New International Version

Psalm 71

Psalm 71

In you, Lord, I have taken refuge;
    let me never be put to shame.
In your righteousness, rescue me and deliver me;
    turn your ear to me and save me.
Be my rock of refuge,
    to which I can always go;
give the command to save me,
    for you are my rock and my fortress.
Deliver me, my God, from the hand of the wicked,
    from the grasp of those who are evil and cruel.

For you have been my hope, Sovereign Lord,
    my confidence since my youth.
From birth I have relied on you;
    you brought me forth from my mother’s womb.
    I will ever praise you.
I have become a sign to many;
    you are my strong refuge.
My mouth is filled with your praise,
    declaring your splendor all day long.

Do not cast me away when I am old;
    do not forsake me when my strength is gone.
10 For my enemies speak against me;
    those who wait to kill me conspire together.
11 They say, “God has forsaken him;
    pursue him and seize him,
    for no one will rescue him.”
12 Do not be far from me, my God;
    come quickly, God, to help me.
13 May my accusers perish in shame;
    may those who want to harm me
    be covered with scorn and disgrace.

14 As for me, I will always have hope;
    I will praise you more and more.

15 My mouth will tell of your righteous deeds,
    of your saving acts all day long—
    though I know not how to relate them all.
16 I will come and proclaim your mighty acts, Sovereign Lord;
    I will proclaim your righteous deeds, yours alone.
17 Since my youth, God, you have taught me,
    and to this day I declare your marvelous deeds.
18 Even when I am old and gray,
    do not forsake me, my God,
till I declare your power to the next generation,
    your mighty acts to all who are to come.

19 Your righteousness, God, reaches to the heavens,
    you who have done great things.
    Who is like you, God?
20 Though you have made me see troubles,
    many and bitter,
    you will restore my life again;
from the depths of the earth
    you will again bring me up.
21 You will increase my honor
    and comfort me once more.

22 I will praise you with the harp
    for your faithfulness, my God;
I will sing praise to you with the lyre,
    Holy One of Israel.
23 My lips will shout for joy
    when I sing praise to you—
    I whom you have delivered.
24 My tongue will tell of your righteous acts
    all day long,
for those who wanted to harm me
    have been put to shame and confusion.

New Serbian Translation

Псалми 71

1У теби је уточиште моје, Господе;
    о, да се никад не постидим.
Ослободи ме по својој праведности и избави ме,
    пригни ухо своје к мени и спаси ме.
Буди ми стена пребивалишта
    којој увек долазим;
спасење моје ти си заповедио,
    јер си моја стена и тврђава.
Избави ме, Боже мој, из руке зликовачке,
    од руке преступника и окрутнога.

Јер, ти си моја нада, о, Боже Господе,
    поуздање си ми од младости моје.
На тебе се ослањам од утробе,
    из крила мајке моје си ме извукао;
    славићу те непрестано.
Попут знака постао сам многима,
    а ти си ми уточиште јако.
Уста си ми славом својом испунио
    и красотом својом од јутра до сутра.

Не одбаци ме у доба старости,
    кад ми снага клоне не заборави ме.
10 Јер о мени говоре противници моји,
    они што ми живот вребају
    заједно се саветују.
11 Кажу: „Бог је њега оставио!
    Гоните га, ухватите,
    јер избавитеља нема!“
12 Боже, од мене се не удаљуј!
    О, мој Боже, пожури ми у помоћ!
13 Нека се постиде и нека пропадну
    тужитељи моје душе;
и презир и брука нек покрију
    оне који ми о глави раде.

14 А ја ћу увек да се надам,
    све више и више славићу те.

15 Уста ће моја о праведности твојој да говоре,
    о делима твог спасења од јутра до сутра,
    јер им броја не знам.
16 У моћним делима Бога Господа ја ћу доћи,
    твоју праведност ћу спомињати, само твоју.
17 Од младости моје, Боже, ти си ме учио;
    и чудеса твоја досад јављао сам.
18 Чак и када остарим и оседим,
    Боже, не остављај ме,
док ти силу не објавим нараштају новом;
    силу твоју сваком што долази.

19 Праведност је твоја, Боже, до висина,
    велика си дела учинио;
    ко је попут тебе, Боже?
20 Ти – дао си да гледам многе невоље и муке –
    ти ћеш ми опет обновити живот;
    из дубина земље подићеш ме опет.
21 Ти ојачај достојанство моје
    и поново утеши ме.

22 И ја ћу харфом да те хвалим
    због верности твоје;
Боже мој, свираћу ти на лири,
    Светитељу Израиљев.
23 Клицаће радосно усне моје,
    јер ћу ти свирати,
    и душа моја што си је откупио.
24 И мој ће језик од јутра до сутра
    причати о твојој праведности;
јер ће се постидети, јер ће се осрамотити
    ти што ми о глави раде.