Division of the land west of the Jordan
1Now these are the areas the Israelites received as an inheritance in the land of Canaan, which Eleazar the priest, Joshua son of Nun and the heads of the tribal clans of Israel allotted to them. 2Their inheritances were assigned by lot to the nine-and-a-half tribes, as the Lord had commanded through Moses. 3Moses had granted the two-and-a-half tribes their inheritance east of the Jordan but had not granted the Levites an inheritance among the rest, 4for Joseph’s descendants had become two tribes – Manasseh and Ephraim. The Levites received no share of the land but only towns to live in, with pasture-lands for their flocks and herds. 5So the Israelites divided the land, just as the Lord had commanded Moses.
Land allotted to Caleb
6Now the people of Judah approached Joshua at Gilgal, and Caleb son of Jephunneh the Kenizzite said to him, ‘You know what the Lord said to Moses the man of God at Kadesh Barnea about you and me. 7I was forty years old when Moses the servant of the Lord sent me from Kadesh Barnea to explore the land. And I brought him back a report according to my convictions, 8but my fellow Israelites who went up with me made the hearts of the people sink. I, however, followed the Lord my God wholeheartedly. 9So on that day Moses swore to me, “The land on which your feet have walked will be your inheritance and that of your children for ever, because you have followed the Lord my God wholeheartedly.”14:9 Deut. 1:36
10‘Now then, just as the Lord promised, he has kept me alive for forty-five years since the time he said this to Moses, while Israel moved about in the wilderness. So here I am today, eighty-five years old! 11I am still as strong today as the day Moses sent me out; I’m just as vigorous to go out to battle now as I was then. 12Now give me this hill country that the Lord promised me that day. You yourself heard then that the Anakites were there and their cities were large and fortified, but, the Lord helping me, I will drive them out just as he said.’
13Then Joshua blessed Caleb son of Jephunneh and gave him Hebron as his inheritance. 14So Hebron has belonged to Caleb son of Jephunneh the Kenizzite ever since, because he followed the Lord, the God of Israel, wholeheartedly. 15(Hebron used to be called Kiriath Arba after Arba, who was the greatest man among the Anakites.)
Then the land had rest from war.
Подела земље западно од Јордана
1Ово су делови које су Израиљци примили у посед у хананској земљи, које су им разделили у наследство Елеазар, свештеник, Исус, син Навинов, и главари породица израиљских племена. 2Жребом су им разделили наследство, као што је Господ заповедио преко Мојсија, међу девет и по племена. 3Јер, Мојсије је дао наследство двама и по племенима на другој страни Јордана. Левитима није дао наследство међу њима. 4Наиме, од Јосифових потомака су настала два племена: Манасијино и Јефремово. А Левитима нису дали део у земљи, осим градова да живе у њима и пашњака за њихову стоку и стада. 5Како је Господ заповедио Мојсију, тако су Израиљци учинили, кад су делили земљу.
Халев добија Хеврон
6Јудејци приступе Исусу у Галгалу, а Халев, син Јефонијин, Кенежанин, обрати му се: „Ти знаш шта је Господ рекао Мојсију, човеку Божијем, за мене и за тебе у Кадис-Варнији. 7Било ми је четрдесет година када ме је Мојсије, слуга Господњи, послао из Кадис-Варније да уходим земљу. Ја сам га известио како сам најбоље знао. 8Моја браћа која су пошла са мном уплашила су народ, али ја сам се потпуно уздао у Господа, Бога свога. 9Тог дана се Мојсије заклео: ’Земља у коју је твоја нога ступила припашће теби и твојим синовима заувек, јер си се уздао у Господа, Бога мога.’
10И ето, Господ ме је одржао у животу као што је обећао. Прошло је четрдесет пет година од како је Господ рекао ово Мојсију, док је Израиљ још ишао пустињом; 11сада ми је осамдесет пет година, али сам и данас снажан као онога дана када ме је Мојсије послао; снага ми је иста сада као што је била некада, тако да могу ратовати и обављати послове. 12А сада ми дај ово горје, као што је Господ обећао тога дана. И сам си чуо тог дана да Енаковци живе тамо и да су градови велики и утврђени. Буде ли Господ са мном, протераћу их, као што је Господ рекао.“
13Тада је Исус благословио Халева, сина Јефонијина, и дао му Хеврон у посед. 14Стога, Хеврон припада Халеву, сину Јефонијину, Кенежанину, све до данас, зато што се поуздао у Господа, Бога Израиљева. 15Хеврон се раније звао „Киријат-Арва“; Арва је био велики човек међу Енаковцима.
Тада је земља утихнула од рата.
