New International Version

Psalm 69

Psalm 69[a]

For the director of music. To the tune of “Lilies.” Of David.

Save me, O God,
    for the waters have come up to my neck.
I sink in the miry depths,
    where there is no foothold.
I have come into the deep waters;
    the floods engulf me.
I am worn out calling for help;
    my throat is parched.
My eyes fail,
    looking for my God.
Those who hate me without reason
    outnumber the hairs of my head;
many are my enemies without cause,
    those who seek to destroy me.
I am forced to restore
    what I did not steal.

You, God, know my folly;
    my guilt is not hidden from you.

Lord, the Lord Almighty,
    may those who hope in you
    not be disgraced because of me;
God of Israel,
    may those who seek you
    not be put to shame because of me.
For I endure scorn for your sake,
    and shame covers my face.
I am a foreigner to my own family,
    a stranger to my own mother’s children;
for zeal for your house consumes me,
    and the insults of those who insult you fall on me.
10 When I weep and fast,
    I must endure scorn;
11 when I put on sackcloth,
    people make sport of me.
12 Those who sit at the gate mock me,
    and I am the song of the drunkards.

13 But I pray to you, Lord,
    in the time of your favor;
in your great love, O God,
    answer me with your sure salvation.
14 Rescue me from the mire,
    do not let me sink;
deliver me from those who hate me,
    from the deep waters.
15 Do not let the floodwaters engulf me
    or the depths swallow me up
    or the pit close its mouth over me.

16 Answer me, Lord, out of the goodness of your love;
    in your great mercy turn to me.
17 Do not hide your face from your servant;
    answer me quickly, for I am in trouble.
18 Come near and rescue me;
    deliver me because of my foes.

19 You know how I am scorned, disgraced and shamed;
    all my enemies are before you.
20 Scorn has broken my heart
    and has left me helpless;
I looked for sympathy, but there was none,
    for comforters, but I found none.
21 They put gall in my food
    and gave me vinegar for my thirst.

22 May the table set before them become a snare;
    may it become retribution and[b] a trap.
23 May their eyes be darkened so they cannot see,
    and their backs be bent forever.
24 Pour out your wrath on them;
    let your fierce anger overtake them.
25 May their place be deserted;
    let there be no one to dwell in their tents.
26 For they persecute those you wound
    and talk about the pain of those you hurt.
27 Charge them with crime upon crime;
    do not let them share in your salvation.
28 May they be blotted out of the book of life
    and not be listed with the righteous.

29 But as for me, afflicted and in pain—
    may your salvation, God, protect me.

30 I will praise God’s name in song
    and glorify him with thanksgiving.
31 This will please the Lord more than an ox,
    more than a bull with its horns and hooves.
32 The poor will see and be glad—
    you who seek God, may your hearts live!
33 The Lord hears the needy
    and does not despise his captive people.

34 Let heaven and earth praise him,
    the seas and all that move in them,
35 for God will save Zion
    and rebuild the cities of Judah.
Then people will settle there and possess it;
36     the children of his servants will inherit it,
    and those who love his name will dwell there.

Notas al pie

  1. Psalm 69:1 In Hebrew texts 69:1-36 is numbered 69:2-37.
  2. Psalm 69:22 Or snare / and their fellowship become

New Serbian Translation

Псалми 69

Хоровођи. Напев: „Љиљани“. Давидов

1Спаси ме, о, Боже,
    дођоше до грла воде!
Потонуо сам у блато дубоко,
    а нигде ослонца;
доспео сам у воде дубоке,
    бујица ме захватила.
Клонуо сам зовући те,
    промуче ми грло;
очи су ми усахнуле
    чекајући Бога мога.
Бројнији су ти што ме без разлога мрзе
    од косе на глави мојој,
ти моћници што би да ме збришу,
    безразложни противници.
    Враћам, а украо нисам.

Лудост моју ти познајеш, Боже;
    греси моји скривени ти нису.

Нека се због мене не постиде они
    који у тебе наду своју полажу,
    Господе, Боже над војскама.
Нека се због мене не осрамоте они
    који те траже,
    Боже Израиљев.
Јер ја због тебе трпим презир,
    лице моје прекрила је брука.
Браћи својој незнанац постадох,
    туђинац сам деци моје мајке.
Изједа ме ревност за твој Дом.
    Увреде оних који тебе вређају,
        пале су на мене.
10 Плакао сам и постио,
    и то ми је на презир било.
11 За одећу себи кострет огрнух,
    и постадох ругло за њих.
12 О мени причају они што седе на градским вратима
    и певају песме пијанице.

13 А ја се само теби молим, о, Господе,
    у време повољно;
Боже, услиши ме по обилном твоме смиловању,
    по верности свог спасења.
14 Из блата ме ослободи,
    не дај да потонем;
ослободи ме од оних што ме мрзе,
    од дубоких вода.
15 Бујица воде нек ме не захвати,
    нек ме не прогута дубина
    и ждрело њено нада мном не затвори се.

16 Услиши ме, Господе,
    јер је добра милост твоја;
по големом милосрђу своме
    на мене се осврни.
17 Лице своје од свог слуге не сакривај,
    јер сам на мукама;
    похитај, услиши ме.
18 Приђи ближе души мојој, откупи је;
    ради мојих противника, избави ме.

19 Ти знаш да сам презрен, осрамоћен и обрукан;
    пред тобом су сви душмани моји.
20 Презир ми је срце сломио,
    разболех се;
жудео сам за утехом –
    никог ниоткуда;
за утешитељима –
    нашао их нисам.
21 Пелен су ми у храну ставили,
    сирће су ми жедном дали да пијем.

22 Нек им сто постане замка,
    одмазда и клопка;
23 нек им очи потамне, да не виде,
    и леђа им се заувек погрбе.
24 Срџбу своју на њих излиј,
    јарка љутња твоја нека их сустигне.
25 Табор нек им опустоши;
    не живео нико у њиховим шаторима.
26 Јер они гоне оне што си ударио
    и јављају јаде оних које си ранио.
27 Кривицу им на кривицу додај,
    да не уђу у праведност твоју.
28 Избрисани били из Књиге живота,
    да са праведнима не буду записани.

29 А ја сам сиромах, у боловима сам;
    спасење твоје, Боже, нека ме заштити.

30 Име Божије песмом ћу да славим,
    величаћу га хвалоспевом.
31 То ће бити Господу милије од вола
    и од бика, рогатог папкара.
32 Видеће то понизни,
    радоваће се;
ви, што Бога тражите,
    нек вам срце буде живо.
33 Јер убоге Господ чује,
    не презире заточене своје.

34 Нек га славе небеса, земља, мора
    и све што се у њима креће.
35 Јер Сион ће Бог да спасе,
    сазидаће јудејске градове;
и они ће их запосести
    и живеће тамо.
36 И потомци његових слуга
    то ће да наследе,
и они што име његово воле
    боравиће тамо.