New International Version

John 10:1-42

The Good Shepherd and His Sheep

1“Very truly I tell you Pharisees, anyone who does not enter the sheep pen by the gate, but climbs in by some other way, is a thief and a robber. 2The one who enters by the gate is the shepherd of the sheep. 3The gatekeeper opens the gate for him, and the sheep listen to his voice. He calls his own sheep by name and leads them out. 4When he has brought out all his own, he goes on ahead of them, and his sheep follow him because they know his voice. 5But they will never follow a stranger; in fact, they will run away from him because they do not recognize a stranger’s voice.” 6Jesus used this figure of speech, but the Pharisees did not understand what he was telling them.

7Therefore Jesus said again, “Very truly I tell you, I am the gate for the sheep. 8All who have come before me are thieves and robbers, but the sheep have not listened to them. 9I am the gate; whoever enters through me will be saved.10:9 Or kept safe They will come in and go out, and find pasture. 10The thief comes only to steal and kill and destroy; I have come that they may have life, and have it to the full.

11“I am the good shepherd. The good shepherd lays down his life for the sheep. 12The hired hand is not the shepherd and does not own the sheep. So when he sees the wolf coming, he abandons the sheep and runs away. Then the wolf attacks the flock and scatters it. 13The man runs away because he is a hired hand and cares nothing for the sheep.

14“I am the good shepherd; I know my sheep and my sheep know me— 15just as the Father knows me and I know the Father—and I lay down my life for the sheep. 16I have other sheep that are not of this sheep pen. I must bring them also. They too will listen to my voice, and there shall be one flock and one shepherd. 17The reason my Father loves me is that I lay down my life—only to take it up again. 18No one takes it from me, but I lay it down of my own accord. I have authority to lay it down and authority to take it up again. This command I received from my Father.”

19The Jews who heard these words were again divided. 20Many of them said, “He is demon-possessed and raving mad. Why listen to him?”

21But others said, “These are not the sayings of a man possessed by a demon. Can a demon open the eyes of the blind?”

Further Conflict Over Jesus’ Claims

22Then came the Festival of Dedication10:22 That is, Hanukkah at Jerusalem. It was winter, 23and Jesus was in the temple courts walking in Solomon’s Colonnade. 24The Jews who were there gathered around him, saying, “How long will you keep us in suspense? If you are the Messiah, tell us plainly.”

25Jesus answered, “I did tell you, but you do not believe. The works I do in my Father’s name testify about me, 26but you do not believe because you are not my sheep. 27My sheep listen to my voice; I know them, and they follow me. 28I give them eternal life, and they shall never perish; no one will snatch them out of my hand. 29My Father, who has given them to me, is greater than all10:29 Many early manuscripts What my Father has given me is greater than all; no one can snatch them out of my Father’s hand. 30I and the Father are one.”

31Again his Jewish opponents picked up stones to stone him, 32but Jesus said to them, “I have shown you many good works from the Father. For which of these do you stone me?”

33“We are not stoning you for any good work,” they replied, “but for blasphemy, because you, a mere man, claim to be God.”

34Jesus answered them, “Is it not written in your Law, ‘I have said you are “gods” ’10:34 Psalm 82:6? 35If he called them ‘gods,’ to whom the word of God came—and Scripture cannot be set aside— 36what about the one whom the Father set apart as his very own and sent into the world? Why then do you accuse me of blasphemy because I said, ‘I am God’s Son’? 37Do not believe me unless I do the works of my Father. 38But if I do them, even though you do not believe me, believe the works, that you may know and understand that the Father is in me, and I in the Father.” 39Again they tried to seize him, but he escaped their grasp.

40Then Jesus went back across the Jordan to the place where John had been baptizing in the early days. There he stayed, 41and many people came to him. They said, “Though John never performed a sign, all that John said about this man was true.” 42And in that place many believed in Jesus.

