Jeremiah in Prison
1Zedekiah son of Josiah was made king of Judah by Nebuchadnezzar king of Babylon; he reigned in place of Jehoiachin37:1 Hebrew Koniah, a variant of Jehoiachin son of Jehoiakim. 2Neither he nor his attendants nor the people of the land paid any attention to the words the Lord had spoken through Jeremiah the prophet.
3King Zedekiah, however, sent Jehukal son of Shelemiah with the priest Zephaniah son of Maaseiah to Jeremiah the prophet with this message: “Please pray to the Lord our God for us.”
4Now Jeremiah was free to come and go among the people, for he had not yet been put in prison. 5Pharaoh’s army had marched out of Egypt, and when the Babylonians37:5 Or Chaldeans; also in verses 8, 9, 13 and 14 who were besieging Jerusalem heard the report about them, they withdrew from Jerusalem.
6Then the word of the Lord came to Jeremiah the prophet: 7“This is what the Lord, the God of Israel, says: Tell the king of Judah, who sent you to inquire of me, ‘Pharaoh’s army, which has marched out to support you, will go back to its own land, to Egypt. 8Then the Babylonians will return and attack this city; they will capture it and burn it down.’
9“This is what the Lord says: Do not deceive yourselves, thinking, ‘The Babylonians will surely leave us.’ They will not! 10Even if you were to defeat the entire Babylonian37:10 Or Chaldean; also in verse 11 army that is attacking you and only wounded men were left in their tents, they would come out and burn this city down.”
11After the Babylonian army had withdrawn from Jerusalem because of Pharaoh’s army, 12Jeremiah started to leave the city to go to the territory of Benjamin to get his share of the property among the people there. 13But when he reached the Benjamin Gate, the captain of the guard, whose name was Irijah son of Shelemiah, the son of Hananiah, arrested him and said, “You are deserting to the Babylonians!”
14“That’s not true!” Jeremiah said. “I am not deserting to the Babylonians.” But Irijah would not listen to him; instead, he arrested Jeremiah and brought him to the officials. 15They were angry with Jeremiah and had him beaten and imprisoned in the house of Jonathan the secretary, which they had made into a prison.
16Jeremiah was put into a vaulted cell in a dungeon, where he remained a long time. 17Then King Zedekiah sent for him and had him brought to the palace, where he asked him privately, “Is there any word from the Lord?”
“Yes,” Jeremiah replied, “you will be delivered into the hands of the king of Babylon.”
18Then Jeremiah said to King Zedekiah, “What crime have I committed against you or your attendants or this people, that you have put me in prison? 19Where are your prophets who prophesied to you, ‘The king of Babylon will not attack you or this land’? 20But now, my lord the king, please listen. Let me bring my petition before you: Do not send me back to the house of Jonathan the secretary, or I will die there.”
21King Zedekiah then gave orders for Jeremiah to be placed in the courtyard of the guard and given a loaf of bread from the street of the bakers each day until all the bread in the city was gone. So Jeremiah remained in the courtyard of the guard.
Јеремија затворен
1Вавилонски цар Навуходоносор је уместо Хоније37,1 Облик имена Јехонина, Јер 22,24.28., Јоакимовог сина, зацарио Јосијиног сина Седекију који је почео да влада у Јудиној земљи. 2Али ни он, ни његове слуге, ни сав народ у земљи нису послушали речи које им је Господ објавио преко пророка Јеремије.
3Цар Седекија је послао Јеремији Селемијиног сина Јеухала и свештеника Софонију, Масијиног сина. Поручио му је: „Молим те, моли се за нас Господу, нашем Богу!“
4Јеремија се слободно кретао у народу јер га још увек нису бацили у затвор. 5Тада је фараонова војска надрла из Египта, за шта су чули Халдејци који су опседали Јерусалим. На ту вест су одступили од Јерусалима.
6Господња реч је дошла пророку Јеремији: 7„Овако каже Господ, Бог Израиља: ’Овако реците Јудином цару који вас је послао к мени по помоћ: ево, фараонова војска која надире да ти помогне вратиће се у своју земљу, у Египат. 8А вратиће се и Халдејци па ће напасти овај град, освојиће га и спалити ватром.’
9Овако каже Господ: не заваравајте се говорећи: ’Халдејци ће свакако отићи од нас!’, јер неће они отићи. 10Јер, све и да поразиш сву војску Халдејаца која ратује са тобом, преживели међу њима – сваки прободени у свом шатору – устаће и ватром ће овај град спалити.“
11А када се халдејска војска повукла од Јерусалима због фараонове војске, 12и Јеремија је отишао из Јерусалима у Венијаминов крај, да тамо прими наследство од рођака. 13Али догодило се да је на Венијаминовим вратима био заповедник страже звани Јераја. Био је син Хананијиног сина Селемије. Он је ухватио пророка Јеремију оптужујући га: „Ти би да пребегнеш Халдејцима!“
14Јеремија му је одвратио – „То је лаж! Не бежим ја Халдејцима“ – али га овај није слушао. Јераја је ухватио Јеремију и одвукао га главарима. 15Поглавари су се разбеснели на Јеремију, па су га тукли и бацили у тамницу, у кућу писара Јонатана од које су направили затвор.
16Тако је Јеремија доспео у подрумску тамницу, у јаму. Тамо је Јеремија остао много дана. 17Цар Седекија је послао људе по њега. Цар га је довео и потајно испитивао на двору. Питао га је: „Јавља ли шта Господ?“ Јеремија је одговорио:
„Јавља.“ И још: „Бићеш предан у руке цара Вавилона!“
18Јеремија је рекао цару Седекији: „Шта сам ја скривио теби, твојим слугама и овом народу да ме баците у затвор? 19Где су сада твоји пророци који су вам пророковали: ’Неће цар Вавилона да нападне ни тебе ни ову земљу?’ 20И зато ме чуј, молим те, царе мој господару. Нека се моје преклињање излије пред тебе: не враћај ме у кућу писара Јонатана да тамо не умрем!“
21На то је цар Седекија заповедио да Јеремију сместе у стражарско двориште, да му дневно дају комад хлеба из пекарске улице, све док у граду није нестало хлеба. Тако је Јеремија остао у стражарском дворишту.
