1This is what the Lord says:
“See, I will stir up the spirit of a destroyer
against Babylon and the people of Leb Kamai.51:1 Leb Kamai is a cryptogram for Chaldea, that is, Babylonia.
2I will send foreigners to Babylon
to winnow her and to devastate her land;
they will oppose her on every side
in the day of her disaster.
3Let not the archer string his bow,
nor let him put on his armor.
Do not spare her young men;
completely destroy51:3 The Hebrew term refers to the irrevocable giving over of things or persons to the Lord, often by totally destroying them. her army.
4They will fall down slain in Babylon,51:4 Or Chaldea
fatally wounded in her streets.
5For Israel and Judah have not been forsaken
by their God, the Lord Almighty,
though their land51:5 Or Almighty, / and the land of the Babylonians is full of guilt
before the Holy One of Israel.
6“Flee from Babylon!
Run for your lives!
Do not be destroyed because of her sins.
It is time for the Lord’s vengeance;
he will repay her what she deserves.
7Babylon was a gold cup in the Lord’s hand;
she made the whole earth drunk.
The nations drank her wine;
therefore they have now gone mad.
8Babylon will suddenly fall and be broken.
Wail over her!
Get balm for her pain;
perhaps she can be healed.
9“ ‘We would have healed Babylon,
but she cannot be healed;
let us leave her and each go to our own land,
for her judgment reaches to the skies,
it rises as high as the heavens.’
10“ ‘The Lord has vindicated us;
come, let us tell in Zion
what the Lord our God has done.’
11“Sharpen the arrows,
take up the shields!
The Lord has stirred up the kings of the Medes,
because his purpose is to destroy Babylon.
The Lord will take vengeance,
vengeance for his temple.
12Lift up a banner against the walls of Babylon!
Reinforce the guard,
station the watchmen,
prepare an ambush!
The Lord will carry out his purpose,
his decree against the people of Babylon.
13You who live by many waters
and are rich in treasures,
your end has come,
the time for you to be destroyed.
14The Lord Almighty has sworn by himself:
I will surely fill you with troops, as with a swarm of locusts,
and they will shout in triumph over you.
15“He made the earth by his power;
he founded the world by his wisdom
and stretched out the heavens by his understanding.
16When he thunders, the waters in the heavens roar;
he makes clouds rise from the ends of the earth.
He sends lightning with the rain
and brings out the wind from his storehouses.
17“Everyone is senseless and without knowledge;
every goldsmith is shamed by his idols.
The images he makes are a fraud;
they have no breath in them.
18They are worthless, the objects of mockery;
when their judgment comes, they will perish.
19He who is the Portion of Jacob is not like these,
for he is the Maker of all things,
including the people of his inheritance—
the Lord Almighty is his name.
20“You are my war club,
my weapon for battle—
with you I shatter nations,
with you I destroy kingdoms,
21with you I shatter horse and rider,
with you I shatter chariot and driver,
22with you I shatter man and woman,
with you I shatter old man and youth,
with you I shatter young man and young woman,
23with you I shatter shepherd and flock,
with you I shatter farmer and oxen,
with you I shatter governors and officials.
24“Before your eyes I will repay Babylon and all who live in Babylonia51:24 Or Chaldea; also in verse 35 for all the wrong they have done in Zion,” declares the Lord.
25“I am against you, you destroying mountain,
you who destroy the whole earth,”
declares the Lord.
“I will stretch out my hand against you,
roll you off the cliffs,
and make you a burned-out mountain.
26No rock will be taken from you for a cornerstone,
nor any stone for a foundation,
for you will be desolate forever,”
declares the Lord.
27“Lift up a banner in the land!
Blow the trumpet among the nations!
Prepare the nations for battle against her;
summon against her these kingdoms:
Ararat, Minni and Ashkenaz.
Appoint a commander against her;
send up horses like a swarm of locusts.
28Prepare the nations for battle against her—
the kings of the Medes,
their governors and all their officials,
and all the countries they rule.
29The land trembles and writhes,
for the Lord’s purposes against Babylon stand—
to lay waste the land of Babylon
so that no one will live there.
30Babylon’s warriors have stopped fighting;
they remain in their strongholds.
Their strength is exhausted;
they have become weaklings.
Her dwellings are set on fire;
the bars of her gates are broken.
31One courier follows another
and messenger follows messenger
to announce to the king of Babylon
that his entire city is captured,
32the river crossings seized,
the marshes set on fire,
and the soldiers terrified.”
