1On another day the angels2:1 Hebrew the sons of God came to present themselves before the Lord, and Satan also came with them to present himself before him. 2And the Lord said to Satan, ‘Where have you come from?’
Satan answered the Lord, ‘From roaming throughout the earth, going to and fro on it.’
3Then the Lord said to Satan, ‘Have you considered my servant Job? There is no-one on earth like him; he is blameless and upright, a man who fears God and shuns evil. And he still maintains his integrity, though you incited me against him to ruin him without any reason.’
4‘Skin for skin!’ Satan replied. ‘A man will give all he has for his own life. 5But now stretch out your hand and strike his flesh and bones, and he will surely curse you to your face.’
6The Lord said to Satan, ‘Very well, then, he is in your hands; but you must spare his life.’
7So Satan went out from the presence of the Lord and afflicted Job with painful sores from the soles of his feet to the crown of his head. 8Then Job took a piece of broken pottery and scraped himself with it as he sat among the ashes.
9His wife said to him, ‘Are you still maintaining your integrity? Curse God and die!’
10He replied, ‘You are talking like a foolish2:10 The Hebrew word rendered foolish denotes moral deficiency. woman. Shall we accept good from God, and not trouble?’
In all this, Job did not sin in what he said.
11When Job’s three friends, Eliphaz the Temanite, Bildad the Shuhite and Zophar the Naamathite, heard about all the troubles that had come upon him, they set out from their homes and met together by agreement to go and sympathise with him and comfort him. 12When they saw him from a distance, they could hardly recognise him; they began to weep aloud, and they tore their robes and sprinkled dust on their heads. 13Then they sat on the ground with him for seven days and seven nights. No-one said a word to him, because they saw how great his suffering was.
1Поново је дошао дан када су синови Божији дошли и стали пред Господа, а међу њих је дошао и Сатана и стао пред Господа. 2И Господ рече Сатани: „Одакле долазиш?“
Сатана одговори Господу речима: „Пролазио сам земљом и обилазио је.“
3Господ рече Сатани: „А јеси ли уочио Јова, слугу мога, јер на земљи нема човека који је попут њега без мане, праведан, богобојазан и који се клони зла? И још се држи своје честитости, премда си ме навео против њега да га безразложно ојадим!“
4А Сатана одговори Господу речима: „Кожу за кожу, све што има даће човек за свој живот! 5Али пружи руку своју и такни му кост и месо – неће ли те у лице проклети!“
6Господ је узвратио Сатани: „Добро, ево ти га у руке твоје, али му ипак живот сачувај.“
7Сатана је тада отишао из Господње присутности и од табана до темена ударио Јова одвратним чиревима. 8Он је узео парче црепа и њиме се чешао док је седео у пепелу.
9Тада му је жена рекла: „Ти ли се још држиш своје честитости? Прокуни Бога, па умри!“
10А он јој узврати: „Брбљаш ко да ума немаш! Прихватамо добро од Бога, а зло да не прихватамо?“
И у свему овоме Јов није сагрешио својим уснама.
11Елем, тројица Јовових пријатеља су чули за ово зло које га је снашло, па је сваки од њих стигао из свог места: Елифас из Темана, Вилдад из Суша и Софар из Намата. Нашли су се по договору и заједно дошли да жале са њим и теше га. 12Опазили су га издалека, али га нису препознали. Онда су закукали и заридали, а сваки је поцепао своју одећу. Посипали су се по својим главама прашином бацајући је у вис. 13Седам дана и седам ноћи су седели са њим. Ни речи му нису рекли, јер су видели да је његова патња била огромна.
