Jeremiah 2 – NIV & NSP

New International Version

Jeremiah 2:1-37

Israel Forsakes God

1The word of the Lord came to me: 2“Go and proclaim in the hearing of Jerusalem:

“This is what the Lord says:

“ ‘I remember the devotion of your youth,

how as a bride you loved me

and followed me through the wilderness,

through a land not sown.

3Israel was holy to the Lord,

the firstfruits of his harvest;

all who devoured her were held guilty,

and disaster overtook them,’ ”

declares the Lord.

4Hear the word of the Lord, you descendants of Jacob,

all you clans of Israel.

5This is what the Lord says:

“What fault did your ancestors find in me,

that they strayed so far from me?

They followed worthless idols

and became worthless themselves.

6They did not ask, ‘Where is the Lord,

who brought us up out of Egypt

and led us through the barren wilderness,

through a land of deserts and ravines,

a land of drought and utter darkness,

a land where no one travels and no one lives?’

7I brought you into a fertile land

to eat its fruit and rich produce.

But you came and defiled my land

and made my inheritance detestable.

8The priests did not ask,

‘Where is the Lord?’

Those who deal with the law did not know me;

the leaders rebelled against me.

The prophets prophesied by Baal,

following worthless idols.

9“Therefore I bring charges against you again,”

declares the Lord.

“And I will bring charges against your children’s children.

10Cross over to the coasts of Cyprus and look,

send to Kedar2:10 In the Syro-Arabian desert and observe closely;

see if there has ever been anything like this:

11Has a nation ever changed its gods?

(Yet they are not gods at all.)

But my people have exchanged their glorious God

for worthless idols.

12Be appalled at this, you heavens,

and shudder with great horror,”

declares the Lord.

13“My people have committed two sins:

They have forsaken me,

the spring of living water,

and have dug their own cisterns,

broken cisterns that cannot hold water.

14Is Israel a servant, a slave by birth?

Why then has he become plunder?

15Lions have roared;

they have growled at him.

They have laid waste his land;

his towns are burned and deserted.

16Also, the men of Memphis and Tahpanhes

have cracked your skull.

17Have you not brought this on yourselves

by forsaking the Lord your God

when he led you in the way?

18Now why go to Egypt

to drink water from the Nile2:18 Hebrew Shihor; that is, a branch of the Nile?

And why go to Assyria

to drink water from the Euphrates?

19Your wickedness will punish you;

your backsliding will rebuke you.

Consider then and realize

how evil and bitter it is for you

when you forsake the Lord your God

and have no awe of me,”

declares the Lord, the Lord Almighty.

20“Long ago you broke off your yoke

and tore off your bonds;

you said, ‘I will not serve you!’

Indeed, on every high hill

and under every spreading tree

you lay down as a prostitute.

21I had planted you like a choice vine

of sound and reliable stock.

How then did you turn against me

into a corrupt, wild vine?

22Although you wash yourself with soap

and use an abundance of cleansing powder,

the stain of your guilt is still before me,”

declares the Sovereign Lord.

23“How can you say, ‘I am not defiled;

I have not run after the Baals’?

See how you behaved in the valley;

consider what you have done.

You are a swift she-camel

running here and there,

24a wild donkey accustomed to the desert,

sniffing the wind in her craving—

in her heat who can restrain her?

Any males that pursue her need not tire themselves;

at mating time they will find her.

25Do not run until your feet are bare

and your throat is dry.

But you said, ‘It’s no use!

I love foreign gods,

and I must go after them.’

26“As a thief is disgraced when he is caught,

so the people of Israel are disgraced—

they, their kings and their officials,

their priests and their prophets.

27They say to wood, ‘You are my father,’

and to stone, ‘You gave me birth.’

They have turned their backs to me

and not their faces;

yet when they are in trouble, they say,

‘Come and save us!’

28Where then are the gods you made for yourselves?

Let them come if they can save you

when you are in trouble!

For you, Judah, have as many gods

as you have towns.

29“Why do you bring charges against me?

You have all rebelled against me,”

declares the Lord.

30“In vain I punished your people;

they did not respond to correction.

Your sword has devoured your prophets

like a ravenous lion.

31“You of this generation, consider the word of the Lord:

“Have I been a desert to Israel

or a land of great darkness?

Why do my people say, ‘We are free to roam;

we will come to you no more’?

32Does a young woman forget her jewelry,

a bride her wedding ornaments?

Yet my people have forgotten me,

days without number.

33How skilled you are at pursuing love!

Even the worst of women can learn from your ways.

34On your clothes is found

the lifeblood of the innocent poor,

though you did not catch them breaking in.

Yet in spite of all this

35you say, ‘I am innocent;

he is not angry with me.’

But I will pass judgment on you

because you say, ‘I have not sinned.’

36Why do you go about so much,

changing your ways?

You will be disappointed by Egypt

as you were by Assyria.

37You will also leave that place

with your hands on your head,

for the Lord has rejected those you trust;

you will not be helped by them.

New Serbian Translation

Књига пророка Јеремије 2:1-37

Израиљ је заборавио Бога

1Дошла ми је реч Господња говорећи: 2„Иди и објави у уши Јерусалима:

’Говори Господ:

„Сећам те се по привржености твоје

младости и љубави твог вереништва.

Ишла си за мном у пустињу,

у незасејану земљу.

3Свет је Израиљ био Господу,

првина његовог урода

и сви који су га гутали били би криви

и пропаст би их стигла

– говори Господ.“’“

4Чујте Господњу реч, доме Јаковљев

и сви родови Израиљевог дома.

