New International Version

Luke 1:1-80

Introduction

1Many have undertaken to draw up an account of the things that have been fulfilled1:1 Or been surely believed among us, 2just as they were handed down to us by those who from the first were eyewitnesses and servants of the word. 3With this in mind, since I myself have carefully investigated everything from the beginning, I too decided to write an orderly account for you, most excellent Theophilus, 4so that you may know the certainty of the things you have been taught.

The Birth of John the Baptist Foretold

5In the time of Herod king of Judea there was a priest named Zechariah, who belonged to the priestly division of Abijah; his wife Elizabeth was also a descendant of Aaron. 6Both of them were righteous in the sight of God, observing all the Lord’s commands and decrees blamelessly. 7But they were childless because Elizabeth was not able to conceive, and they were both very old.

8Once when Zechariah’s division was on duty and he was serving as priest before God, 9he was chosen by lot, according to the custom of the priesthood, to go into the temple of the Lord and burn incense. 10And when the time for the burning of incense came, all the assembled worshipers were praying outside.

11Then an angel of the Lord appeared to him, standing at the right side of the altar of incense. 12When Zechariah saw him, he was startled and was gripped with fear. 13But the angel said to him: “Do not be afraid, Zechariah; your prayer has been heard. Your wife Elizabeth will bear you a son, and you are to call him John. 14He will be a joy and delight to you, and many will rejoice because of his birth, 15for he will be great in the sight of the Lord. He is never to take wine or other fermented drink, and he will be filled with the Holy Spirit even before he is born. 16He will bring back many of the people of Israel to the Lord their God. 17And he will go on before the Lord, in the spirit and power of Elijah, to turn the hearts of the parents to their children and the disobedient to the wisdom of the righteous—to make ready a people prepared for the Lord.”

18Zechariah asked the angel, “How can I be sure of this? I am an old man and my wife is well along in years.”

19The angel said to him, “I am Gabriel. I stand in the presence of God, and I have been sent to speak to you and to tell you this good news. 20And now you will be silent and not able to speak until the day this happens, because you did not believe my words, which will come true at their appointed time.”

21Meanwhile, the people were waiting for Zechariah and wondering why he stayed so long in the temple. 22When he came out, he could not speak to them. They realized he had seen a vision in the temple, for he kept making signs to them but remained unable to speak.

23When his time of service was completed, he returned home. 24After this his wife Elizabeth became pregnant and for five months remained in seclusion. 25“The Lord has done this for me,” she said. “In these days he has shown his favor and taken away my disgrace among the people.”

The Birth of Jesus Foretold

26In the sixth month of Elizabeth’s pregnancy, God sent the angel Gabriel to Nazareth, a town in Galilee, 27to a virgin pledged to be married to a man named Joseph, a descendant of David. The virgin’s name was Mary. 28The angel went to her and said, “Greetings, you who are highly favored! The Lord is with you.”

29Mary was greatly troubled at his words and wondered what kind of greeting this might be. 30But the angel said to her, “Do not be afraid, Mary; you have found favor with God. 31You will conceive and give birth to a son, and you are to call him Jesus. 32He will be great and will be called the Son of the Most High. The Lord God will give him the throne of his father David, 33and he will reign over Jacob’s descendants forever; his kingdom will never end.”

34“How will this be,” Mary asked the angel, “since I am a virgin?”

35The angel answered, “The Holy Spirit will come on you, and the power of the Most High will overshadow you. So the holy one to be born will be called1:35 Or So the child to be born will be called holy, the Son of God. 36Even Elizabeth your relative is going to have a child in her old age, and she who was said to be unable to conceive is in her sixth month. 37For no word from God will ever fail.”

38“I am the Lord’s servant,” Mary answered. “May your word to me be fulfilled.” Then the angel left her.

Mary Visits Elizabeth

39At that time Mary got ready and hurried to a town in the hill country of Judea, 40where she entered Zechariah’s home and greeted Elizabeth. 41When Elizabeth heard Mary’s greeting, the baby leaped in her womb, and Elizabeth was filled with the Holy Spirit. 42In a loud voice she exclaimed: “Blessed are you among women, and blessed is the child you will bear! 43But why am I so favored, that the mother of my Lord should come to me? 44As soon as the sound of your greeting reached my ears, the baby in my womb leaped for joy. 45Blessed is she who has believed that the Lord would fulfill his promises to her!”

Mary’s Song

46And Mary said:

“My soul glorifies the Lord

47and my spirit rejoices in God my Savior,

48for he has been mindful

of the humble state of his servant.

From now on all generations will call me blessed,

49for the Mighty One has done great things for me—

holy is his name.

50His mercy extends to those who fear him,

from generation to generation.

51He has performed mighty deeds with his arm;

he has scattered those who are proud in their inmost thoughts.

52He has brought down rulers from their thrones

but has lifted up the humble.

53He has filled the hungry with good things

but has sent the rich away empty.

54He has helped his servant Israel,

remembering to be merciful

55to Abraham and his descendants forever,

just as he promised our ancestors.”

56Mary stayed with Elizabeth for about three months and then returned home.

