1“If a man divorces his wife
and she leaves him and marries another man,
should he return to her again?
Would not the land be completely defiled?
But you have lived as a prostitute with many lovers—
would you now return to me?”
declares the Lord.
2“Look up to the barren heights and see.
Is there any place where you have not been ravished?
By the roadside you sat waiting for lovers,
sat like a nomad in the desert.
You have defiled the land
with your prostitution and wickedness.
3Therefore the showers have been withheld,
and no spring rains have fallen.
Yet you have the brazen look of a prostitute;
you refuse to blush with shame.
4Have you not just called to me:
‘My Father, my friend from my youth,
5will you always be angry?
Will your wrath continue forever?’
This is how you talk,
but you do all the evil you can.”
Unfaithful Israel
6During the reign of King Josiah, the Lord said to me, “Have you seen what faithless Israel has done? She has gone up on every high hill and under every spreading tree and has committed adultery there. 7I thought that after she had done all this she would return to me but she did not, and her unfaithful sister Judah saw it. 8I gave faithless Israel her certificate of divorce and sent her away because of all her adulteries. Yet I saw that her unfaithful sister Judah had no fear; she also went out and committed adultery. 9Because Israel’s immorality mattered so little to her, she defiled the land and committed adultery with stone and wood. 10In spite of all this, her unfaithful sister Judah did not return to me with all her heart, but only in pretense,” declares the Lord.
11The Lord said to me, “Faithless Israel is more righteous than unfaithful Judah. 12Go, proclaim this message toward the north:
“ ‘Return, faithless Israel,’ declares the Lord,
‘I will frown on you no longer,
for I am faithful,’ declares the Lord,
‘I will not be angry forever.
13Only acknowledge your guilt—
you have rebelled against the Lord your God,
you have scattered your favors to foreign gods
under every spreading tree,
and have not obeyed me,’ ”
declares the Lord.
14“Return, faithless people,” declares the Lord, “for I am your husband. I will choose you—one from a town and two from a clan—and bring you to Zion. 15Then I will give you shepherds after my own heart, who will lead you with knowledge and understanding. 16In those days, when your numbers have increased greatly in the land,” declares the Lord, “people will no longer say, ‘The ark of the covenant of the Lord.’ It will never enter their minds or be remembered; it will not be missed, nor will another one be made. 17At that time they will call Jerusalem The Throne of the Lord, and all nations will gather in Jerusalem to honor the name of the Lord. No longer will they follow the stubbornness of their evil hearts. 18In those days the people of Judah will join the people of Israel, and together they will come from a northern land to the land I gave your ancestors as an inheritance.
19“I myself said,
“ ‘How gladly would I treat you like my children
and give you a pleasant land,
the most beautiful inheritance of any nation.’
I thought you would call me ‘Father’
and not turn away from following me.
20But like a woman unfaithful to her husband,
so you, Israel, have been unfaithful to me,”
declares the Lord.
21A cry is heard on the barren heights,
the weeping and pleading of the people of Israel,
because they have perverted their ways
and have forgotten the Lord their God.
22“Return, faithless people;
I will cure you of backsliding.”
“Yes, we will come to you,
for you are the Lord our God.
23Surely the idolatrous commotion on the hills
and mountains is a deception;
surely in the Lord our God
is the salvation of Israel.
24From our youth shameful gods have consumed
the fruits of our ancestors’ labor—
their flocks and herds,
their sons and daughters.
25Let us lie down in our shame,
and let our disgrace cover us.
We have sinned against the Lord our God,
both we and our ancestors;
from our youth till this day
we have not obeyed the Lord our God.”
1Ако муж отпусти своју жену
и она оде од њега и припадне другом човеку,
хоће ли он да је врати и поново узме назад?
Зар неће бити сасвим оскрнављена та земља?
А ти си блудничила са многим другима
и мени ћеш ли се вратити?
– говори Господ.
2Подигни своје очи на оголеле висове и осмотри:
Где још ниси напаствована?
На путевима си седела због њих
као Арапин у пустињи.
