Zophar
1Then Zophar the Naamathite replied:
2“Are all these words to go unanswered?
Is this talker to be vindicated?
3Will your idle talk reduce others to silence?
Will no one rebuke you when you mock?
4You say to God, ‘My beliefs are flawless
and I am pure in your sight.’
5Oh, how I wish that God would speak,
that he would open his lips against you
6and disclose to you the secrets of wisdom,
for true wisdom has two sides.
Know this: God has even forgotten some of your sin.
7“Can you fathom the mysteries of God?
Can you probe the limits of the Almighty?
8They are higher than the heavens above—what can you do?
They are deeper than the depths below—what can you know?
9Their measure is longer than the earth
and wider than the sea.
10“If he comes along and confines you in prison
and convenes a court, who can oppose him?
11Surely he recognizes deceivers;
and when he sees evil, does he not take note?
12But the witless can no more become wise
than a wild donkey’s colt can be born human.11:12 Or wild donkey can be born tame
13“Yet if you devote your heart to him
and stretch out your hands to him,
14if you put away the sin that is in your hand
and allow no evil to dwell in your tent,
15then, free of fault, you will lift up your face;
you will stand firm and without fear.
16You will surely forget your trouble,
recalling it only as waters gone by.
17Life will be brighter than noonday,
and darkness will become like morning.
18You will be secure, because there is hope;
you will look about you and take your rest in safety.
19You will lie down, with no one to make you afraid,
and many will court your favor.
20But the eyes of the wicked will fail,
and escape will elude them;
their hope will become a dying gasp.”
Софар
1А Софар из Намата је одговорио овим речима:
2„Зар на многе речи одговора нема
и хоће ли причалица постати праведан?
3Хоће ли твоје празне приче ућуткати људе
и твоје ругање проћи без понижења?
4Ето, рекао си: ’Моја је поука без мане!
Ја сам невин у твојим очима!’
5Али када би Бог хтео да говори,
против тебе да отвори уста своја;
6да ти каже тајне мудрости –
мудрости што има двоструко значење –
сазнао би да Бог заборавља неке кривице твоје!
7Да ли можеш да докучиш Божије дубине
и границе Свемоћног можеш ли да нађеш?
8Од небеса су више!
И шта ту да урадиш?
Дубље су од Света мртвих!
И шта ту да докучиш?
9Оне су од земље дуже
и мером су шире него море.
10Ако он дође, па затвори или окупи судиште,
ко у томе да га спречи?
11Јер, он познаје људску пролазност,
види поквареност и с пажњом је прати.
12Ипак, шупљоглавац ће мудар постати
кад магаре дивље окоти човека!
13Ако будеш срце своје припремио
и руке своје к њему раширио;
14а зло ти се у рукама нађе – одбаци га –
нек неправда не пребива у шатору твоме!
15Тада ћеш без стида да подигнеш лице своје,
чврст ћеш бити, страховати нећеш.
16Заборавићеш муку своју,
помишљаћеш на њу као на лањске снегове.
17Светлији од поднева живот ће ти бити,
а и када ноћ наступи, биће као јутро.
18Спокојан ћеш бити јер постоји нада!
Бићеш добро заштићен,
у спокојству спаваћеш.
19Лежаћеш и нико те неће плашити,
многи ће ти се додворавати.
20Згаснуће очи зликовачке,
уточиште њихово нестаће,
а нада једина им је да издахну душу.“
