Luke 6 – NIV & NSP

New International Version

Luke 6:1-49

Jesus Is Lord of the Sabbath

1One Sabbath Jesus was going through the grainfields, and his disciples began to pick some heads of grain, rub them in their hands and eat the kernels. 2Some of the Pharisees asked, “Why are you doing what is unlawful on the Sabbath?”

3Jesus answered them, “Have you never read what David did when he and his companions were hungry? 4He entered the house of God, and taking the consecrated bread, he ate what is lawful only for priests to eat. And he also gave some to his companions.” 5Then Jesus said to them, “The Son of Man is Lord of the Sabbath.”

6On another Sabbath he went into the synagogue and was teaching, and a man was there whose right hand was shriveled. 7The Pharisees and the teachers of the law were looking for a reason to accuse Jesus, so they watched him closely to see if he would heal on the Sabbath. 8But Jesus knew what they were thinking and said to the man with the shriveled hand, “Get up and stand in front of everyone.” So he got up and stood there.

9Then Jesus said to them, “I ask you, which is lawful on the Sabbath: to do good or to do evil, to save life or to destroy it?”

10He looked around at them all, and then said to the man, “Stretch out your hand.” He did so, and his hand was completely restored. 11But the Pharisees and the teachers of the law were furious and began to discuss with one another what they might do to Jesus.

The Twelve Apostles

12One of those days Jesus went out to a mountainside to pray, and spent the night praying to God. 13When morning came, he called his disciples to him and chose twelve of them, whom he also designated apostles: 14Simon (whom he named Peter), his brother Andrew, James, John, Philip, Bartholomew, 15Matthew, Thomas, James son of Alphaeus, Simon who was called the Zealot, 16Judas son of James, and Judas Iscariot, who became a traitor.

Blessings and Woes

17He went down with them and stood on a level place. A large crowd of his disciples was there and a great number of people from all over Judea, from Jerusalem, and from the coastal region around Tyre and Sidon, 18who had come to hear him and to be healed of their diseases. Those troubled by impure spirits were cured, 19and the people all tried to touch him, because power was coming from him and healing them all.

20Looking at his disciples, he said:

“Blessed are you who are poor,

for yours is the kingdom of God.

21Blessed are you who hunger now,

for you will be satisfied.

Blessed are you who weep now,

for you will laugh.

22Blessed are you when people hate you,

when they exclude you and insult you

and reject your name as evil,

because of the Son of Man.

23“Rejoice in that day and leap for joy, because great is your reward in heaven. For that is how their ancestors treated the prophets.

24“But woe to you who are rich,

for you have already received your comfort.

25Woe to you who are well fed now,

for you will go hungry.

Woe to you who laugh now,

for you will mourn and weep.

26Woe to you when everyone speaks well of you,

for that is how their ancestors treated the false prophets.

Love for Enemies

27“But to you who are listening I say: Love your enemies, do good to those who hate you, 28bless those who curse you, pray for those who mistreat you. 29If someone slaps you on one cheek, turn to them the other also. If someone takes your coat, do not withhold your shirt from them. 30Give to everyone who asks you, and if anyone takes what belongs to you, do not demand it back. 31Do to others as you would have them do to you.

32“If you love those who love you, what credit is that to you? Even sinners love those who love them. 33And if you do good to those who are good to you, what credit is that to you? Even sinners do that. 34And if you lend to those from whom you expect repayment, what credit is that to you? Even sinners lend to sinners, expecting to be repaid in full. 35But love your enemies, do good to them, and lend to them without expecting to get anything back. Then your reward will be great, and you will be children of the Most High, because he is kind to the ungrateful and wicked. 36Be merciful, just as your Father is merciful.

Judging Others

37“Do not judge, and you will not be judged. Do not condemn, and you will not be condemned. Forgive, and you will be forgiven. 38Give, and it will be given to you. A good measure, pressed down, shaken together and running over, will be poured into your lap. For with the measure you use, it will be measured to you.”

39He also told them this parable: “Can the blind lead the blind? Will they not both fall into a pit? 40The student is not above the teacher, but everyone who is fully trained will be like their teacher.

41“Why do you look at the speck of sawdust in your brother’s eye and pay no attention to the plank in your own eye? 42How can you say to your brother, ‘Brother, let me take the speck out of your eye,’ when you yourself fail to see the plank in your own eye? You hypocrite, first take the plank out of your eye, and then you will see clearly to remove the speck from your brother’s eye.

A Tree and Its Fruit

43“No good tree bears bad fruit, nor does a bad tree bear good fruit. 44Each tree is recognized by its own fruit. People do not pick figs from thornbushes, or grapes from briers. 45A good man brings good things out of the good stored up in his heart, and an evil man brings evil things out of the evil stored up in his heart. For the mouth speaks what the heart is full of.

The Wise and Foolish Builders

46“Why do you call me, ‘Lord, Lord,’ and do not do what I say? 47As for everyone who comes to me and hears my words and puts them into practice, I will show you what they are like. 48They are like a man building a house, who dug down deep and laid the foundation on rock. When a flood came, the torrent struck that house but could not shake it, because it was well built. 49But the one who hears my words and does not put them into practice is like a man who built a house on the ground without a foundation. The moment the torrent struck that house, it collapsed and its destruction was complete.”

