New International Version

Psalm 39

Psalm 39[a]

For the director of music. For Jeduthun. A psalm of David.

I said, “I will watch my ways
    and keep my tongue from sin;
I will put a muzzle on my mouth
    while in the presence of the wicked.”
So I remained utterly silent,
    not even saying anything good.
But my anguish increased;
    my heart grew hot within me.
While I meditated, the fire burned;
    then I spoke with my tongue:

“Show me, Lord, my life’s end
    and the number of my days;
    let me know how fleeting my life is.
You have made my days a mere handbreadth;
    the span of my years is as nothing before you.
Everyone is but a breath,
    even those who seem secure.[b]

“Surely everyone goes around like a mere phantom;
    in vain they rush about, heaping up wealth
    without knowing whose it will finally be.

“But now, Lord, what do I look for?
    My hope is in you.
Save me from all my transgressions;
    do not make me the scorn of fools.
I was silent; I would not open my mouth,
    for you are the one who has done this.
10 Remove your scourge from me;
    I am overcome by the blow of your hand.
11 When you rebuke and discipline anyone for their sin,
    you consume their wealth like a moth—
    surely everyone is but a breath.

12 “Hear my prayer, Lord,
    listen to my cry for help;
    do not be deaf to my weeping.
I dwell with you as a foreigner,
    a stranger, as all my ancestors were.
13 Look away from me, that I may enjoy life again
    before I depart and am no more.”

Notas al pie

  1. Psalm 39:1 In Hebrew texts 39:1-13 is numbered 39:2-14.
  2. Psalm 39:5 The Hebrew has Selah (a word of uncertain meaning) here and at the end of verse 11.

New Serbian Translation

Псалми 39

Хоровођи, за Једутуна. Псалам Давидов.

1Зарекох се: „Пазићу на пут свој да не згрешим језиком,
    држаћу узде на устима, све док је опаки преда мном.“
Занемех, заћутах, чак ни што је добро не рекох,
    али бол мој само жешћи поста.
Запалило се срце у мени,
    у мислима мојим плануо је огањ,
те ја проговорих својим језиком:

„Објави ми, Господе, мој свршетак
    и колика је дужина мојих дана,
    да бих знао како сам пролазан.
Ето, дао си ми дане не дуже од педља,
    и век је мој као ништа пред тобом;
сваки човек, наизглед сигуран,
    тек је дашак. Села

Баш као сенка човек пролази;
    узалуд се кида и скупља богатство,
    а не зна ко ће га побрати.

Чему сада да се надам, Господе?
    Моја нада је у теби.
Избави ме од свих мојих преступа,
    не дај да будем на подсмех безумнику.
Ја сам нем, не отварам уста,
    јер ти си то са̂м учинио.
10 Уклони свој бич од мене,
    изгибох од силине руке твоје!
11 Кад опоменама караш човека због греха,
    као мољац растачеш што му је најдраже;
    да, сваки човек је тек дашак. Села

12 Послушај, Господе, моју молитву и чуј мој вапај,
    не оглуши се о моје сузе,
    јер као дошљак код тебе пребивам, као сви преци моји.
13 Одврати свој поглед од мене, да одахнем,
    пре него што одем и не буде ме више.“