1“At that time,” declares the Lord, “I will be the God of all the families of Israel, and they will be my people.”
2This is what the Lord says:
“The people who survive the sword
will find favor in the wilderness;
I will come to give rest to Israel.”
3The Lord appeared to us in the past,31:3 Or Lord has appeared to us from afar saying:
“I have loved you with an everlasting love;
I have drawn you with unfailing kindness.
4I will build you up again,
and you, Virgin Israel, will be rebuilt.
Again you will take up your timbrels
and go out to dance with the joyful.
5Again you will plant vineyards
on the hills of Samaria;
the farmers will plant them
and enjoy their fruit.
6There will be a day when watchmen cry out
on the hills of Ephraim,
‘Come, let us go up to Zion,
to the Lord our God.’ ”
7This is what the Lord says:
“Sing with joy for Jacob;
shout for the foremost of the nations.
Make your praises heard, and say,
‘Lord, save your people,
the remnant of Israel.’
8See, I will bring them from the land of the north
and gather them from the ends of the earth.
Among them will be the blind and the lame,
expectant mothers and women in labor;
a great throng will return.
9They will come with weeping;
they will pray as I bring them back.
I will lead them beside streams of water
on a level path where they will not stumble,
because I am Israel’s father,
and Ephraim is my firstborn son.
10“Hear the word of the Lord, you nations;
proclaim it in distant coastlands:
‘He who scattered Israel will gather them
and will watch over his flock like a shepherd.’
11For the Lord will deliver Jacob
and redeem them from the hand of those stronger than they.
12They will come and shout for joy on the heights of Zion;
they will rejoice in the bounty of the Lord—
the grain, the new wine and the olive oil,
the young of the flocks and herds.
They will be like a well-watered garden,
and they will sorrow no more.
13Then young women will dance and be glad,
young men and old as well.
I will turn their mourning into gladness;
I will give them comfort and joy instead of sorrow.
14I will satisfy the priests with abundance,
and my people will be filled with my bounty,”
declares the Lord.
15This is what the Lord says:
“A voice is heard in Ramah,
mourning and great weeping,
Rachel weeping for her children
and refusing to be comforted,
because they are no more.”
16This is what the Lord says:
“Restrain your voice from weeping
and your eyes from tears,
for your work will be rewarded,”
declares the Lord.
“They will return from the land of the enemy.
17So there is hope for your descendants,”
declares the Lord.
“Your children will return to their own land.
18“I have surely heard Ephraim’s moaning:
‘You disciplined me like an unruly calf,
and I have been disciplined.
Restore me, and I will return,
because you are the Lord my God.
19After I strayed,
I repented;
after I came to understand,
I beat my breast.
I was ashamed and humiliated
because I bore the disgrace of my youth.’
20Is not Ephraim my dear son,
the child in whom I delight?
Though I often speak against him,
I still remember him.
Therefore my heart yearns for him;
I have great compassion for him,”
declares the Lord.
21“Set up road signs;
put up guideposts.
Take note of the highway,
the road that you take.
Return, Virgin Israel,
return to your towns.
22How long will you wander,
unfaithful Daughter Israel?
The Lord will create a new thing on earth—
the woman will return to31:22 Or will protect the man.”
23This is what the Lord Almighty, the God of Israel, says: “When I bring them back from captivity,31:23 Or I restore their fortunes the people in the land of Judah and in its towns will once again use these words: ‘The Lord bless you, you prosperous city, you sacred mountain.’ 24People will live together in Judah and all its towns—farmers and those who move about with their flocks. 25I will refresh the weary and satisfy the faint.”
26At this I awoke and looked around. My sleep had been pleasant to me.
27“The days are coming,” declares the Lord, “when I will plant the kingdoms of Israel and Judah with the offspring of people and of animals. 28Just as I watched over them to uproot and tear down, and to overthrow, destroy and bring disaster, so I will watch over them to build and to plant,” declares the Lord. 29“In those days people will no longer say,
‘The parents have eaten sour grapes,
and the children’s teeth are set on edge.’
30Instead, everyone will die for their own sin; whoever eats sour grapes—their own teeth will be set on edge.
