New International Version

Genesis 48:1-22

Manasseh and Ephraim

1Some time later Joseph was told, “Your father is ill.” So he took his two sons Manasseh and Ephraim along with him. 2When Jacob was told, “Your son Joseph has come to you,” Israel rallied his strength and sat up on the bed.

3Jacob said to Joseph, “God Almighty48:3 Hebrew El-Shaddai appeared to me at Luz in the land of Canaan, and there he blessed me 4and said to me, ‘I am going to make you fruitful and increase your numbers. I will make you a community of peoples, and I will give this land as an everlasting possession to your descendants after you.’

5“Now then, your two sons born to you in Egypt before I came to you here will be reckoned as mine; Ephraim and Manasseh will be mine, just as Reuben and Simeon are mine. 6Any children born to you after them will be yours; in the territory they inherit they will be reckoned under the names of their brothers. 7As I was returning from Paddan,48:7 That is, Northwest Mesopotamia to my sorrow Rachel died in the land of Canaan while we were still on the way, a little distance from Ephrath. So I buried her there beside the road to Ephrath” (that is, Bethlehem).

8When Israel saw the sons of Joseph, he asked, “Who are these?”

9“They are the sons God has given me here,” Joseph said to his father.

Then Israel said, “Bring them to me so I may bless them.”

10Now Israel’s eyes were failing because of old age, and he could hardly see. So Joseph brought his sons close to him, and his father kissed them and embraced them.

11Israel said to Joseph, “I never expected to see your face again, and now God has allowed me to see your children too.”

12Then Joseph removed them from Israel’s knees and bowed down with his face to the ground. 13And Joseph took both of them, Ephraim on his right toward Israel’s left hand and Manasseh on his left toward Israel’s right hand, and brought them close to him. 14But Israel reached out his right hand and put it on Ephraim’s head, though he was the younger, and crossing his arms, he put his left hand on Manasseh’s head, even though Manasseh was the firstborn.

15Then he blessed Joseph and said,

“May the God before whom my fathers

Abraham and Isaac walked faithfully,

the God who has been my shepherd

all my life to this day,

16the Angel who has delivered me from all harm

—may he bless these boys.

May they be called by my name

and the names of my fathers Abraham and Isaac,

and may they increase greatly

on the earth.”

17When Joseph saw his father placing his right hand on Ephraim’s head he was displeased; so he took hold of his father’s hand to move it from Ephraim’s head to Manasseh’s head. 18Joseph said to him, “No, my father, this one is the firstborn; put your right hand on his head.”

19But his father refused and said, “I know, my son, I know. He too will become a people, and he too will become great. Nevertheless, his younger brother will be greater than he, and his descendants will become a group of nations.” 20He blessed them that day and said,

“In your48:20 The Hebrew is singular. name will Israel pronounce this blessing:

‘May God make you like Ephraim and Manasseh.’ ”

So he put Ephraim ahead of Manasseh.

21Then Israel said to Joseph, “I am about to die, but God will be with you48:21 The Hebrew is plural. and take you48:21 The Hebrew is plural. back to the land of your48:21 The Hebrew is plural. fathers. 22And to you I give one more ridge of land48:22 The Hebrew for ridge of land is identical with the place name Shechem. than to your brothers, the ridge I took from the Amorites with my sword and my bow.”

New Serbian Translation

1. Мојсијева 48:1-22

Јаков благосиља Јефрема и Манасију

1Након ових догађања, јаве Јосифу: „Отац ти се разболео.“ Нато је Јосиф повео своја два сина, Манасију и Јефрема. 2Кад су Јакову рекли: „Ево, дошао ти је твој син Јосиф“, Израиљ је прикупио снагу и сео на постељу.

3Јаков рече Јосифу: „Бог Свемоћни објавио ми се у Лузу, у хананској земљи, и благословио ме. 4Рекао ми је: ’Ево, учинићу те родним и бројним, те учинити да од тебе настане скуп народа. А ову земљу даћу твоме потомству после тебе у вечни посед.’

5Сада ће твоја два сина, Јефрем и Манасија, која су ти се родила у Египту пре него што сам дошао к теби, бити моји као што су моји Рувим и Симеун. 6Потомци који су ти се родили после њих биће твоји. Они ће примити своје наследство на име своје браће. 7Док сам се враћао из Падана, на путу ми умре Рахиља, у хананској земљи, на домак Ефрате. Сахранио сам је тамо, уз пут за Ефрату, садашњи Витлејем.“

8Кад је Израиљ видео Јосифове синове, упитао је: „Ко су ови?“

9„То су моји синови које ми је Бог дао овде“ – одговори Јосиф своме оцу.

Израиљ рече: „Приведи ми их да их благословим.“ 10Израиљу су, наиме, очи биле ослабиле од старости, па није видео. Кад их је привео, Израиљ их је пољубио и загрлио.

11Израиљ затим рече Јосифу: „Нисам се надао да ћу икада више видети твоје лице, а ево, Бог ми је дао да видим и твоје потомке.“

12Јосиф их је тада скинуо са његових колена и поклонио му се лицем до земље. 13Затим Јосиф узме своја два сина, Јефрема својом десницом, Израиљу с лева, а Манасију својом левицом, Израиљу с десна, па му их примакне. 14Међутим, Израиљ пружи своју десницу и положи је на Јефремову главу, а своју левицу на Манасијину, држећи руке унакрст, иако је Манасија био првенац.

15Потом је благословио Јосифа, рекавши:

„Бог, чије су путеве следили преци моји,

Авра̂м и Исак,

Бог који је био мој Пастир

од младости моје, па све до данас,

16Анђео који ме је од сваког зла избављао,

младиће ове нека благослови.

Нека се по њима спомиње име моје

и име предака мојих, Авра̂ма и Исака.

По земљи нека им се

потомство размножи.“

17Кад је Јосиф видео да је његов отац положио своју десну руку на Јефремову главу, није му било право. Зато је посегнуо за очевом руком да је премести са Јефремове главе на Манасијину главу. 18Рекао је своме оцу: „Не тако, оче мој! Положи своју руку на главу овог другог, јер је он првенац.“

19Његов отац је то одбио, рекавши: „Знам, сине мој, знам. Од њега ће, такође, настати народ, и то велики народ. Ипак, његов млађи брат ће бити већи од њега, и његово потомство ће постати мноштво народа.“ 20Тог дана их је благословио, рекавши:

„Твојим ће именом благосиљати Израиљ. Говориће се:

’Нека ти Бог учини онако како је учинио Јефрему и Манасији!’“

Тако је Јефрему доделио првенаштво над Манасијом.

21Израиљ затим рече: „Ево, ускоро ћу умрети, али Бог ће бити с вама и он ће вас вратити у земљу ваших отаца. 22Теби дајем и Сихем, део више него твојој браћи, који сам луком и мачем освојио од Аморејаца.“