New Serbian Translation

Јован 10:1-42

Добри Пастир

1Заиста, заиста вам кажем: ко не улази у овчији тор на врата, него прескаче на другом месту, тај је лопов и разбојник. 2Пастир овцама је онај који улази на врата. 3Њему вратар отвара, а овце слушају његов глас. Своје овце зове по имену и изводи их. 4Када изведе своје овце, он са̂м иде пред њима и овце иду за њим, јер познају његов глас. 5Оне неће следити странца, јер не препознају глас странца.“ 6Исус им је испричао ову причу, али они нису разумели о чему им је говорио.

7Исус им је тада поново рекао: „Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата за овце. 8Сви који су пре мене дошли, лопови су и разбојници, али их овце нису послушале. 9Ја сам врата. Ко уђе кроз мене, биће спасен; улазиће и излазиће и пашу ће налазити. 10Лопов долази само да украде, закоље и уништи. Ја сам дошао да имају живот и да га имају у изобиљу.

11Ја сам добри Пастир. Добри Пастир полаже свој живот за овце. 12Најамник, коме овце не припадају, није пастир. Када види да долази вук, он оставља овце и бежи, а вук их граби и разгони. 13Пошто је најамник, њега није брига за овце.

14Ја сам добри Пастир и познајем своје овце, а моје овце познају мене. 15Тако и Отац познаје мене и ја Оца. Ја полажем свој живот за овце. 16Ипак, имам и друге овце које нису из овог тора. И њих треба да доведем, па ће слушати мој глас. Онда ће бити једно стадо са једним Пастирем. 17Мој Отац ме воли, зато што хоћу да положим свој живот. Ја га дајем да бих га поново узео. 18Нико га не узима од мене; ја га са̂м полажем. Имам власт да га положим као и да га поново узмем. Ову заповест сам примио од свога Оца.“

19Због ових речи је поново настала подела међу Јеврејима. 20Многи рекоше: „У њему је зли дух, па бунца. Што га слушате?“ 21Други рекоше: „То нису речи опседнутог злим духом. Зар зли дух може да врати вид слепоме?“

22У Јерусалиму се тада славио празник Посвећења храма. Била је зима. 23Исус је ходао у храму Соломоновим тремом. 24Тада га окружише Јевреји и рекоше му: „Докле ћеш нас држати у неизвесности? Реци нам отворено ако си ти Христос!“

25Исус им одговори: „Ја сам вам рекао, али ви не верујете. Дела која чиним у име свога Оца говоре ми у прилог. 26Ви, ипак, не верујете, јер не припадате мојим овцама. 27Моје овце слушају мој глас. Ја их познајем и оне иду за мном. 28Ја им дајем вечни живот, те неће никада пропасти, нити ће их ико отети из моје руке. 29Отац мој, који ми их је дао, већи је од свега и нико не може да их отме из руке мога Оца. 30Ја и Отац једно смо.“

31Јевреји поново дограбише камење да га каменују. 32Исус им рече: „Учинио сам пред вама многа добра дела која ми је Отац наложио. За које од њих ме каменујете?“

33Јевреји му одговорише: „Не каменујемо те ми за добро дело, него због богохулства. Ти си човек, а проглашаваш се Богом.“

34Исус им рече: „Зар у вашем Закону не пише: ’Ја рекох: „Богови сте“’? 35Ако је Закон назвао ’боговима’ оне којима је Божија реч упућена – а Писмо се не може укинути – 36како онда кажете за онога, кога је Бог посветио и послао у свет: ’Ти вређаш Бога!’, због тога што сам рекао: ’Ја сам Син Божији’?! 37Ако ја не чиним дела свог Оца, немојте ми веровати. 38Уколико чиним његова дела, онда верујте макар тим делима, ако већ не верујете мени. Тада ћете знати да је Отац у мени и ја у Оцу.“ 39Тада су поново хтели да га ухвате, али је он измакао њиховим рукама.

40Исус је поново прешао на другу страну Јордана, код места где је Јован некада крштавао. Тамо је остао. 41Тада су многи дошли к њему и рекли: „Јован није учинио ниједан знак, али све што је рекао за овог човека било је истинито.“ 42Многи су тамо поверовали у Исуса.