31“The days are coming,” declares the Lord,
“when I will make a new covenant
with the people of Israel
and with the people of Judah.
32It will not be like the covenant
I made with their ancestors
when I took them by the hand
to lead them out of Egypt,
because they broke my covenant,
though I was a husband to31:32 Hebrew; Septuagint and Syriac / and I turned away from them,31:32 Or was their master”
declares the Lord.
33“This is the covenant I will make with the people of Israel
after that time,” declares the Lord.
“I will put my law in their minds
and write it on their hearts.
I will be their God,
and they will be my people.
34No longer will they teach their neighbor,
or say to one another, ‘Know the Lord,’
because they will all know me,
from the least of them to the greatest,”
declares the Lord.
“For I will forgive their wickedness
and will remember their sins no more.”
35This is what the Lord says,
he who appoints the sun
to shine by day,
who decrees the moon and stars
to shine by night,
who stirs up the sea
so that its waves roar—
the Lord Almighty is his name:
36“Only if these decrees vanish from my sight,”
declares the Lord,
“will Israel ever cease
being a nation before me.”
37This is what the Lord says:
“Only if the heavens above can be measured
and the foundations of the earth below be searched out
will I reject all the descendants of Israel
because of all they have done,”
declares the Lord.
38“The days are coming,” declares the Lord, “when this city will be rebuilt for me from the Tower of Hananel to the Corner Gate. 39The measuring line will stretch from there straight to the hill of Gareb and then turn to Goah. 40The whole valley where dead bodies and ashes are thrown, and all the terraces out to the Kidron Valley on the east as far as the corner of the Horse Gate, will be holy to the Lord. The city will never again be uprooted or demolished.”
1„У оне дане – говори Господ – бићу Бог свим родовима Израиљевим, а они ће бити мој народ.“
2Овако каже Господ:
„Народ који је преживео мач
нашао је наклоност у пустињи,
када је Израиљ отишао да нађе свој починак.“
3Господ ми31,3 У Септуагинти стоји Господ му. Овде пророк говори у име свег народа. се издалека објавио:
„Ја те волим љубављу вечном
и зато те милошћу привлачим!
4Опет ћу те сазидати,
обновљена бићеш, о, девице израиљска.
Даирама ћеш се опет окитити,
играћеш у колу с радоснима!
5Опет ћеш да садиш винограде
на брдима Самарије.
А они који саде,
ти ће и да једу.
6Јер долази дан када ће звати стражари
по Јефремовом горју:
’Устаните! Идемо Господу,
нашем Богу на Сион!’“
7Овако каже Господ:
„Радосно кличите због Јакова!
Подврискујте кличући због главе народа!
Објављујте, прослављајте и говорите:
’О, Господе, спаси свој народ,
остатак Израиљев!’
8Ево, доводим их из северне земље,
окупљам их из најдаљих земљиних крајева.
И међу њима ће бити слепи и хроми,
трудница и породиља.
Баш велики збор ће се вратити овамо.
9Доћи ће с преклињањима,
довешћу их док буду вапили.
Водићу их на набујале потоке,
на путеве равне на којима се неће спотакнути.
Јер ја сам Израиљу отац
и Јефрем је мој првенац.“
10„Народи, чујте реч Господњу,
јавите по далеким острвима и реците:
’Онај који је раштркао Израиљ, тај ће га и сакупити
и чуваће их као пастир своје стадо.’
11Јер, Господ је откупио Јакова,
искупио га је из руку јачега од њега.
12А они ће доћи на брдо Сион кличући радосно.
Ликоваће због добра Господњег, због жита
и вина, због уља, јагањаца и телади.
Живот ће им бити као врт заливен
и више никад неће малаксати.
13Девојка ће се у колу радовати
заједно са младићима и старцима.
Преокренућу њихову жалост у радост.
Утешићу их и обрадовати их након туге њихове.
14Наситићу изобиљем душе свештеника
а и мој ће народ сит бити од добара мојих
– говори Господ.“
15Овако каже Господ:
„У Рами се глас чује,
јецај и лелек гласни:
то Рахиља за децом својом нариче,
и неће да се утеши,
јер њих више нема.“
16Овако каже Господ:
„Грло стегни да не плаче,
не дај оку да засузи!
