде, а ова јадна храна нам се огадила.“
6Тада је Господ послао на народ отровне змије21,6 Дословно: огњене змије. Израз највероватније означава отровне змије.; оне су их уједале, па је помрло много народа у Израиљу. 7Народ је дошао к Мојсију и рекао: „Згрешили смо кад смо говорили против Господа и против тебе. Помоли се Господу да уклони змије од нас!“ Мојсије се помолио за народ.
8Господ рече Мојсију: „Направи змију отровницу и постави је на стуб. Буде ли ко уједен, нека погледа на њу и преживеће.“ 9Мојсије направи бронзану змију и постави је на стуб. И кад би змија ујела неког, тај би погледао у змију и оздравио.
Пут за Моав
10Израиљци су наставили и утаборили се у Овоту. 11Напустивши Овот, утаборили су се код Ије-Аварима, у пустињи насупрот Моава, према истоку. 12Оданде су отишли и утаборили се код потока Зареда. 13Кад су отишли оданде, утаборили су се на другој страни Арнона, који је у пустињи и извире на аморејској међи. Наиме, Арнон је моавска граница, између Моаваца и Аморејаца. 14Зато се каже у Књизи Господњих ратова:
„Вајев код Суфе и арнонски потоци,
15с притокама што допиру до места Ара,
и наслањају се на моавску границу.“
16Оданде оду до Вира, бунара где је Господ рекао Мојсију: „Окупи народ да им дам воду.“
17Тада је Израиљ запевао ову песму:
„Покуљај, бунаре! Запојте му:
18Бунар су кнезови ископали,
издубили га великаши народни,
жезлом и штаповима својим.“
Из пустиње одоше у Мантанаин, 19из Мантанаина у Нахалиел, а из Нахалиела у Вамот; 20из Вамота у долину што је у моавској земљи, код врхунца Фасге што се надвија над пустаром.
Ратови против Сихона и Ога
21Израиљ је послао гласнике Сихону, аморејском цару, с поруком:
22„Дозволи ми да прођем кроз твоју земљу. Нећемо скретати ни у поља ни у винограде, и нећемо пити воду из бунара, него ћемо ићи царским путем, док не прођемо твоје подручје.“
23Међутим, Сихон није дозволио Израиљу да прође кроз његово подручје. Сихон је скупио сав свој народ и изашао да пресретне Израиља у пустињи. Кад је дошао до Јасе, ступио је у бој против Израиља. 24Израиљ га је потукао оштрим мачем и освојио његову земљу од Арнона до Јавока, све до Амонаца, јер је амонска граница била утврђена. 25Израиљ је заузео све те градове и настанио се у свим аморејским градовима, Есевону и свим његовим селима. 26А Есевон је био град аморејског цара Сихона, који је ратовао против пређашњег моавског цара, од кога је одузео сву његову земљу све до Арнона. 27Зато песници кажу:
„Дођите у Есевон да се подигне
и утврди Сихонов град!
28Јер сукну огањ из Есевона,
пламен из града Сихоновог,
те прогута Ар моавски
и становнике висина арнонских.
29Тешко теби, Моаве,
пропао си, народе Хамосов.
Своје је синове учинио избеглицама,
а ћерке своје заточеницама
Сихона, цара аморејског.
30И потукосмо их;
пропаде Есевон све до Девона,
опустошисмо их до Нофа
што се пружа до Медеве.“
31Тако се Израиљ настанио у аморејској земљи.
32Након што је Мојсије послао људе да извиде Јазир, Израиљци су освојили његова села и изгнали Аморејце који су тамо живели. 33Потом су се окренули и кренули горе путем за Васан. Тада је Ог, васански цар, и сав његов народ изашао против њих у бој код Едрајина.
34Господ рече Мојсију: „Не бој га се, јер сам у твоје руке предао и њега, и сав његов народ, и његову земљу. Учини с њим као што си учинио с аморејским царем Сихоном, који је живео у Есевону.“
35Тада су потукли њега, његове синове и сав његов народ, тако да му није остао ниједан преживели; а његову земљу су запосели.
