In Hebrew texts 6:1-7 is numbered 5:20-26, and 6:8-30 is numbered 6:1-23. 1The Lord said to Moses: 2“If anyone sins and is unfaithful to the Lord by deceiving a neighbor about something entrusted to them or left in their care or about something stolen, or if they cheat their neighbor, 3or if they find lost property and lie about it, or if they swear falsely about any such sin that people may commit— 4when they sin in any of these ways and realize their guilt, they must return what they have stolen or taken by extortion, or what was entrusted to them, or the lost property they found, 5or whatever it was they swore falsely about. They must make restitution in full, add a fifth of the value to it and give it all to the owner on the day they present their guilt offering. 6And as a penalty they must bring to the priest, that is, to the Lord, their guilt offering, a ram from the flock, one without defect and of the proper value. 7In this way the priest will make atonement for them before the Lord, and they will be forgiven for any of the things they did that made them guilty.”
The Burnt Offering
8The Lord said to Moses: 9“Give Aaron and his sons this command: ‘These are the regulations for the burnt offering: The burnt offering is to remain on the altar hearth throughout the night, till morning, and the fire must be kept burning on the altar. 10The priest shall then put on his linen clothes, with linen undergarments next to his body, and shall remove the ashes of the burnt offering that the fire has consumed on the altar and place them beside the altar. 11Then he is to take off these clothes and put on others, and carry the ashes outside the camp to a place that is ceremonially clean. 12The fire on the altar must be kept burning; it must not go out. Every morning the priest is to add firewood and arrange the burnt offering on the fire and burn the fat of the fellowship offerings on it. 13The fire must be kept burning on the altar continuously; it must not go out.
The Grain Offering
14“ ‘These are the regulations for the grain offering: Aaron’s sons are to bring it before the Lord, in front of the altar. 15The priest is to take a handful of the finest flour and some olive oil, together with all the incense on the grain offering, and burn the memorial6:15 Or representative portion on the altar as an aroma pleasing to the Lord. 16Aaron and his sons shall eat the rest of it, but it is to be eaten without yeast in the sanctuary area; they are to eat it in the courtyard of the tent of meeting. 17It must not be baked with yeast; I have given it as their share of the food offerings presented to me. Like the sin offering6:17 Or purification offering; also in verses 25 and 30 and the guilt offering, it is most holy. 18Any male descendant of Aaron may eat it. For all generations to come it is his perpetual share of the food offerings presented to the Lord. Whatever touches them will become holy.6:18 Or Whoever touches them must be holy; similarly in verse 27’ ”
19The Lord also said to Moses, 20“This is the offering Aaron and his sons are to bring to the Lord on the day he6:20 Or each is anointed: a tenth of an ephah6:20 That is, probably about 3 1/2 pounds or about 1.6 kilograms of the finest flour as a regular grain offering, half of it in the morning and half in the evening. 21It must be prepared with oil on a griddle; bring it well-mixed and present the grain offering broken6:21 The meaning of the Hebrew for this word is uncertain. in pieces as an aroma pleasing to the Lord. 22The son who is to succeed him as anointed priest shall prepare it. It is the Lord’s perpetual share and is to be burned completely. 23Every grain offering of a priest shall be burned completely; it must not be eaten.”
The Sin Offering
24The Lord said to Moses, 25“Say to Aaron and his sons: ‘These are the regulations for the sin offering: The sin offering is to be slaughtered before the Lord in the place the burnt offering is slaughtered; it is most holy. 26The priest who offers it shall eat it; it is to be eaten in the sanctuary area, in the courtyard of the tent of meeting. 27Whatever touches any of the flesh will become holy, and if any of the blood is spattered on a garment, you must wash it in the sanctuary area. 28The clay pot the meat is cooked in must be broken; but if it is cooked in a bronze pot, the pot is to be scoured and rinsed with water. 29Any male in a priest’s family may eat it; it is most holy. 30But any sin offering whose blood is brought into the tent of meeting to make atonement in the Holy Place must not be eaten; it must be burned up.
