The Lord’s covenant with Abram
1After this, the word of the Lord came to Abram in a vision:
‘Do not be afraid, Abram.
I am your shield,15:1 Or sovereign
your very great reward.15:1 Or shield; / your reward will be very great’
2But Abram said, ‘Sovereign Lord, what can you give me since I remain childless and the one who will inherit15:2 The meaning of the Hebrew for this phrase is uncertain. my estate is Eliezer of Damascus?’ 3And Abram said, ‘You have given me no children; so a servant in my household will be my heir.’
4Then the word of the Lord came to him: ‘This man will not be your heir, but a son who is your own flesh and blood will be your heir.’ 5He took him outside and said, ‘Look up at the sky and count the stars – if indeed you can count them.’ Then he said to him, ‘So shall your offspring15:5 Or seed be.’
6Abram believed the Lord, and he credited it to him as righteousness.
7He also said to him, ‘I am the Lord, who brought you out of Ur of the Chaldeans to give you this land to take possession of it.’
8But Abram said, ‘Sovereign Lord, how can I know that I shall gain possession of it?’
9So the Lord said to him, ‘Bring me a heifer, a goat and a ram, each three years old, along with a dove and a young pigeon.’
10Abram brought all these to him, cut them in two and arranged the halves opposite each other; the birds, however, he did not cut in half. 11Then birds of prey came down on the carcasses, but Abram drove them away.
12As the sun was setting, Abram fell into a deep sleep, and a thick and dreadful darkness came over him. 13Then the Lord said to him, ‘Know for certain that for four hundred years your descendants will be strangers in a country not their own and that they will be enslaved and ill-treated there. 14But I will punish the nation they serve as slaves, and afterwards they will come out with great possessions. 15You, however, will go to your ancestors in peace and be buried at a good old age. 16In the fourth generation your descendants will come back here, for the sin of the Amorites has not yet reached its full measure.’
17When the sun had set and darkness had fallen, a smoking brazier with a blazing torch appeared and passed between the pieces. 18On that day the Lord made a covenant with Abram and said, ‘To your descendants I give this land, from the Wadi15:18 Or river of Egypt to the great river, the Euphrates – 19the land of the Kenites, Kenizzites, Kadmonites, 20Hittites, Perizzites, Rephaites, 21Amorites, Canaanites, Girgashites and Jebusites.’
Бог склапа савез са Аврамом
1После ових догађаја Господ објави своју реч Авраму у виђењу, говорећи:
„Не бој се, Авраме,
ја сам твој штит;
награда твоја је веома велика.“
2А Аврам упита: „Господе Боже, шта ћеш да ми даш? Ја немам порода, па ће наследник мог дома бити Елиезер Дамаштанин. 3Пошто ми ниси дао потомство – продужи Аврам – ево, један од слугу у моме дому ће бити мој наследник.“
4Али Господ му поново упути реч: „Неће ти тај бити наследник, него ће ти наследник бити твој потомак, од тебе самог.“ 5Затим га Господ изведе напоље и рече му: „Погледај на небо и преброј звезде ако их можеш пребројати. Толико ће бити твоје потомство.“
6Аврам поверова Господу, и Господ му то урачуна у праведност.
7Затим му Бог рече: „Ја сам Господ који те је извео из Ура Халдејског да ти дам ову земљу у посед.“
8Али Аврам упита: „Господе Боже, како ћу знати да ћу је добити у посед?“
9Бог му рече: „Принеси ми јуницу од три године, козу од три године, овна од три године, једну грлицу и голубића.“
10Аврам му је донео све те животиње, расекао их на пола и све половине поставио једну наспрам друге; птице није расецао. 11У тај час се птице грабљивице окоме на мртве животиње, али их је Аврам терао.
12А кад је сунце било на заласку, Аврама обузме дубок сан, а онда се на њега спусти густа тама пуна ужаса. 13Тада му Бог рече: „Зацело знај да ће твоји потомци бити дошљаци у земљи која неће бити њихова. Тамо ће робовати и бити тлачени четири стотине година. 14Али народу коме буду робовали ја ћу судити, а на крају ће изаћи из те земље са великим благом. 15А ти ћеш се придружити својим прецима у миру; у дубокој старости бићеш сахрањен. 16Твоји потомци ће се вратити за четвртог нараштаја, јер се још није навршила мера аморејских злодела.“
17Кад је сунце зашло и спустила се тама, одједном се појави задимљена пећ и горућа бакља, која је прошла између животињских половина. 18Тога дана је Господ склопио савез с Аврамом, рекавши: „Твоме потомству дајем ову земљу, од реке у Египту до велике реке, реке Еуфрата: 19земљу Кенејаца, Кенезејаца, Кадмонејаца, 20Хетита, Фережана, Рефаимаца, 21Аморејаца, Хананејаца, Гергешана и Јевусејаца.“