5Говори Господ:

„Какву су неправду у мени нашли твоји преци

када су се удаљили од мене,

ишли за таштином

и постали ташти?

6Нису питали: ’Где је Господ

који нас је довео из египатске земље,

који нас је водио у пустињи,

по земљи пустоши и јама,

по земљи сушној и мрачној,

по земљи којом нико крочио није

и у којој нико пребивао није?’

7А ја сам вас довео у земљу воћњака,

да једете њено воће и њена добра.

И дошли сте и опоганили сте моју земљу,

и моје сте наследство претворили у гадост.

8Свештеници нису рекли:

’Где је Господ?’

Они који се баве Законом ме нису познали,

и пастири се побунише против мене.

Пророци су прорицали уз помоћ Вала

и ишли за оним од чега нема користи.

9И још ћу да се парничим с вама

– говори Господ –

и са децом ваше деце ћу да се парничим.

10Јер, пређите на китимска острва и видите,

и у Кедар пошаљите па онда добро размотрите.

Видите да ли се овако нешто већ догодило:

11Да ли је неки народ заменио богове

ако они и нису богови?

А мој народ је заменио своју Славу2,11 Говорна стилска фигура којом се особине неке особе или ствари изједначавају са својим носиоцем. (Види Иса 1,4 Светитељ Израиљев.)

за оно од чега нема користи!

12О, небеса, ужасните се због овога,

згрозите се и опустошите

– говори Господ.

13Јер је два зла учинио мој народ:

Заборавио је мене, извор свежих вода,

и себи исклесао бунаре,

напукле бунаре што не држе воду.

14Па зар је Израиљ роб, један од оних рођених у кући?

Зашто је постао плен?

15На њега ричу лавићи, урличу риком;

његову су земљу претворили у пустош,

његови градови су порушени

и ту више нико не пребива.

16Чак ти је и народ из Нофа и Тафнеса

обријао теме.

17Зар то ниси сам себи урадио

напустивши Господа, свог Бога,

у време када те је водио путем?

18И зато шта ти значи пут египатски

да пијеш воду сихорску2,18 Сиор је рукавац Нила.?

И шта ти значи пут асирски

да пијеш воду из реке2,18 Еуфрат.?

19Казниће те твоје зло

и твоје отпадништво ће те прекорити.

Па знај и види, јер је зло и горко

што си напустио Господа, свог Бога,

и што нема у теби мога страха –

говори Господ, Бог над војскама.

20Јер ја сам одавно скршио твој јарам

и твоје сам окове изломио.

Али ти си рекла: ’Нећу да ти служим.’

И на свакој узвишици,

и под сваким зеленим дрветом

си полегла као блудница.

21А ја, ја сам те посадио као племениту лозу,

баш поуздано семе.

И како си ми се променила

и изродила у вињагу?

22Све и да се шалитром переш

и да прибавиш много цеђи,

штрчаће флека твоје кривице преда мном

– говори Господ Бог.

23Како онда говориш: ’Нисам оскрнављена

и нисам ишла Валима?’

Сагледај своје трагове у долини

и схвати шта си урадила.

Ти си млада и брза камила

што тумараш којекуда;

24млада магарица навикла на дивљину

што у својој жудњи њуши ветар.

И ко ће да је врати кад је у терању?

Неће малаксати сви који је траже,

јер ће је пронаћи у њеном месецу.

25Не дозволи да ти нога буде боса,

да ти грло буде суво.

Али ти си рекла: ’Ништа од тога!

Не, јер волим туђе богове

и ићи ћу за њима.’

26Као лопов што се стиди када га ухвате,

тако ће да се осрамоти дом Израиљев.

Они – његови цареви, његови главари,

његови свештеници и његови пророци –

27који говоре дрвету: ’Ти си мој отац!’

И камену: ’Ти си ме родио!’

Јер су мени окренули леђа а не лице,

а у време своје пропасти ће рећи:

’Устани и спаси нас!’

28Па где су твоји богови које си направио за себе?

Нека устану ако могу да те спасу

у време твоје пропасти.

Јер, колики је број твојих градова –

о, Јудо – толико је твојих богова.

29Зашто се парничите са мном?

Па сви сте се ви побунили против мене

– говори Господ.

30Узалуд сам ударао твоје синове

јер нису прихватили карање,

а твој је мач прогутао твоје пророке

као кад лав прождире.

31О, нараштају, размотрите реч Господњу:

Зар сам Израиљу био пустиња

или земља мрклог мрака?

Зашто мој народ говори: ’Наскитасмо се

па нећемо поново да ти дођемо’?

32Заборавља ли девица свој накит

и невеста свој појас?

А мој народ заборавља мене

данима без броја.

33Како си добро уредила свој пут да тражиш љубав,

да си и покваренице научила својим путевима!

34Још се и крв нашла на твојим скутима,

све животи убогих и невиних,

иако их ниси затекла док проваљују.

Али за све то ти кажеш:

35’Ја сам недужна!

Његов се гнев свакако одвратио од мене.’

И ево, спорићу се с тобом

јер говориш: ’Сагрешила нисам.’

36Зашто тако тумарајући

мењаш свој пут?

И од Египта ћеш се застидети

као што си се застидела Асирије.

37И од њега ћеш да одеш

с рукама својим на глави својој,

јер је Господ одбацио твоје узданице

да због њих не напредујеш.