New International Version

Micah 7:1-20

Israel’s Misery

1What misery is mine!

I am like one who gathers summer fruit

at the gleaning of the vineyard;

there is no cluster of grapes to eat,

none of the early figs that I crave.

2The faithful have been swept from the land;

not one upright person remains.

Everyone lies in wait to shed blood;

they hunt each other with nets.

3Both hands are skilled in doing evil;

the ruler demands gifts,

the judge accepts bribes,

the powerful dictate what they desire—

they all conspire together.

4The best of them is like a brier,

the most upright worse than a thorn hedge.

The day God visits you has come,

the day your watchmen sound the alarm.

Now is the time of your confusion.

5Do not trust a neighbor;

put no confidence in a friend.

Even with the woman who lies in your embrace

guard the words of your lips.

6For a son dishonors his father,

a daughter rises up against her mother,

a daughter-in-law against her mother-in-law—

a man’s enemies are the members of his own household.

7But as for me, I watch in hope for the Lord,

I wait for God my Savior;

my God will hear me.

Israel Will Rise

8Do not gloat over me, my enemy!

Though I have fallen, I will rise.

Though I sit in darkness,

the Lord will be my light.

9Because I have sinned against him,

I will bear the Lord’s wrath,

until he pleads my case

and upholds my cause.

He will bring me out into the light;

I will see his righteousness.

10Then my enemy will see it

and will be covered with shame,

she who said to me,

“Where is the Lord your God?”

My eyes will see her downfall;

even now she will be trampled underfoot

like mire in the streets.

11The day for building your walls will come,

the day for extending your boundaries.

12In that day people will come to you

from Assyria and the cities of Egypt,

even from Egypt to the Euphrates

and from sea to sea

and from mountain to mountain.

13The earth will become desolate because of its inhabitants,

as the result of their deeds.

Prayer and Praise

14Shepherd your people with your staff,

the flock of your inheritance,

which lives by itself in a forest,

in fertile pasturelands.7:14 Or in the middle of Carmel

Let them feed in Bashan and Gilead

as in days long ago.

15“As in the days when you came out of Egypt,

I will show them my wonders.”

16Nations will see and be ashamed,

deprived of all their power.

They will put their hands over their mouths

and their ears will become deaf.

17They will lick dust like a snake,

like creatures that crawl on the ground.

They will come trembling out of their dens;

they will turn in fear to the Lord our God

and will be afraid of you.

18Who is a God like you,

who pardons sin and forgives the transgression

of the remnant of his inheritance?

You do not stay angry forever

but delight to show mercy.

19You will again have compassion on us;

you will tread our sins underfoot

and hurl all our iniquities into the depths of the sea.

20You will be faithful to Jacob,

and show love to Abraham,

as you pledged on oath to our ancestors

in days long ago.

New Serbian Translation

Књига пророка Михеја 7:1-20

Несрећа Израиља

1Јадан ли сам!

Ја сам као они који беру летње воће

и пабирче грожђе,

а нема гроздова за јело,

и нема раних смокава за којима ми душа жуди.

2Нестало је верника из земље

и праведника међу људима нема.

Свако вреба крв да лије,

свако мрежом лови брата свога.

3Рукама су вешти у злу.

Главар захтева, судија мито тражи,

великаш казује своје прохтеве

и заједно сплеткаре.

4Њихов је најбољи човек попут трна,

а праведник гори од трновог жбуна.

Стиже ти твоја казна,

дан што ти је најављен,

и сада ће настати њихова пометња.

5Другу не веруј

и у пријатеља се не поуздај.

Уста своја не отварај

ни пред оном у наручју своме.

6Син презире оца,

ћерка се диже на мајку своју

и снаха на свекрву своју.

Човеку ће његови укућани постати непријатељи.

7А ја Господа ишчекујем,

чекам Бога мог спасења!

Услишиће мене Бог мој!

Израиљ ће се уздигнути

8Не радуј се нада мном, о, непријатељице моја!

Јер, ако сам и пао, устаћу;

ако и у тами седим,

Господ ми је светлост!

9Господњу ћу јарост да подносим –

јер сам му згрешио –

док мој случај не одбрани

и парницу моју праведно не реши.

Извешће ме он на светлост

и ја ћу гледати праведност његову.

10Видеће то моја непријатељица

и срамота ће покрити ону што ме пита:

„Где је Господ, твој Бог?“

А ја ћу је посматрати,

јер ће тада постати блато по друму гажено.

11То је дан градње твојих зидова,

тога дана ће се твоја међа проширити.

12Тога ће ти дана долазити

од Асирије до градова Египта;

и од Египта до реке Еуфрат;

од мора до мора

и од горе до горе.

13И земља ће се претворити у пустош

због њених становника,

због плода дела њихових.

Молитва и славопој

14Палицом својом напасај свој народ,

стадо свог наследства

што пребива са̂мо у честару,

усред воћњака.

Напасај их по Васану и Галаду

као у старим временима.

15„Као у данима твог изласка из египатске земље

показаћу вам чудеса.“

16Народи ће гледати

и застидеће се све своје снаге.

Затиснуће уста своја

и уши ће им заглувети.

17Лизаће прашину попут змије,

попут гмизаваца земаљских трешће се пузећи из својих утврда.

Због Господа, нашег Бога,

престрављени биће

и плашиће те се.

18Ко је Бог теби налик,

што кривице прашта

и прелази преко греха остатка свог наследства?

Не срди се довека

већ ужива у милости.

19Опет ће се смиловати на нас

и згазити наше кривице.

Да, ти ћеш бацити у дубине мора све грехе њихове.

20Показаћеш истину Јакову

и милост Авра̂му

како си се од давнина

заклео нашим оцима.