1Woe to those who make unjust laws,
to those who issue oppressive decrees,
2to deprive the poor of their rights
and withhold justice from the oppressed of my people,
making widows their prey
and robbing the fatherless.
3What will you do on the day of reckoning,
when disaster comes from afar?
To whom will you run for help?
Where will you leave your riches?
4Nothing will remain but to cringe among the captives
or fall among the slain.
Yet for all this, his anger is not turned away,
his hand is still upraised.
God’s Judgment on Assyria
5“Woe to the Assyrian, the rod of my anger,
in whose hand is the club of my wrath!
6I send him against a godless nation,
I dispatch him against a people who anger me,
to seize loot and snatch plunder,
and to trample them down like mud in the streets.
7But this is not what he intends,
this is not what he has in mind;
his purpose is to destroy,
to put an end to many nations.
8‘Are not my commanders all kings?’ he says.
9‘Has not Kalno fared like Carchemish?
Is not Hamath like Arpad,
and Samaria like Damascus?
10As my hand seized the kingdoms of the idols,
kingdoms whose images excelled those of Jerusalem and Samaria—
11shall I not deal with Jerusalem and her images
as I dealt with Samaria and her idols?’ ”
12When the Lord has finished all his work against Mount Zion and Jerusalem, he will say, “I will punish the king of Assyria for the willful pride of his heart and the haughty look in his eyes. 13For he says:
“ ‘By the strength of my hand I have done this,
and by my wisdom, because I have understanding.
I removed the boundaries of nations,
I plundered their treasures;
like a mighty one I subdued10:13 Or treasures; / I subdued the mighty, their kings.
14As one reaches into a nest,
so my hand reached for the wealth of the nations;
as people gather abandoned eggs,
so I gathered all the countries;
not one flapped a wing,
or opened its mouth to chirp.’ ”
15Does the ax raise itself above the person who swings it,
or the saw boast against the one who uses it?
As if a rod were to wield the person who lifts it up,
or a club brandish the one who is not wood!
16Therefore, the Lord, the Lord Almighty,
will send a wasting disease upon his sturdy warriors;
under his pomp a fire will be kindled
like a blazing flame.
17The Light of Israel will become a fire,
their Holy One a flame;
in a single day it will burn and consume
his thorns and his briers.
18The splendor of his forests and fertile fields
it will completely destroy,
as when a sick person wastes away.
19And the remaining trees of his forests will be so few
that a child could write them down.
The Remnant of Israel
20In that day the remnant of Israel,
the survivors of Jacob,
will no longer rely on him
who struck them down
but will truly rely on the Lord,
the Holy One of Israel.
21A remnant will return,10:21 Hebrew shear-jashub (see 7:3 and note); also in verse 22 a remnant of Jacob
will return to the Mighty God.
22Though your people be like the sand by the sea, Israel,
only a remnant will return.
Destruction has been decreed,
overwhelming and righteous.
23The Lord, the Lord Almighty, will carry out
the destruction decreed upon the whole land.
24Therefore this is what the Lord, the Lord Almighty, says:
“My people who live in Zion,
do not be afraid of the Assyrians,
who beat you with a rod
and lift up a club against you, as Egypt did.
25Very soon my anger against you will end
and my wrath will be directed to their destruction.”
26The Lord Almighty will lash them with a whip,
as when he struck down Midian at the rock of Oreb;
and he will raise his staff over the waters,
as he did in Egypt.
27In that day their burden will be lifted from your shoulders,
their yoke from your neck;
the yoke will be broken
because you have grown so fat.10:27 Hebrew; Septuagint broken / from your shoulders
28They enter Aiath;
they pass through Migron;
they store supplies at Mikmash.
29They go over the pass, and say,
“We will camp overnight at Geba.”
Ramah trembles;
Gibeah of Saul flees.
30Cry out, Daughter Gallim!
Listen, Laishah!
Poor Anathoth!
31Madmenah is in flight;
the people of Gebim take cover.
32This day they will halt at Nob;
they will shake their fist
at the mount of Daughter Zion,
at the hill of Jerusalem.
33See, the Lord, the Lord Almighty,
will lop off the boughs with great power.
The lofty trees will be felled,
the tall ones will be brought low.
34He will cut down the forest thickets with an ax;
Lebanon will fall before the Mighty One.
1Тешко онима који неправедне одредбе одређују
и прописе тлачитељске прописују
2да би убогоме правду ускратили
и сиромасима народа мог право отели,
како би сиротињу опљачкали.
