Warning Against Adultery
1My son, pay attention to my wisdom,
turn your ear to my words of insight,
2that you may maintain discretion
and your lips may preserve knowledge.
3For the lips of the adulterous woman drip honey,
and her speech is smoother than oil;
4but in the end she is bitter as gall,
sharp as a double-edged sword.
5Her feet go down to death;
her steps lead straight to the grave.
6She gives no thought to the way of life;
her paths wander aimlessly, but she does not know it.
7Now then, my sons, listen to me;
do not turn aside from what I say.
8Keep to a path far from her,
do not go near the door of her house,
9lest you lose your honor to others
and your dignity5:9 Or years to one who is cruel,
10lest strangers feast on your wealth
and your toil enrich the house of another.
11At the end of your life you will groan,
when your flesh and body are spent.
12You will say, “How I hated discipline!
How my heart spurned correction!
13I would not obey my teachers
or turn my ear to my instructors.
14And I was soon in serious trouble
in the assembly of God’s people.”
15Drink water from your own cistern,
running water from your own well.
16Should your springs overflow in the streets,
your streams of water in the public squares?
17Let them be yours alone,
never to be shared with strangers.
18May your fountain be blessed,
and may you rejoice in the wife of your youth.
19A loving doe, a graceful deer—
may her breasts satisfy you always,
may you ever be intoxicated with her love.
20Why, my son, be intoxicated with another man’s wife?
Why embrace the bosom of a wayward woman?
21For your ways are in full view of the Lord,
and he examines all your paths.
22The evil deeds of the wicked ensnare them;
the cords of their sins hold them fast.
23For lack of discipline they will die,
led astray by their own great folly.
Упозорење против прељубе
1Сине мој, пази на моју мудрост
и послушај добро разборитост моју,
2домишљатост да очуваш
и уста да ти очувају знање.
3Јер са усана блуднице мед цури,
заводљиве речи мекше од уља.
4Али на крају је као пелен горка
и оштра као мач двосекли.
5Ноге јој силазе у смрт,
до Света мртвих ноге јој допиру.
6Она не мари за пут живота,
стазе јој врлудају, а она то не зна.
7Зато ме послушајте, децо,
и не одступајте од онога што вам казујем.
8Заобиђи је надалеко
и не примичи се улазу њене куће,
9да не би другима дао образ свој
и окрутном човеку године своје;
10да туђинци не би испили ти снагу
и труд ти остао у кући туђина;
11да не би кукао на своме свршетку
када ти пропадну и тело и здравље.
12И ти ћеш рећи: „Како сам мрзео опомену,
док ми је срце презирало укор.
13Нисам слушао глас свога учитеља,
нисам послушао васпитаче своје.
14Умало нисам пао у свакојако зло
усред збора и усред заједнице.“
15Пиј воду са свога бунара,
жубор воду са извора свога.
16Зар ће се разливати извори твоји по пољима
и потоци воде по трговима?
17Нека они буду само твоји,
а не туђинаца што су са тобом.
18Да је благословен извор твој!
Радовао се ти са женом младости своје!
19Она ти је кошута вољена и срна мила.
Наслађуј се увек грудима њеним,
љубављу њеном се опијај стално.
20Зашто би се опијао, сине мој,
са прељубницом и грлио недра туђе жене?
21Јер су сви човекови путеви пред Господњим очима
и он их одмерава.
22Покварењака ће поробити кривице његове,
биће спутан везама његовог греха.
23И умреће, јер није имао одгој,
застраниће због величине своје будалаштине.
