Signs for Moses
1Moses answered, ‘What if they do not believe me or listen to me and say, “The Lord did not appear to you”?’
2Then the Lord said to him, ‘What is that in your hand?’
‘A staff,’ he replied.
3The Lord said, ‘Throw it on the ground.’
Moses threw it on the ground and it became a snake, and he ran from it. 4Then the Lord said to him, ‘Reach out your hand and take it by the tail.’ So Moses reached out and took hold of the snake and it turned back into a staff in his hand. 5‘This,’ said the Lord, ‘is so that they may believe that the Lord, the God of their fathers – the God of Abraham, the God of Isaac and the God of Jacob – has appeared to you.’
6Then the Lord said, ‘Put your hand inside your cloak.’ So Moses put his hand into his cloak, and when he took it out, the skin was leprous4:6 The Hebrew word for leprous was used for various diseases affecting the skin. – it had become as white as snow.
7‘Now put it back into your cloak,’ he said. So Moses put his hand back into his cloak, and when he took it out, it was restored, like the rest of his flesh.
8Then the Lord said, ‘If they do not believe you or pay attention to the first sign, they may believe the second. 9But if they do not believe these two signs or listen to you, take some water from the Nile and pour it on the dry ground. The water you take from the river will become blood on the ground.’
10Moses said to the Lord, ‘Pardon your servant, Lord. I have never been eloquent, neither in the past nor since you have spoken to your servant. I am slow of speech and tongue.’
11The Lord said to him, ‘Who gave human beings their mouths? Who makes them deaf or mute? Who gives them sight or makes them blind? Is it not I, the Lord? 12Now go; I will help you speak and will teach you what to say.’
13But Moses said, ‘Pardon your servant, Lord. Please send someone else.’
14Then the Lord’s anger burned against Moses and he said, ‘What about your brother, Aaron the Levite? I know he can speak well. He is already on his way to meet you, and he will be glad to see you. 15You shall speak to him and put words in his mouth; I will help both of you speak and will teach you what to do. 16He will speak to the people for you, and it will be as if he were your mouth and as if you were God to him. 17But take this staff in your hand so that you can perform the signs with it.’
Moses returns to Egypt
18Then Moses went back to Jethro his father-in-law and said to him, ‘Let me return to my own people in Egypt to see if any of them are still alive.’
Jethro said, ‘Go, and I wish you well.’
19Now the Lord had said to Moses in Midian, ‘Go back to Egypt, for all those who wanted to kill you are dead.’ 20So Moses took his wife and sons, put them on a donkey and started back to Egypt. And he took the staff of God in his hand.
21The Lord said to Moses, ‘When you return to Egypt, see that you perform before Pharaoh all the wonders I have given you the power to do. But I will harden his heart so that he will not let the people go. 22Then say to Pharaoh, “This is what the Lord says: Israel is my firstborn son, 23and I told you, ‘Let my son go, so that he may worship me.’ But you refused to let him go; so I will kill your firstborn son.” ’
24At a lodging place on the way, the Lord met Moses4:24 Hebrew him and was about to kill him. 25But Zipporah took a flint knife, cut off her son’s foreskin and touched Moses’ feet with it.4:25 The meaning of the Hebrew for this clause is uncertain. ‘Surely you are a bridegroom of blood to me,’ she said. 26So the Lord let him alone. (At that time she said ‘bridegroom of blood’, referring to circumcision.)
27The Lord said to Aaron, ‘Go into the wilderness to meet Moses.’ So he met Moses at the mountain of God and kissed him. 28Then Moses told Aaron everything the Lord had sent him to say, and also about all the signs he had commanded him to perform.
29Moses and Aaron brought together all the elders of the Israelites, 30and Aaron told them everything the Lord had said to Moses. He also performed the signs before the people, 31and they believed. And when they heard that the Lord was concerned about them and had seen their misery, they bowed down and worshipped.
Бог чудесима убеђује Мојсија
1Али Мојсије одговори: „А шта ако ми не поверују и не послушају ме? Шта ако кажу: ’Господ ти се није указао’?“
2Господ га упита: „Шта је то у твојој руци?“
„Штап“ – одговори овај.