New Serbian Translation

Лука 6:1-49

Господар суботе

1Једне суботе је Исус пролазио кроз житна поља. Његови ученици су тргали класје, трли га рукама и јели. 2Тада неки фарисеји рекоше: „Зашто чините оно што не сме да се чини суботом?“

3Исус им одговори: „Нисте ли читали шта је Давид учинио када је огладнео, он и његови пратиоци? 4Он је ушао у Дом Божији, узео посвећене хлебове и јео их, а онда их је дао својим пратиоцима. Те хлебове нико не сме да једе осим свештеника̂.“ 5Онда рече: „Син Човечији је Господар суботе.“

Исус исцељује у суботу

6Једне суботе је ушао у синагогу и поучавао. Тамо је био неки човек коме је усахла десна рука. 7А зналци Светог писма и фарисеји су мотрили на њега хоће ли лечити у суботу, да би нашли разлог да га оптуже. 8Но, како је знао шта они мисле, рекао је човеку с усахлом руком: „Устани и стани на средину!“ Човек устане и стане.

9Исус их онда упита: „Питам вас: да ли је суботом дозвољено чинити добро или зло? Спасити живот или га уништити?“

10Погледавши их све наоколо, рече човеку: „Испружи своју руку!“ Он учини тако и рука му поново постаде здрава. 11А они, ван себе од гнева, почеше да се договарају шта би могли да учине Исусу.

Исус изабире Дванаесторицу

12У оне дане Исус се успео на једну гору да се моли и тамо провео целу ноћ молећи се Богу. 13Кад је свануло, позвао је своје ученике и од њих изабрао дванаесторицу, које је назвао апостолима: 14Симона, коме је дао име Петар, и његовог брата Андрију, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломеја, 15Матеја и Тому, Јакова Алфејева и Симона прозваног Зилот, 16Јуду Јаковљевог и Јуду Искариота, који је постао издајник.

Проповед на висоравни

17Онда је сишао са њима и зауставио се на једној висоравни. Ту се окупило мноштво његових ученика и много света из целе Јудеје, из Јерусалима и из тирског и сидонског приморја, 18који су дошли да га чују и да се излече од својих болести. Исцељивали су се и они који су били опседнути нечистим духовима. 19Сав народ је покушавао да га дотакне, јер је сила излазила из њега и све лечила.

20Тада је погледао своје ученике и рекао:

„Блажени сте ви сиромашни,

јер је ваше Царство Божије.

21Блажени сте ви који сада гладујете,

јер ћете се наситити.

Блажени сте ви који сада плачете,

јер ћете се смејати.

22Блажени сте када вас људи омрзну,

када вас вређају

и прогласе вас злима,

ради Сина Човечијег.

23Радујте се тада и ликујте, јер, ево, велика вас награда чека на небу. Њихови преци су исто тако поступали с пророцима.

24Али, јао вама богатима,

јер сте примили своју утеху!

25Јао вама који сте сад сити,

јер ћете гладовати!

Јао вама који се сад смејете,

јер ћете жалити и плакати!

26Јао вама ако људи о вама лепо говоре,

јер су тако њихови преци говорили о лажним пророцима!

Исус поучава о љубави према непријатељима

27А вама који слушате, говорим: волите своје непријатеље и исказујте доброчинство онима који вас мрзе. 28Благосиљајте оне који вас проклињу и молите се за оне који вас вређају. 29Ако те неко удари по једном образу, окрени му и други, а ономе који ти узима огртач, дај и кошуљу. 30Дај свакоме који тражи од тебе, и не тражи од онога који узима од тебе да ти врати. 31Како хоћете да људи чине вама, чините тако и ви њима.

32Јер ако волите оне који вас воле, какав благослов примате? И грешници воле оне који њих воле. 33И ако чините добро само онима који вама чине добро, какав благослов примате? То исто чине и грешници. 34Ако позајмљујете само онима од којих се надате да ће вам вратити, какав благослов примате? 35Дакле, волите своје непријатеље, чините им добро, и дајите на зајам не очекујући ништа. Тада ће ваша награда бити велика и бићете синови Свевишњега, јер он је благ према незахвалнима и злима. 36Будите милосрдни, јер је и Отац ваш милосрдан.

37И не осуђујте, па нећете бити осуђени. Опраштајте и биће вам опроштено. 38Дајите и биће вам дано. Пуна мера, набијена, стресена, препуна, даће вам се у наручје. Јер каквом мером мерите, онаквом мером ће се одмерити и вама.“

39Тада им Исус исприча ову причу: „Може ли слепац да води слепца? Неће ли обојица упасти у јаму? 40Ученик није изнад свога учитеља. Сваки ученик, наиме, када се изучи биће исти као и његов учитељ.

41Зашто видиш трун у оку брата свога, а не примећујеш балван у своме оку? 42Како можеш да кажеш своме брату: ’Брате, дај да ти извадим трун из ока’, а не видиш балван у властитом оку? Лицемере! Најпре извади балван из свога ока, а онда гледај како да извадиш трун из ока свога брата.

43Ниједно добро дрво не рађа лош род, нити лоше дрво рађа добар род. 44Свако се дрво, наиме, познаје по свом плоду. Смокве се не беру с трња, нити се грожђе бере с купине. 45Добар човек износи добро из ризнице свога доброг срца, а зао човек износи зло из ризнице свога злог срца, јер његова уста говоре оно чиме је срце испуњено.

Прича о мудром и неразумном градитељу

46Зашто ме зовете ’Господе, Господе!’, а не чините оно што говорим? 47Показаћу вам какав је сваки човек који долази к мени, слуша моје речи и извршава их. 48Он је као онај који гради своју кућу, па копа дубоко и постави темељ на камену. Кад дође поплава и навали бујица на ту кућу, не може да је пољуља, јер је добро саграђена. 49А ко је чуо, а није извршио, тај је као човек који је саградио кућу на земљи, а није поставио темељ. Бујица је навалила на њу и она се одмах срушила. Та кућа се срушила до темеља.“