The parable of the shrewd manager
1Jesus told his disciples: ‘There was a rich man whose manager was accused of wasting his possessions. 2So he called him in and asked him, “What is this I hear about you? Give an account of your management, because you cannot be manager any longer.”
3‘The manager said to himself, “What shall I do now? My master is taking away my job. I’m not strong enough to dig, and I’m ashamed to beg – 4I know what I’ll do so that, when I lose my job here, people will welcome me into their houses.”
5‘So he called in each one of his master’s debtors. He asked the first, “How much do you owe my master?”
6‘ “Three thousand litres of olive oil,” he replied.
‘The manager told him, “Take your bill, sit down quickly, and make it fifteen hundred.”
7‘Then he asked the second, “And how much do you owe?”
‘ “Thirty tons of wheat,” he replied.
‘He told him, “Take your bill and make it twenty-four.”
8‘The master commended the dishonest manager because he had acted shrewdly. For the people of this world are more shrewd in dealing with their own kind than are the people of the light. 9I tell you, use worldly wealth to gain friends for yourselves, so that when it is gone, you will be welcomed into eternal dwellings.
10‘Whoever can be trusted with very little can also be trusted with much, and whoever is dishonest with very little will also be dishonest with much. 11So if you have not been trustworthy in handling worldly wealth, who will trust you with true riches? 12And if you have not been trustworthy with someone else’s property, who will give you property of your own?
13‘No-one can serve two masters. Either you will hate the one and love the other, or you will be devoted to the one and despise the other. You cannot serve both God and Money.’
14The Pharisees, who loved money, heard all this and were sneering at Jesus. 15He said to them, ‘You are the ones who justify yourselves in the eyes of others, but God knows your hearts. What people value highly is detestable in God’s sight.
Additional teachings
16‘The Law and the Prophets were proclaimed until John. Since that time, the good news of the kingdom of God is being preached, and everyone is forcing their way into it. 17It is easier for heaven and earth to disappear than for the least stroke of a pen to drop out of the Law.
18‘Anyone who divorces his wife and marries another woman commits adultery, and the man who marries a divorced woman commits adultery.
The rich man and Lazarus
19‘There was a rich man who was dressed in purple and fine linen and lived in luxury every day. 20At his gate was laid a beggar named Lazarus, covered with sores 21and longing to eat what fell from the rich man’s table. Even the dogs came and licked his sores.
22‘The time came when the beggar died and the angels carried him to Abraham’s side. The rich man also died and was buried. 23In Hades, where he was in torment, he looked up and saw Abraham far away, with Lazarus by his side. 24So he called to him, “Father Abraham, have pity on me and send Lazarus to dip the tip of his finger in water and cool my tongue, because I am in agony in this fire.”
25‘But Abraham replied, “Son, remember that in your lifetime you received your good things, while Lazarus received bad things, but now he is comforted here and you are in agony. 26And besides all this, between us and you a great chasm has been set in place, so that those who want to go from here to you cannot, nor can anyone cross over from there to us.”
27‘He answered, “Then I beg you, father, send Lazarus to my family, 28for I have five brothers. Let him warn them, so that they will not also come to this place of torment.”
29‘Abraham replied, “They have Moses and the Prophets; let them listen to them.”
30‘ “No, father Abraham,” he said, “but if someone from the dead goes to them, they will repent.”
31‘He said to him, “If they do not listen to Moses and the Prophets, they will not be convinced even if someone rises from the dead.” ’
Прича о сналажљивом управитељу
1Исус рече својим ученицима: „Неки богат човек имао управитеља кога су оптужили да му расипа имање. 2Зато га је позвао и рекао му: ’Шта то чујем о теби? Поднеси извештај о свом управљању, јер не можеш више да будеш мој управитељ.’
3Управитељ рече у себи: ’Мој господар узима од мене управу. Шта да радим? За копање немам снаге, а стидим се да просим. 4Знам шта ћу да урадим, да би ме, кад изгубим службу, људи примили у своје куће.’
5Онда је позвао к себи дужнике свога господара, једног по једног. Питао је првог: ’Колико дугујеш моме господару?’
6Он одговори: ’Стотину бачвица уља.’ Онда му рече:
’Узми своју признаницу и брзо напиши педесет.’
7Онда упита другог: ’А колико ти дугујеш?’
Дужник рече: ’Стотину џакова пшенице.’
Он му рече: ’Узми своју признаницу и напиши осамдесет.’
8Господар похвали непоштеног управитеља што је био сналажљив. Јер се људи овога света боље сналазе са својим родом, него народ светлости са својим. 9Ја вам кажем: земаљско богатство је неправедно; али ви га употребите да стекнете себи пријатеље. Када оно нестане, бићете примљени у вечне станове.
10Ко је веран у најмањем, биће веран и у највећем, а ко је непоштен у најмањем, биће непоштен и у великом. 11Дакле, ако нисте били поуздани у земаљском богатству које је неправедно, ко ће вам поверити право богатство? 12И ако се нисте показали поузданима у оном што није ваше, како ће вам Бог дати оно што је ваше? 13Ниједан слуга не може служити два господара. Јер, или ће једнога мрзети, а другога волети; или ће једноме бити привржен, а другога презирати. Не можете служити Богу и богатству!“
14Кад су фарисеји чули све ово, подсмевали су му се, јер су волели новац. 15Исус им рече: „Ви се пред људима правите да сте праведни, али Бог познаје ваша срца. Јер што се међу људима сматра за изузетно, то је Богу гадно.
Мојсијев Закон и Царство Божије
16Закон и Пророци су се навештавали до доласка Јована Крститеља. Од тада се проповеда Радосна вест о Царству Божијем и свако наваљује да уђе у њега. 17Али је лакше да небо и земља ишчезну, него да се и једна цртица у Закону испусти.
18Свако ко се разведе од своје жене и ожени се другом, чини прељубу. Исто тако и онај који се ожени разведеном чини прељубу.
Прича о богаташу и сиромашном Лазару
19Био једном неки богаташ. Облачио се у одећу од скерлета и финог лана, и раскошно се гостио сваки дан. 20Пред његовим вратима је лежао један сиромах који се звао Лазар, сав у чиревима, 21жељан да се наједе мрвица које су падале са богаташевог стола. Пси су долазили и лизали његове ране.
22Када је сиромах умро, анђели га однеше к Аврахаму. И богаташ је умро и био сахрањен. 23Док се мучио у Свету мртвих, подигао је поглед и издалека видео Аврахама и Лазара са њим. 24Онда повика: ’Оче Аврахаме, смилуј ми се и пошаљи Лазара да умочи само врх свога прста у воду и расхлади ми језик, јер се веома мучим у овој ватри!’
25Аврахам му одговори: ’Синко, сети се да си током свога животног века примао добре ствари, док је Лазар примао лоше. Сада се он овде теши, а ти се мучиш. 26Осим тога, између нас и вас постављена је велика провалија, тако да они који би хтели одавде к вама не могу да пређу, нити ико оданде може да пређе к нама.’
27Богаташ настави: ’Онда те молим, оче, да пошаљеш Лазара у дом мога оца, 28где имам петоро браће. Нека иде и упозори их да не би дошли на ово место мучења.’
29Аврахам рече: ’Они имају Мојсија и Пророке, па нека их слушају!’
30Али богаташ рече: ’Не, оче Аврахаме, они ће се покајати ако неко дође из мртвих.’
31Аврахам му рече: ’Ако не слушају Мојсија и Пророке, неће их убедити ни ако неко устане из мртвих.’“
