New International Version

Psalm 57

Psalm 57[a]

For the director of music. To the tune of “Do Not Destroy.” Of David. A miktam.[b] When he had fled from Saul into the cave.

Have mercy on me, my God, have mercy on me,
    for in you I take refuge.
I will take refuge in the shadow of your wings
    until the disaster has passed.

I cry out to God Most High,
    to God, who vindicates me.
He sends from heaven and saves me,
    rebuking those who hotly pursue me—[c]
    God sends forth his love and his faithfulness.

I am in the midst of lions;
    I am forced to dwell among ravenous beasts—
men whose teeth are spears and arrows,
    whose tongues are sharp swords.

Be exalted, O God, above the heavens;
    let your glory be over all the earth.

They spread a net for my feet—
    I was bowed down in distress.
They dug a pit in my path—
    but they have fallen into it themselves.

My heart, O God, is steadfast,
    my heart is steadfast;
    I will sing and make music.
Awake, my soul!
    Awake, harp and lyre!
    I will awaken the dawn.

I will praise you, Lord, among the nations;
    I will sing of you among the peoples.
10 For great is your love, reaching to the heavens;
    your faithfulness reaches to the skies.

11 Be exalted, O God, above the heavens;
    let your glory be over all the earth.

Notas al pie

  1. Psalm 57:1 In Hebrew texts 57:1-11 is numbered 57:2-12.
  2. Psalm 57:1 Title: Probably a literary or musical term
  3. Psalm 57:3 The Hebrew has Selah (a word of uncertain meaning) here and at the end of verse 6.

New Serbian Translation

Псалми 57

Хоровођи. Давидов напев: „Не погуби.“ Песма поуздања у Бога, када је пред Саулом побегао у пећину.

1Смилуј ми се, Боже, смилуј ми се,
    јер у теби душа моја уточиште тражи;
и у сени твојих крила уточиште тражим
    док невоље прођу.

Вапим Богу Свевишњему,
    Богу који ми све чини.
Посегнуће са небеса, спашће ме;
    прекориће тог који ме гази; Села
    послаће Бог милост своју и верност своју.

Душа ми је међу лавовима,
    лежим међу прождрљивцима;
потомцима људи зуба ко копља и стреле,
    језика као мача оштрог.

Нека си узвишен врх небеса, Боже;
    слава твоја нек је над свом земљом.

Нози мојој спремили су мрежу,
    душа ми се повила;
испред мене јаму ископаше
    и у њу сами упадоше. Села

Срце ми је вољно, Боже,
    срце ми је вољно, да ти певам,
    и да ти свирам!
Пробуди се, биће моје;
    будите се, о, лиро и харфо,
    ја бих зору да пробудим.

О, Господе, хвалићу те међу народима,
    славићу те међу туђинцима.
10 Јер велика је милост твоја; до небеса,
    и до облака сеже верност твоја.

11 Нека си узвишен врх небеса, Боже;
    слава твоја нек је над свом земљом.