33This is what the Lord Almighty, the God of Israel, says:
“Daughter Babylon is like a threshing floor
at the time it is trampled;
the time to harvest her will soon come.”
34“Nebuchadnezzar king of Babylon has devoured us,
he has thrown us into confusion,
he has made us an empty jar.
Like a serpent he has swallowed us
and filled his stomach with our delicacies,
and then has spewed us out.
35May the violence done to our flesh51:35 Or done to us and to our children be on Babylon,”
say the inhabitants of Zion.
“May our blood be on those who live in Babylonia,”
says Jerusalem.
36Therefore this is what the Lord says:
“See, I will defend your cause
and avenge you;
I will dry up her sea
and make her springs dry.
37Babylon will be a heap of ruins,
a haunt of jackals,
an object of horror and scorn,
a place where no one lives.
38Her people all roar like young lions,
they growl like lion cubs.
39But while they are aroused,
I will set out a feast for them
and make them drunk,
so that they shout with laughter—
then sleep forever and not awake,”
declares the Lord.
40“I will bring them down
like lambs to the slaughter,
like rams and goats.
41“How Sheshak51:41 Sheshak is a cryptogram for Babylon. will be captured,
the boast of the whole earth seized!
How desolate Babylon will be
among the nations!
42The sea will rise over Babylon;
its roaring waves will cover her.
43Her towns will be desolate,
a dry and desert land,
a land where no one lives,
through which no one travels.
44I will punish Bel in Babylon
and make him spew out what he has swallowed.
The nations will no longer stream to him.
And the wall of Babylon will fall.
45“Come out of her, my people!
Run for your lives!
Run from the fierce anger of the Lord.
46Do not lose heart or be afraid
when rumors are heard in the land;
one rumor comes this year, another the next,
rumors of violence in the land
and of ruler against ruler.
47For the time will surely come
when I will punish the idols of Babylon;
her whole land will be disgraced
and her slain will all lie fallen within her.
48Then heaven and earth and all that is in them
will shout for joy over Babylon,
for out of the north
destroyers will attack her,”
declares the Lord.
49“Babylon must fall because of Israel’s slain,
just as the slain in all the earth
have fallen because of Babylon.
50You who have escaped the sword,
leave and do not linger!
Remember the Lord in a distant land,
and call to mind Jerusalem.”
51“We are disgraced,
for we have been insulted
and shame covers our faces,
because foreigners have entered
the holy places of the Lord’s house.”
52“But days are coming,” declares the Lord,
“when I will punish her idols,
and throughout her land
the wounded will groan.
53Even if Babylon ascends to the heavens
and fortifies her lofty stronghold,
I will send destroyers against her,”
declares the Lord.
54“The sound of a cry comes from Babylon,
the sound of great destruction
from the land of the Babylonians.51:54 Or Chaldeans
55The Lord will destroy Babylon;
he will silence her noisy din.
Waves of enemies will rage like great waters;
the roar of their voices will resound.
56A destroyer will come against Babylon;
her warriors will be captured,
and their bows will be broken.
For the Lord is a God of retribution;
he will repay in full.
57I will make her officials and wise men drunk,
her governors, officers and warriors as well;
they will sleep forever and not awake,”
declares the King, whose name is the Lord Almighty.
58This is what the Lord Almighty says:
“Babylon’s thick wall will be leveled
and her high gates set on fire;
the peoples exhaust themselves for nothing,
the nations’ labor is only fuel for the flames.”
59This is the message Jeremiah the prophet gave to the staff officer Seraiah son of Neriah, the son of Mahseiah, when he went to Babylon with Zedekiah king of Judah in the fourth year of his reign. 60Jeremiah had written on a scroll about all the disasters that would come upon Babylon—all that had been recorded concerning Babylon. 61He said to Seraiah, “When you get to Babylon, see that you read all these words aloud. 62Then say, ‘Lord, you have said you will destroy this place, so that neither people nor animals will live in it; it will be desolate forever.’ 63When you finish reading this scroll, tie a stone to it and throw it into the Euphrates. 64Then say, ‘So will Babylon sink to rise no more because of the disaster I will bring on her. And her people will fall.’ ”
The words of Jeremiah end here.
1Овако каже Господ:
„Ево, подижем на Вавилон и на становнике Лев-Камаја51,1 Криптографски, шифровани назив за Халдејце тј. Вавилонце.
ветар што разара.
2На Вавилон шаљем туђинце да их развеју,
да опустоше њихову земљу.
Напашће их са свих страна
на дан пропасти.