The Birth of John the Baptist

57When it was time for Elizabeth to have her baby, she gave birth to a son. 58Her neighbors and relatives heard that the Lord had shown her great mercy, and they shared her joy.

59On the eighth day they came to circumcise the child, and they were going to name him after his father Zechariah, 60but his mother spoke up and said, “No! He is to be called John.”

61They said to her, “There is no one among your relatives who has that name.”

62Then they made signs to his father, to find out what he would like to name the child. 63He asked for a writing tablet, and to everyone’s astonishment he wrote, “His name is John.” 64Immediately his mouth was opened and his tongue set free, and he began to speak, praising God. 65All the neighbors were filled with awe, and throughout the hill country of Judea people were talking about all these things. 66Everyone who heard this wondered about it, asking, “What then is this child going to be?” For the Lord’s hand was with him.

Zechariah’s Song

67His father Zechariah was filled with the Holy Spirit and prophesied:

68“Praise be to the Lord, the God of Israel,

because he has come to his people and redeemed them.

69He has raised up a horn1:69 Horn here symbolizes a strong king. of salvation for us

in the house of his servant David

70(as he said through his holy prophets of long ago),

71salvation from our enemies

and from the hand of all who hate us—

72to show mercy to our ancestors

and to remember his holy covenant,

73the oath he swore to our father Abraham:

74to rescue us from the hand of our enemies,

and to enable us to serve him without fear

75in holiness and righteousness before him all our days.

76And you, my child, will be called a prophet of the Most High;

for you will go on before the Lord to prepare the way for him,

77to give his people the knowledge of salvation

through the forgiveness of their sins,

78because of the tender mercy of our God,

by which the rising sun will come to us from heaven

79to shine on those living in darkness

and in the shadow of death,

to guide our feet into the path of peace.”

80And the child grew and became strong in spirit1:80 Or in the Spirit; and he lived in the wilderness until he appeared publicly to Israel.

New Serbian Translation

Лука 1:1-80

Сврха Лукиног писања

1Пошто су већ многи предузели да опишу догађаје који су се испунили међу нама, 2онако како су нам пренели они који су од почетка били очевици и слуге Божије речи, 3стога сам и ја сматрао за сходно, пошто сам све подробно од почетка испитао, да ти то напишем по реду, уважени Теофиле, 4да се увериш у веродостојност онога чему си поучен.

Рођење Јована Крститеља

5У време када је цар Ирод владао над Јудејом, био је један свештеник по имену Захарија. Он је припадао Авијином реду. Жена му је водила порекло од Арона. Звала се Јелисавета. 6Обоје су били праведни пред Богом, беспрекорно живећи по заповестима и захтевима Господњим. 7Деце нису имали, јер је Јелисавета била нероткиња, а обоје су већ били у поодмаклим годинама.

8Једном је Захарија, по редоследу свог реда, вршио службу у храму пред Богом. 9Он је, по свештеничком обичају, коцком био изабран да уђе у храм Господњи и принесе ка̂д. 10Док се ка̂д приносио, много народа се молило у предворју.

11Тада се појави анђео Господњи и стаде с десне стране кадионог жртвеника. 12Захарија се узнемири и силно се препадне угледавши анђела.

13Анђео му рече: „Не бој се, Захарија! Твоја молитва је услишена. Твоја жена Јелисавета ће ти родити сина, и ти ћеш му дати име ’Јован’. 14Он ће ти бити на радост и весеље и многи ће се радовати његовом рођењу. 15Јер, он ће бити велики пред Господом. Он неће пити ни вина, ни жестока пића, а Духом Светим биће испуњен још у мајчиној утроби.

16Многе ће Израиљце окренути Господу, њиховом Богу. 17Ступаће као весник пред Господом, у Илијином духу и сили; да измири очеве са синовима и да врати непослушне на пут разборитости праведничке, те да припреми народ за Господа.“

18Захарија рече анђелу: „По чему ћу то знати? Ја сам, ево, стар човек, а и моја жена је већ зашла у године.“

19Анђео му одговори: „Ја сам Гаврило који стојим у Божијем присуству. Бог ме је послао да говорим с тобом и да ти саопштим ову радосну вест. 20Будући да ниси поверовао мојим речима, занемећеш и нећеш моћи да говориш све до дана када ће се ово догодити. Ово ће се испунити у право време.“

21А народ који је чекао Захарију, чудио се што се он тако дуго задржао у храму. 22Када је Захарија изашао из храма, није могао да им говори. Они су онда схватили да је имао виђење у храму. Давао им је знакове; није могао да говори.