Оскрнавила си земљу
својим блудничењем и својом поквареношћу.
3Зато су заустављени пљускови
и није било позних киша.
А ти си добила образ жене блуднице,
али си одбила да се постидиш.
4Нећеш ли од сада да ме дозиваш:
’Оче мој, пријатељу младости моје!
5Хоће ли се гневити довека?
Зар ће непрестано да се љути?’
Чуј, рекла си,
а учинила си зла колико си могла.“
Неверни Израиљ
6Господ ми је рекао за време цара Јосије: „Јеси ли видео шта је учинила отпадница Израиљ? Ишла је на сваку узвишицу и под свако зелено дрво и онде блудничила. 7А мислио сам, после свега тога што је учинила, да ће ми се вратити, а није ми се вратила. И то је видела Јудеја, њена превртљива сестра. 8Наиме, видео сам да је у свим тим случајевима блудничила отпадница Израиљ, па сам је отпустио и дао јој потврду о разводу. Али се није уплашила Јудеја, њена превртљива сестра, него и она оде да такође блудничи. 9Ето, својим је лакомисленим блудничењем опоганила земљу. Починила је прељубу и на камену и на дрвету. 10Али и поред свега тога није ми се свим својим срцем вратила њена превртљива сестра Јудеја, него привидно – говори Господ.“
11На то ми је рекао Господ: „Отпадница Израиљ се показала праведнијом него превртљива Јудеја! 12Иди и објави ове речи северу па реци:
’Врати се, отпаднице Израиљу – говори Господ –
нећу да те гледам гневно.
Јер ја сам веран – говори Господ –
и нећу да се гневим довека.
13Само схвати своје кривице.
Јер, против Господа, свог Бога, си се побунила
и расула своје путеве туђинцима под сваким зеленим дрветом,
а глас мој нисте послушали
– говори Господ.
14Врати се, о, народе одметнички – говори Господ – јер ја сам ожењен вама и ја ћу да вас узмем: једног из града и двоје из рода и одвешћу вас на Сион. 15Даћу вам пастире по мом срцу и они ће вас напасати знањем и разборитошћу. 16И биће овако: када се умножите и будете плодни у земљи тих дана – говори Господ – народ више неће говорити: „Ковчег Господњег савеза!“ Неће им долазити на ум и народ га се неће сећати, јер им више неће недостајати или опет бити прављен. 17У то време народ ће Јерусалим звати престолом Господњим. И у њему, у Јерусалиму, ће се сви народи окупити ка имену Господњем и неће више ходати по самовољи свог злог срца. 18У то ће време дом Јудин ићи са домом Израиљевим, и заједно ће доћи из северне земље у земљу коју сам дао у наследство вашим прецима.
19И помислио сам:
„Како да те поставим међу синове?
Како да ти дам земљу чежње,
преславно наследство народа?“
Помислио сам: зваћеш ме „Оче мој!“
и од мене отићи нећеш.
20Ипак, као што жена изневери свог мужа
тако сте и ви изневерили мене, о, доме Израиљев
– говори Господ.’“
21На оголелим висовима се чује вапај
преклињања израиљског народа,
јер су изопачили своје путеве
и заборавили су Господа, свог Бога.
22„Врати се, о, народе одметнички!
Ја ћу да излечим ваше отпадништво.“
„Ево нас! Теби смо дошли
јер ти си Господ, наш Бог.
23Заиста, са узвишица стиже обмана,
а метеж са планина.
Заиста, у Господу, нашем Богу
је спасење Израиља!
24Бог срамоте3,24 Стих 24 показује иронију поуздања у лажног бога. Покајник у исповести Вала назива срамотом. је прождро
труд наших отаца још од наше младости,
и њихова стада, њихова крда,
њихове синове и њихове ћерке.
25Лезимо у срамоту своју
и нека нас покрије наш стид!
Згрешили смо Господу, нашем Богу,
ми и наши преци
још од своје младости, све до данас,
и нисмо послушали глас Господа, нашег Бога.“