Јер, ево награде за дело твоје
– говори Господ –
вратиће се они из земље непријатеља.
17За твоје сутра постоји нада
– говори Господ –
вратиће се деца у свој завичај.
18Јесам, чуо сам Јефрема што над собом жали:
’Казнио си ме
и био сам кажњен као теле неукроћено.
Поврати ме да могу да се вратим,
јер си ти, Господе, Бог мој!
19И кад сам ти се вратио,
покајао сам се;
и кад сам поучен био,
тукао сам се у бедра.
Срамота ме је и понижен сам
јер носим ругло своје младости.’
20Није ли Јефрем мој драги син
и дете најмилије?
Иако сам често говорио против њега,
стално мислим о њему.
Зато ми је за њим устрептала утроба
и стварно ћу да му се смилујем
– говори Господ.
21Постави себи путоказе.
Стави себи знакове
и срце усмери на пут,
на стазу којом си ишла.
Па се врати, о, девице израиљска,
врати се овим својим градовима!
22Докле ћеш да тумараш,
о, ћерко одметничка?!
Јер Господ је створио на земљи нешто ново,
као кад би жена приступила мушкарцу.“
23Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: „Људи ће опет говорити ову изреку у јудејској земљи и по њеним градовима, кад им вратим њихове изгнанике: ’Нека те Господ благослови Пребивалиште правде, светости горо!’ 24Пребиваће Јуда и сви њени градови заједно у њој, и ратари и они што иду за стадом. 25Напојићу душе малаксале, окрепићу сваког изнемоглог.“
26И тада сам се пробудио и погледао: мој је сан био тако сладак.
27„Ево, долазе дани – говори Господ – када ћу дом Израиљев и дом Јудин засејати људским семеном и сточним семеном. 28И као што сам бдео над њима да их чупам, да их обарам и рушим, да их разарам и кажњавам; тако ћу да бдим над њима да их градим и да их садим – говори Господ. 29У данима оним неће више говорити:
’Очеви су јели недозрело грожђе,
али зато зуби трну синовима!’
30Ипак, за своју кривицу свако ће да умре; утрнуће зуби сваком који грожђе недозрело једе!
31Ево, долазе дани – говори Господ –
када ћу склопити нови савез
с народом израиљским
и с народом Јудиним.
32То неће бити као кад сам
склопио савез са њиховим оцима,
онога дана кад сам их узео за руку
и извео из Египта.
Али нису били верни моме савезу,
а ја сам им био муж
– говори Господ.
33А ово је савез који ћу склопити
с народом израиљским након тих дана:
ставићу свој Закон у њих саме,
и уписаћу га у њихова срца.
Ја ћу бити њихов Бог,
а они ће бити мој народ
– говори Господ!
34Тада нико неће поучавати свога суграђанина
или брата говорећи: ’Упознај Господа’,
јер ће ме познавати сви од малог до великог
– говори Господ.
Јер опростићу њихове кривице,
и нећу се сећати њихових греха.“
35Овако каже Господ
који даје сунце да светли дању,
одредбе месецу и звездама да светле ноћну;
који море узбурка и таласи му кључају
и коме је име Господ над војскама:
36„Ако би ове одредбе и нестале преда мном
– говори Господ –
престаће и Израиљево потомство
да буде народ преда мном довека.“
37Овако каже Господ:
„Када би могла да се премере небеса горња,
и када би могли да се истраже темељи земљини доњи,
тако бих и ја могао да одбацим све потомке Израиља
због свега онога што су учинили
– говори Господ.
38Ево, долазе дани – говори Господ – када ће се обновити град за Господа, од Ананилове куле па до Угаоних врата. 39А уже за мерење ће се протегнути све до брда Гарив и назад према Гоаху. 40И сва долина лешева и пепела, сва поља долине Кидрон, до угла Коњских врата ка истоку биће света Господу. Град никад више и довека неће бити разваљиван и рушен.“
