Psalms 31 – NIV & NSP

New International Version

Psalms 31:1-24

Psalm 31In Hebrew texts 31:1-24 is numbered 31:2-25.

For the director of music. A psalm of David.

1In you, Lord, I have taken refuge;

let me never be put to shame;

deliver me in your righteousness.

2Turn your ear to me,

come quickly to my rescue;

be my rock of refuge,

a strong fortress to save me.

3Since you are my rock and my fortress,

for the sake of your name lead and guide me.

4Keep me free from the trap that is set for me,

for you are my refuge.

5Into your hands I commit my spirit;

deliver me, Lord, my faithful God.

6I hate those who cling to worthless idols;

as for me, I trust in the Lord.

7I will be glad and rejoice in your love,

for you saw my affliction

and knew the anguish of my soul.

8You have not given me into the hands of the enemy

but have set my feet in a spacious place.

9Be merciful to me, Lord, for I am in distress;

my eyes grow weak with sorrow,

my soul and body with grief.

10My life is consumed by anguish

and my years by groaning;

my strength fails because of my affliction,31:10 Or guilt

and my bones grow weak.

11Because of all my enemies,

I am the utter contempt of my neighbors

and an object of dread to my closest friends—

those who see me on the street flee from me.

12I am forgotten as though I were dead;

I have become like broken pottery.

13For I hear many whispering,

“Terror on every side!”

They conspire against me

and plot to take my life.

14But I trust in you, Lord;

I say, “You are my God.”

15My times are in your hands;

deliver me from the hands of my enemies,

from those who pursue me.

16Let your face shine on your servant;

save me in your unfailing love.

17Let me not be put to shame, Lord,

for I have cried out to you;

but let the wicked be put to shame

and be silent in the realm of the dead.

18Let their lying lips be silenced,

for with pride and contempt

they speak arrogantly against the righteous.

19How abundant are the good things

that you have stored up for those who fear you,

that you bestow in the sight of all,

on those who take refuge in you.

20In the shelter of your presence you hide them

from all human intrigues;

you keep them safe in your dwelling

from accusing tongues.

21Praise be to the Lord,

for he showed me the wonders of his love

when I was in a city under siege.

22In my alarm I said,

“I am cut off from your sight!”

Yet you heard my cry for mercy

when I called to you for help.

23Love the Lord, all his faithful people!

The Lord preserves those who are true to him,

but the proud he pays back in full.

24Be strong and take heart,

all you who hope in the Lord.

New Serbian Translation

Псалми 31:1-24

Псалам 31

За хоровођу. Псалам Давидов.

1У теби је уточиште моје, Господе;

о, да се никад не постидим;

избави ме по својој праведности.

2Пригни ухо своје к мени,

брзо ме избави,

буди ми стена, уточиште,

јака тврђава за моје спасење.

3Ти си моја стена и тврђава,

ради свог имена води ме, усмеравај.

4Извуци ме из мреже коју ми поставише,

јер ти си моја тврђава.

5У твоје руке предајем свој дух,

откупи ме, Господе, верни Боже.

6Мрзим служитеље безвредних идола;

поуздајем се једино у Господа.

7Клицаћу и радоваћу се по твојој милости,

јер ти си видео моју муку;

ти си знао тескобу моје душе.

8Ниси ме дао у руке душманину,

него си ми ноге поставио на пространо место.

9Смилуј ми се, Господе, јер сам у невољи,

моје око од жалости копни,

вене моја душа и нутрина.

10Живот ми се троши у жалости,

у јецању одмичу године,

снага ме издаје због моје неправде,

и кости се моје распадају.

11Поруга постадох због свих својих душмана:

суседима терет, а знанцима страшило;

беже од мене кад ме виде на улици.

12Падох у заборав, као да сам умро,

постао сам као разбијени суд.

13Јер ја чујем клевете многих,

ужас ме је опколио одасвуд.

А они се удружују против мене,

кују заверу да ми живот узму.

14Али ја се у тебе уздам, Господе,

и кажем: „Ти си Бог мој.“

15Време је моје у руци твојој;

избави ме из руку душмана,

и од оних који ме прогоне.

16Нека лице твоје обасја слугу твога,

милошћу ме својом избави.

17Не дај да се постидим, Господе,

јер теби завапих;

нека се опаки постиде,

у Свету мртвих нек умукну.

18Нека умукну уста лажљива,

која против праведника говоре

обесно, охоло и презриво.

19Како је обилна доброта твоја,

коју чуваш за оне који те се боје;

исказујеш је пред потомцима људи,

онима што у теби уточиште нађу.

20Ти их скриваш у заклону свог лица,

од завера које људи кују,

заклањаш их под своју сеницу,

од језика који оптужују.

21Благословен био Господ,

јер ми исказа дивну милост своју,

кад сам био у граду под опсадом.

22Тада рекох узнемирен:

„Одбачен сам од твог погледа.“

Али ти си чуо глас мога преклињања,

када сам завапио к теби.

23Волите Господа, сви верни његови,

Господ чува оне који верују,

а охолима плаћа пуном мером.

24Будите јаки и храбра срца,

сви ви што се надате Господу!