3И шта ћете у дан казне чинити,
када пропаст из далека дође?
Коме ћете за помоћ утећи?
Камо ћете благо своје оставити?
4Као робље јамачно пузати
и међу поклане пасти…
Уза све то гнев се његов умирити неће
и рука му испружена остаје.
Против неименованог асирског владара
5„Тешко Асирцу!
Он је гнева мога шиба.
Он је у њиховој руци прут срџбе моје.
6На пук отпаднички њега сам послао,
на народ који ме је расрдио.
Он нека га оплени и опљачка,
као блато друмско нека га изгази.
7Али он није тако намеравао,
и у срцу свом није тако смишљао,
него је у срцу свом за затирање,
за истребљивање не малог броја народа.
8Јер он је говорио:
’Сваки од мојих главара није ли као цар?
9Није ли Халани као Харкемис?
И није ли Амат као Арфад?
Није ли Самарија као Дамаск?
10Као што моја рука дохвати царства идолска и њихове ликове
од Јерусалима и од Самарије;
11као што учиних са Самаријом
и њеним идолима,
зар да не учиним с Јерусалимом
и његовим иконама?’“
12И кад Господар избубња све што намерава чинити на гори Сион и у Јерусалиму, онда ћу казнити плод охолог срца цара асирског, и дрскост његових поноситих очију, 13зато што је рекао:
„Снагом своје руке учиних,
и мудрошћу својом, јер уман јесам;
границе народима уклоних,
и блага њихова опљачках;
као јунак покорих столујуће.
14Рука моја као гнездо зграби
богатства тих народа.
И као што се купе остављена јаја
сву сам земљу покупио;
и никог не би да крило покрене,
да кљун отвори, да запијуче.“
15Зар секира да се хвалише над човеком који њоме сече?
Хоће ли се величати тестера над човеком који њом тестери?
Зар палица маше човеком који је потеже,
и штап ли подиже оног који дрво није?
16Зато ће Господар Господ над војскама
послати скапавање међу његове задригле,
и његову ће славу попалити
као што се ватра распаљује.
17Светлост Израиљева биће та ватра,
и Светитељ његов биће тај пламен:
он ће горети и прождирати бодље његове
и трње његово у једном дану.
18Красоту шума његових и поља његових
он ће уништити од сржи до коре.
И биће као болесник који копни.
19Што остане дрва у његовој шуми,
то мало ће и дечак моћи да преброји.
Повратак остатка
20И биће у дан онај остатак Израиљев
и избеглице, потомци Јаковљеви,
неће се више ослањати на онога који их обара,
него ће бивати истински ослоњени
на Господа, Светитеља Израиљева.
21Остатак ће се вратити,
остатак Јаковљев Богу силноме.10,21 Мисли се на месијанску титулу Бог Силни из Иса 9,6.
22Та, ако буде народа твојега, Израиља,
као песка морскога,
вратиће се остатак његов.
Одлука је коначна: правда надире.
23Јер у потпуности је одлучио Господ Бог над војскама:
он то чини у средини целе земље.
Охрабрење
24Зато говори Господар Господ над војскама:
„Народе мој, становници на Сиону,
не бој се Асирца кад те шибом туче,
кад палицу на те подиже
на путу египатском,
25јер још само мало, и јарост је испуњена,
и гнев мој ће их уништити.“
26И Господ над војскама замахнуће бичем на њега
као што удараше Мадијане на Стени Оривовој;
и палица је његова над морем,
и подиже је на путу египатском.
27И биће у дан онај:
биће скинуто бреме његово с твојих рамена
и јарам његов с твојег врата,
и сломиће се јарам пред помазањем.
Освајач
28Он долази на Ајат,
он је прошао Мигрон,
он распрти пртљаг свој у Михмасу.
29Они прѐлазе пре́лазе:
„У Гави ће бити преноћиште за нас.“
Рама дрхће,
а Гаваја Саулова бежи.
30Вришти, ћерко Галимска, што гласније!
Слушај, Лаисе!
Сиромаху, Анатоте!
31Мадмена одлута;
становници гевимски утекоше.
32Још данас ће се у Нову зауставити,
руком маше гори ћерке сионске,
хуму јерусалимском.
33Гле, Господар Господ над војскама
гране креше ужасом,
посечени су врхови усправљени,
они уздигнути су оборени;
34а секиром се шумски густиш расеца,
а од Силног Ливан бива оборен.