3Нека стрелац лук свој не запиње,
нека се не шепури у оклопу своме.
Не штедите његове младиће,
изручите клетом уништењу сву војску његову.
4Попадаће побијени у земљи халдејској
и прободени по његовим улицама.
5Израиљ и Јуда нису удовица заборављена
од њиховог Бога, Господа над војскама,
макар је њихова51,5 Вавилонска, халдејска земља, према ст. 4. земља пуна греха
пред Свецем Израиљевим.“
6Бежите из Вавилона!
Свако живу главу нек спасава
да не настрадате у његовој кривици.
Јер је време Господње освете.
Он узвраћа, он ће да му наплати.
7Чаша златна је Вавилон био у Господњој руци,
сву је земљу опијао.
Од њеног вина су се напили народи
и зато су се понели лудо народи ти.
8И одједном је пао Вавилон и разбио се.
Кукајте над њим!
Донесите мелем за његову бол,
можда и оздрави.
9Лечили смо ми Вавилон,
али није оздравио.
Оставите га! Свако својој земљи нека иде,
јер до неба је доспео његов суд,
до облака се уздигао.
10А Господ је за нас праведна дела учинио.
Дођите, објавимо на Сиону
дело Господа, нашег Бога!
11Стреле наоштрите!
Штитове подигните!
На Вавилон је Господ подигао дух мидијских царева
јер хоће да га разори,
јер је Господња освета,
одмазда за његов Дом.
12Подигните заставу против зидина Вавилона!
Ојачајте стражу,
поставите стражаре,
спремите заседе.
Оно што је Господ наумио, то је и урадио,
баш како је најавио становницима Вавилона.
13О, ти што живиш крај многих вода
и обилујеш богатством,
крај ти је дошао
и твој је добитак престао!
14Господ над војскама се собом заклео:
„Испунићу те људима као скакавцима
да на тебе победнички кличу.“
15Он је силом својом начинио земљу.
Мудрошћу својом он је основао васељену
и својом је разборитошћу разапео небеса.
16Глас он када пусти, воде хуче на небесима.
Он подиже облаке с краја земље,
киши муње даје
и изводи ветар из својих ризница.
17Баш је од свог знања глуп сваки човек.
Због идола се сваки златар стиди
јер су обмана његови ливени идоли.
Нема даха у њима.
18Они су испразни, творевине ругла.
Пропашће кад дође време за њихову казну.
19Не следе Јакову такви као ови.
Јер он је тај који је све начинио.
Племе је његово наследство,
а он се зове Господ над војскама.
20„Ти си ми маљ,
ратно оружје;
тобом разбијам народе
и царства тобом сатирем.
21Тобом разбијам и коња и његовог јахача;
тобом разбијам кола и њиховог возача.
22Тобом разбијам мушкарца и жену;
тобом разбијам старца и дете;
тобом разбијам младића и девојку.
23Тобом разбијам пастира и стадо његово;
тобом разбијам ратара и његову запрегу;
тобом разбијам господара и достојанственика.
24Наплатићу Вавилону и свим становницима Халдеје све њихове опачине које су починили на Сиону вама наочиглед – говори Господ.
25Ево ме на тебе, горо што сатиреш
– говори Господ –
која сатиреш сву земљу.
На тебе ћу руку своју да испружим,
да те сваљам са литице
и од тебе да направим гору сагорелу.
26Од тебе неће узимати ни угаони камен,
ни камен темељац,
јер ћеш бити пустош довека
– говори Господ.
27Подигните заставу у земљи!
Дувајте у трубе међу народима!
Спремите против њега народе,
окупите на њега царства Арарата,
Миније и Асхенаса.
Постројте на њега војсковођу,
доведите коње чекињасте као скакавци.
28Спремите на њега народе
и мидијске цареве,
њихове господаре, све њихове главаре
и сваку земљу њихове владавине.
29И земља ће се трести и увијати,
јер се на Вавилону испуњавају Господње намере,
да земљу вавилонску претвори
у пустош ненасељену.
30Престали су да се боре ратници Вавилона,
остали су у утврђењима
и пресахнула им је снага.
Постали су као жене!
Домове су им спалили,
а врата поломили.
31Стиже гласник за гласником,
трчи весник за весником,
јавља цару Вавилона:
град су његов сасвим освојили;
32газове су опколили,
ритове су ватром попалили
и све ратнике преплашили.“
33Јер овако каже Господ над војскама, Бог Израиља:
„Ћерка вавилонска ће бити као гумно
коме је време да се омлати.