3Бог му рече: „Баци га на земљу!“ Мојсије баци штап на земљу и овај се претвори у змију. Мојсије устукне од ње. 4Господ рече Мојсију: „Пружи руку и ухвати је за реп!“ Мојсије пружи руку и ухвати је за реп, а она се опет претвори у штап у његовој руци. 5„Ето, тако ће поверовати да ти се указао Господ, Бог њихових отаца, Бог Аврахамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.“
6Господ му поново рече: „Увуци своју руку у недра!“ Он увуче своју руку у недра. Он извуче руку, а оно, рука му сва у губи, бела као снег.
7Бог му затим рече: „Врати своју руку у недра!“ Мојсије врати руку у недра. Кад је извукао, опет је била као и остало тело.
8Бог рече: „Ако ти не поверују и не послушају сведочанство првог знака, повероваће сведочанству другог знака. 9А ако не поверују ни овим двома знацима и не послушају те, ти узми воде из Нила и пролиј на тло, па ће се вода коју си узео из Нила на тлу претворити у крв.“
10Али Мојсије рече Господу: „Опрости, Господе, али ја нисам речит човек. Нисам био ни раније, а нисам ни сад док говориш своме слузи. Споро говорим, а језик ми се запетља.“
11Господ му одговори: „Ко је дао уста човеку? Ко га чини немим или глувим? Ко му даје вид или га чини слепим? Зар нисам то ја, Господ? 12Зато иди сад, ја ћу бити с тобом кад будеш говорио и поучити те шта да кажеш.“
13Но, Мојсије рече: „Молим те, Господе, пошаљи неког другог.“
14Господ се на то разгневи на Мојсија, па му рече: „Није ли Арон, Левит, твој брат? Знам да је он веома речит. Ево, он ти управо излази у сусрет. Кад те буде видео, од срца ће ти се обрадовати. 15Ти ћеш говорити с њим и пренети му ове речи. Ја ћу бити с тобом и с њим кад будете говорили, и поучити вас шта да радите. 16Он ће говорити народу уместо тебе; он ће ти бити уместо уста, а ти ћеш њему бити уместо Бога. 17Узми овај штап у своју руку. Њиме ћеш чинити знакове.“
Мојсије се враћа у Египат
18Мојсије се врати своме тасту Јотору, па му рече: „Допусти ми да се вратим својој браћи која су у Египту, да видим јесу ли још у животу.“
„Пођи у миру“ – рече Јотор Мојсију.
19Затим Господ рече Мојсију у Мадијану: „Иди, врати се у Египат, јер су помрли сви који су хтели да те убију.“ 20Мојсије узме своју жену и своје синове, посади их на магарца, па се врати у египатску земљу. У руку је узео штап Божији.
21Господ рече Мојсију: „Кад се вратиш у Египат, гледај да пред фараоном учиниш сва чудеса за која сам ти дао моћ. Ипак, ја ћу отврднути његово срце, тако да неће пустити народ да оде. 22А фараону ћеш рећи ово: ’Говори Господ: Израиљ је мој син првенац. 23Рекао сам ти: „Пусти мог сина да ми служи. Одбијеш ли да га пустиш, чувај се: ја ћу убити твог првенца.“’“
24Али кад су на путу стали да преноће, Господ навали на Мојсија да га убије. 25Тада Сефора узме камени нож и обреже свога сина, те се кожицом дотакне Мојсијевих ногу и рече: „Ти си ми крвав муж.“ 26Тада га је Господ оставио. Том приликом је рекла: „Крвав муж“, мислећи на обрезање.
27Господ рече Арону: „Пођи у пустињу да сретнеш Мојсија.“ Он пође. Кад се састао са Мојсијем на Божијој гори, пољубио га је. 28Тада је Мојсије испричао Арону све што је Господ рекао кад га је послао, и о свим знацима које му је наредио да учини.
29Затим Мојсије и Арон оду и окупе све израиљске старешине. 30Арон је испричао све што је Господ рекао Мојсију, а Мојсије је учинио знакове на очи народа. 31Народ је томе поверовао. А кад су чули да је Господ посетио Израиљце и да је видео њихов јад, пали су на колена и поклонили се Господу.