23Кад је истекло време његове службе, Захарија се вратио кући. 24Нешто након тога, његова жена Јелисавета затрудни. Крила се пет месеци, говорећи: 25„Ово је Господ учинио за мене у време када му се свидело да уклони моју срамоту пред људима.“

Наговештај Исусовог рођења

26А шестог месеца, Бог пошаље анђела Гаврила у галилејски град Назарет 27девојци по имену Марија. Она је била испрошена за човека који се звао Јосиф, пореклом из лозе цара Давида. 28Дошавши к њој, рекао је: „Радуј се, ти којој је исказана милост! Господ је с тобом!“

29Марија се смете на те речи и поче да размишља: какав је ово поздрав? 30Анђео настави: „Не бој се, Марија, јер си нашла милост пред Богом. 31И ево, затруднећеш и родићеш сина, па ћеш му дати име ’Исус’. 32Он ће бити силан и зваће га ’Син Свевишњега’. Њему ће Господ Бог предати престо његовога оца Давида. 33Он ће довека владати над потомством Јаковљевим и његовом Царству неће бити краја.“

34Марија упита анђела: „По чему ћу то знати, кад још нисам удата?“

35Анђео јој одговори: „Дух Свети ће сићи на тебе и сила Свевишњег ће те осенити. Зато ће то дете бити свето и зваће се ’Син Божији’. 36А ево и твоја рођака Јелисавета носи сина у својој старости. Она је већ у шестом месецу, а њу су називали нероткињом. 37Богу ништа није немогуће.“

38Марија рече: „Ево служитељке Господње, нека ми буде како си рекао.“ Анђео тада оде од ње.

Сусрет Марије и Јелисавете

39Тих дана, Марија се спреми и журно оде у град Јудин. 40Ушла је у Захаријину кућу и поздравила Јелисавету. 41Кад је Јелисавета чула Маријин поздрав, заигра дете у њеној утроби и Свети Дух је испуни, 42те она ускликну: „О, најблагословенија међу женама, благословен је плод утробе твоје! 43Чиме сам то заслужила да мајка мога Господа дође к мени? 44Јер, чим сам чула твој поздрав, од радости заигра дете у мојој утроби. 45Блажена је она која је поверовала да ће се испунити што јој Господ рече.“

46Онда Марија рече:

„Велича душа моја Господа,

47весели се дух мој Богу, моме Спаситељу,

48јер погледа на понизност своје слушкиње.

Ево, од сада ће ме сви нараштаји звати блаженом;

49јер велика је дела Свесилни учинио по мени,

свето је име његово!

50Милост је његова над онима што га поштују,

од колена до колена.

51Моћна дела учини мишицом својом,

растера узносите што су пуни себе,

52збаци владаре са престола

и узвиси понижене,

53гладне насити добрима,

а богате без ичега отпусти.

54Придиже Израиља, слугу свога,

сетивши се свога милосрђа,

55како рече прецима нашим,

Авра̂му и његовом потомству довека.“

56Марија остаде са Јелисаветом око три месеца, па се врати својој кући.

Рођење Јована Крститеља

57Дође време да Јелисавета роди, и она роди сина. 58Њени суседи и рођаци су чули да јој је Господ био веома милостив, па су се радовали са њом.

59Осмога дана дођу да обрежу дете. Хтели су да му дају очево име – Захарија, 60али мајка рече: „Никако, име ће му бити Јован!“

61Они јој рекоше: „Али, у твојој родбини нико не носи то име.“

62Онда знаковима упитају оца да каже како би он хтео да се дете зове. 63Захарија затражи таблицу и напише: „Његово име је Јован.“ Сви су се томе чудили. 64Одједном, Захарија поче да говори и да прославља Бога. 65Страх је обузео све њихове суседе, тако да се ово прочуло по целом горском крају Јудеје. 66Сви који су ово чули, размишљали су о томе питајући се: „Шта ће бити са овим дететом?“ Јер је рука Господња била са њим.

67А Захарија, отац Јованов, испуњен Светим Духом, поче да пророкује:

68„Благословен да је Господ, Бог Израиљев,

што дође међу свој народ и откупи га.

69Подиже нам силнога Спаситеља,

од рода Давидова, слуге свога,

70како обећа давно

преко својих светих пророка:

71да нас спасе од наших душмана

и од руку оних који нас мрзе;

72да ће исказати милост прецима нашим

и сетити се свога светог савеза,

73по заклетви датој праоцу нашем Авра̂му,

да ће нам дати:

74да му без страха служимо,

од душманске руке избављени,

75живећи свето и праведно

пред њим у све дане наше.

76А ти, дете моје, зваћеш се ’пророк Свевишњега’,

јер ћеш ићи пред Господом

да припремиш путеве за њега.

77Ти ћеш довести до спознаје његов народ

да је спасење у опроштењу њихових греха,

78по милостивом срцу Бога нашега,

од којег ће нам доћи1,78 Дословно: излазак звезде и изданак биљке. Септуагинта преводи ову реч са излазак, што може да се односи и на једно и на друго. Могуће је да Лука има на уму обе слике, и излазак звезде и изданак биљке. Слика пророчки говори о доласку Давидовог изданка, то јест, Христа. (Зах 3,8; 6,12; Јер 23,5; 4. Мој 24,17; Мал 3,2.) светлост зоре са висине,

79да обасја оне што живе у тами

и под сенком смрти бораве,

и да наше стопе на пут мира усмери.“

80Када је дечак одрастао и духовно ојачао, отишао је да живи у пустињи, све до дана када се појавио у јавности израиљског народа.