1Господ још рече Мојсију: 2„Човек који учини грех неверства против Господа, тако што превари свога ближњега у ономе што му је било дано на чување или у залог; или опљачка или искористи свога ближњега; 3или нађе изгубљену ствар и слаже; или се лажно закуне за једну од ових ствари коју неко може да учини, те се огреши једном од њих; 4ако, дакле, овако згреши и схвати своју кривицу и врати што је опљачкао, или стекао искориштавањем, или што му је било дано на чување, или што је нашао као изгубљено, 5или било шта за шта се лажно заклео, нека то у целости исплати власнику и надода петину на дан кад принесе жртву за свој грех. 6За жртву за преступ Господу нека донесе свештенику из стада овна без мане према вредности коју ти одредиш. 7Кад свештеник изврши над њим обред откупљења пред Господом, биће му опроштено оно чиме је навукао на себе грех, шта год то било.“
Свакодневне жртве свеспалнице
8Господ рече Мојсију: 9„Заповеди Арону и синовима Израиљевим и реци им: ’Ово је закон за жртву свеспалницу: свеспалница нека остане на жртвенику, на месту спаљивања, целу ноћ све до јутра. Ватра на жртвенику мора стално да гори. 10Свештеник нека обуче своју ланену одећу и дуге ланене гаће, а онда нека скупи пепео након што огањ сагори свеспалницу на жртвенику, и истресе га поред жртвеника. 11Затим нека скине са себе одећу и обуче другу одећу, те нека однесе пепео изван табора на чисто место. 12Огањ на жртвенику нека стално гори; не сме се гасити. Нека свештеник свако јутро наложи дрва на огањ, нека на њега сложи жртву свеспалницу и нека спали сало од жртава мира. 13Огањ на жртвенику мора стално да гори; не сме се гасити.
Житна жртва
14Ово је закон за житну жртву: Аронови синови нека је приносе пред Господом испред жртвеника. 15Један од њих нека заграби шаку брашна и уља од житне жртве и сав тамјан који је на житној жртви, па нека то спали на жртвенику као спомен на угодан мирис Господу. 16Што преостане од жртве нека поједу Арон и његови синови; хлебови нека се једу без квасца на посвећеном месту; нека их једу у дворишту Шатора од састанка. 17Не смеју се пећи са квасцем. Део од паљених жртава које се мени приносе њима сам дао. То је најсветији део, као што је жртва за грех и жртва за преступ. 18Сваки мушкарац од потомака Аронових може јести тај део од жртава које се пале Господу. То је вечна уредба за све ваше нараштаје. Ко год их се дотакне, постаће свет.’“
Жртва помазања
19Господ је говорио Мојсију: 20„Ово је принос који ће Арон и његови синови приносити Господу на дан помазања: десетину ефе6,20 Око 1,6 kg. брашна као редовну житну жртву, половину ујутро, а половину увече. 21Нека се припрема на тигању са уљем; нека буде добро умешена. Житну жртву донеси изломљену на комаде, па је принеси на угодан мирис Господу. 22Нека је принесе један од Аронових синова, који се помазује као његов наследник. То је вечна уредба. Жртва нека се Господу потпуно спали. 23Свака житна жртва коју приноси свештеник нека се потпуно спали; не сме се јести.“
Жртва за грех
24Господ рече Мојсију: 25„Реци Арону и његовим синовима: ’Ово је закон за жртву за грех: жртва за грех нека се закоље пред Господом на месту где се коље жртва свеспалница – пресвета је. 26Свештеник који приноси жртву за грех може од ње јести на светом месту, у дворишту Шатора од састанка. 27Што се год дотакне меса постаће свето, а ако крв попрска одећу, опери је на светом месту. 28Земљани лонац у коме се месо кува мора се након тога разбити, а ако је кувано у бронзаном лонцу, лонац нека се изриба и испере водом. 29Свако мушко међу свештеницима сме је јести – пресвета је. 30Свака жртва за грех чија се крв доноси у Шатор од састанка да се изврши обред откупљења на светом месту, нека се не једе, него нека се спали ватром.
