New International Version

Joel 1

1The word of the Lord that came to Joel son of Pethuel.

An Invasion of Locusts

Hear this, you elders;
    listen, all who live in the land.
Has anything like this ever happened in your days
    or in the days of your ancestors?
Tell it to your children,
    and let your children tell it to their children,
    and their children to the next generation.
What the locust swarm has left
    the great locusts have eaten;
what the great locusts have left
    the young locusts have eaten;
what the young locusts have left
    other locusts[a] have eaten.

Wake up, you drunkards, and weep!
    Wail, all you drinkers of wine;
wail because of the new wine,
    for it has been snatched from your lips.
A nation has invaded my land,
    a mighty army without number;
it has the teeth of a lion,
    the fangs of a lioness.
It has laid waste my vines
    and ruined my fig trees.
It has stripped off their bark
    and thrown it away,
    leaving their branches white.

Mourn like a virgin in sackcloth
    grieving for the betrothed of her youth.
Grain offerings and drink offerings
    are cut off from the house of the Lord.
The priests are in mourning,
    those who minister before the Lord.
10 The fields are ruined,
    the ground is dried up;
the grain is destroyed,
    the new wine is dried up,
    the olive oil fails.

11 Despair, you farmers,
    wail, you vine growers;
grieve for the wheat and the barley,
    because the harvest of the field is destroyed.
12 The vine is dried up
    and the fig tree is withered;
the pomegranate, the palm and the apple[b] tree—
    all the trees of the field—are dried up.
Surely the people’s joy
    is withered away.

A Call to Lamentation

13 Put on sackcloth, you priests, and mourn;
    wail, you who minister before the altar.
Come, spend the night in sackcloth,
    you who minister before my God;
for the grain offerings and drink offerings
    are withheld from the house of your God.
14 Declare a holy fast;
    call a sacred assembly.
Summon the elders
    and all who live in the land
to the house of the Lord your God,
    and cry out to the Lord.

15 Alas for that day!
    For the day of the Lord is near;
    it will come like destruction from the Almighty.[c]

16 Has not the food been cut off
    before our very eyes—
joy and gladness
    from the house of our God?
17 The seeds are shriveled
    beneath the clods.[d]
The storehouses are in ruins,
    the granaries have been broken down,
    for the grain has dried up.
18 How the cattle moan!
    The herds mill about
because they have no pasture;
    even the flocks of sheep are suffering.

19 To you, Lord, I call,
    for fire has devoured the pastures in the wilderness
    and flames have burned up all the trees of the field.
20 Even the wild animals pant for you;
    the streams of water have dried up
    and fire has devoured the pastures in the wilderness.

Notas al pie

  1. Joel 1:4 The precise meaning of the four Hebrew words used here for locusts is uncertain.
  2. Joel 1:12 Or possibly apricot
  3. Joel 1:15 Hebrew Shaddai
  4. Joel 1:17 The meaning of the Hebrew for this word is uncertain.

New Serbian Translation

Књига пророка Јоила 1

1Ово је Господња реч која је дошла Јоилу, Фатуиловом сину.

Најезда скакаваца

Чујте ово, о, старешине;
    послушајте, сви становници земаљски:
Зар се ово догодило у данима вашим
    или у данима ваших предака?
Причајте о овом својој деци,
    ваша деца својој деци
    а њихова деца новом поколењу.
Остатке губара појешће скакавци;
    остатке скакаваца појешће црви;
    остатке црва појешће гусенице!

Пробудите се, о, ви пијани!
    Заплачите и закукајте, винопије, због шире,
    зато што вам се од уста отела!
Јер на моју земљу изађе народ силан
    и броја им нема.
Зуби су им као лављи зуби,
    а очњаци као у лавице.
Моју је лозу почупао,
    моју је смокву изломио;
потпуно је оголио и бацио,
    младице јој огулио.

Наричи као млада жена
    огрнута у кострет за мужем своје младости.
Нестале су житна жртва и изливница
    из Дома Господњег.
У жалости су свештеници,
    слуге Господње.
10 Поља су опустошена
    и земља је у жалости
јер је жито сатрвено,
    младо вино је пресахло,
    а урод уља је подбацио.

11 Стидите се, ратари,
    кукајте, виноградари, за пшеницом и за јечмом,
    јер је пропала жетва на њиви.
12 Лоза је пресахнула,
    стабло смокве се спарушило.
Пресахнули су нар, палма, јабука
    и сва стабла по пољу,
    јер је пресахла радост синова људских.

Позив на пост и молитву

13 О, свештеници, опашите се и плачите!
    Жалите, слуге жртвеника!
Дођите, слуге Бога мога,
    ноћ пробдите у кострети
јер је из Дома Бога вашег
    нестало житне жртве и изливнице.
14 Свети пост прогласите,
    позовите свечани сабор!
Окупите све старешине,
    становнике земље у Дому Господа,
    вашег Бога, па вапите Господу!

15 Јао, каквог ли дана,
    јер је близу дан Господњи
    што долази као пустошење од Свемоћнога!

16 Зар нам није пред очима понестала храна
    и радости и весеља из Дома нашег Бога?
17 Угнилише смокве на венцима;
    опустошене су житнице;
    порушени су амбари јер је жито пропало.
18 О, како стока риче!
    Тумарају крда говеда
јер испаше за њих нема,
    а и стада оваца такође скапавају.

19 Господе, ја тебе призивам
    јер је пламен суше прогутао пустињске пашњаке,
    а пожар је спалио све пољско дрвеће.
20 И пољске звери ти цвиле и жуде
    јер су пресушила водена врела,
    јер је пожар спалио пустињске пашњаке.