Још мало и за њу ће доћи време жетве.“
34„Мене је Навуходоносор, цар Вавилона,
и прождрао и помео.
Изложио ме је као посуду празну,
прождрао ме као морска неман.
Мојим је добрима напунио
трбушину своју, а мене је ојадио.
35Нека на Вавилон дође насиље учињено нада мном и мојом родбином
– рећи ће становница Сиона.
И моја крв на становнике Халдеје
– рећи ће Јерусалим.“
36Зато овако каже Господ:
„Бранићу те у парници твојој.
Осветићу те!
Пресушићу море његово
и извор му исушити.
37Вавилон ће постати гомила камења
и брлог шакала,
ругло и пустош
у којој нико не живи.
38Заједно ће рикати као млади лавови,
режаће као лавићи.
39А када се раздраже
даћу им њихове гозбе
и напићу их;
па нека славе
и спавају довека, нека се не буде
– говори Господ.
40Одвешћу их
као јагњад на клање
и као овнове и јарце.
41Како је поробљен Сисак51,41 Загонетно име цара Вавилона.
и ухваћена слава све земље!
Како је Вавилон постао
ругло међу народима!
42Море се дигло хуком таласа својих на Вавилон.
Прекрило га је!
43Његови су градови постали пустош,
земља осушена,
пустара без икога у њима.
Тамо неће бити потомака људи.
44Казнићу Вила у Вавилону,
из уста ћу да му отмем оно што је прогутао.
Неће му поново хрлити народи,
а и зидине ће вавилонске пасти.
45Изађите из средине његове, о, народе мој!
Свако нека спасава главу
од распламтелог гнева Господњег.
46Да вам не клоне срце,
не плашите се гласа што се чује по земљи.
Јер ће једне године стићи један глас,
па друге године други глас.
А у земљи ће бити насиље
и бориће се владар са владаром.
47Зато, ево, долазе дани
када ћу да казним идоле Вавилона;
сва ће његова земља бити посрамљена,
а сви његови побијени ће падати усред њега.
48Клицаће небеса и земља
и све у њима над Вавилоном,
јер са севера долазе затирачи
– говори Господ.“
49Вавилон ће пасти због побијених Израиљаца
као што су због Вавилона
падали побијени целе земље.
50Идите ви, који сте побегли од мача,
не остајте!
Сетите се Господа тамо далеко,
и Јерусалим у срцу носите.
51Осрамоћени смо,
јер смо чули за ругло.
Лица нам је покрила срамота,
јер су туђинци дошли
у Светилишта Господњег Дома.
52„Зато, ево, долазе дани – говори Господ –
казнићу његове идоле
и по свој земљи својој
роптаће на самрти.
53У небеса нека се Вавилон дигне,
нека се утврди у висини у свој сили својој,
али ја шаљем затираче на њега
– говори Господ.
54Чујте вапај из Вавилона!
Разарање велико из земље халдејске!
55Јер Господ сатире Вавилон,
вреву његову ућуткује.
И бучаће његови таласи као многе воде,
галамиће гласови њихови.
56Затирач долази на Вавилон.
Поробиће његове ратнике,
поломиће лукове њихове,
јер Господ је Бог који плаћа
и сигурно истом мером враћа.
57Опићу његове главаре и мудраце његове,
његове господаре, достојанственике његове и његове ратнике.
И заспаће довека и будити се неће –
говори Цар,
Господ над војскама му је име.“
58Овако каже Господ над војскама:
„Широке зидине Вавилона ће срушити,
а врата његова висока ће ватром спалити.
Народи су радили узалуд,
људи су за ватру ринтали.“
59Ово је налог који је пророк Јеремија издао Сораји, Ниријином сину и Масијином унуку, када је са Јудиним царем Седекијом отишао у Вавилон, четврте године његове владавине. А Сораја је био главни коморник. 60Наиме, Јеремија му је у једну књигу записао све зло које ће стићи Вавилон, баш све ове поруке које су записане о Вавилону. 61А онда је Јеремија рекао Сораји: „Чим дођеш у Вавилон пази да наглас прочиташ све ове речи. 62Реци: ’О, Господе! Ти си објавио да ћеш разорити ово место, да у њему не остане потомака људи ни стоке, већ да буде пустош довека.’ 63И када завршиш са читањем, вежи ову књигу за камен и баци је посред Еуфрата. 64А онда реци: ’Овако ће Вавилон да потоне и неће се дићи, због зла које доносим на њега! Малаксаће!’“
Овде се завршавају Јеремијине поруке.
