New International Version

Genesis 34:1-31

Dinah and the Shechemites

1Now Dinah, the daughter Leah had borne to Jacob, went out to visit the women of the land. 2When Shechem son of Hamor the Hivite, the ruler of that area, saw her, he took her and raped her. 3His heart was drawn to Dinah daughter of Jacob; he loved the young woman and spoke tenderly to her. 4And Shechem said to his father Hamor, “Get me this girl as my wife.”

5When Jacob heard that his daughter Dinah had been defiled, his sons were in the fields with his livestock; so he did nothing about it until they came home.

6Then Shechem’s father Hamor went out to talk with Jacob. 7Meanwhile, Jacob’s sons had come in from the fields as soon as they heard what had happened. They were shocked and furious, because Shechem had done an outrageous thing in34:7 Or against Israel by sleeping with Jacob’s daughter—a thing that should not be done.

8But Hamor said to them, “My son Shechem has his heart set on your daughter. Please give her to him as his wife. 9Intermarry with us; give us your daughters and take our daughters for yourselves. 10You can settle among us; the land is open to you. Live in it, trade34:10 Or move about freely; also in verse 21 in it, and acquire property in it.”

11Then Shechem said to Dinah’s father and brothers, “Let me find favor in your eyes, and I will give you whatever you ask. 12Make the price for the bride and the gift I am to bring as great as you like, and I’ll pay whatever you ask me. Only give me the young woman as my wife.”

13Because their sister Dinah had been defiled, Jacob’s sons replied deceitfully as they spoke to Shechem and his father Hamor. 14They said to them, “We can’t do such a thing; we can’t give our sister to a man who is not circumcised. That would be a disgrace to us. 15We will enter into an agreement with you on one condition only: that you become like us by circumcising all your males. 16Then we will give you our daughters and take your daughters for ourselves. We’ll settle among you and become one people with you. 17But if you will not agree to be circumcised, we’ll take our sister and go.”

18Their proposal seemed good to Hamor and his son Shechem. 19The young man, who was the most honored of all his father’s family, lost no time in doing what they said, because he was delighted with Jacob’s daughter. 20So Hamor and his son Shechem went to the gate of their city to speak to the men of their city. 21“These men are friendly toward us,” they said. “Let them live in our land and trade in it; the land has plenty of room for them. We can marry their daughters and they can marry ours. 22But the men will agree to live with us as one people only on the condition that our males be circumcised, as they themselves are. 23Won’t their livestock, their property and all their other animals become ours? So let us agree to their terms, and they will settle among us.”

24All the men who went out of the city gate agreed with Hamor and his son Shechem, and every male in the city was circumcised.

25Three days later, while all of them were still in pain, two of Jacob’s sons, Simeon and Levi, Dinah’s brothers, took their swords and attacked the unsuspecting city, killing every male. 26They put Hamor and his son Shechem to the sword and took Dinah from Shechem’s house and left. 27The sons of Jacob came upon the dead bodies and looted the city where34:27 Or because their sister had been defiled. 28They seized their flocks and herds and donkeys and everything else of theirs in the city and out in the fields. 29They carried off all their wealth and all their women and children, taking as plunder everything in the houses.

30Then Jacob said to Simeon and Levi, “You have brought trouble on me by making me obnoxious to the Canaanites and Perizzites, the people living in this land. We are few in number, and if they join forces against me and attack me, I and my household will be destroyed.”

31But they replied, “Should he have treated our sister like a prostitute?”

New Serbian Translation

1. Мојсијева 34:1-31

Осрамоћена Дина

1Једном је Дина, коју је Лија родила Јакову, изашла да посети жене те земље. 2Али кад ју је видео Евејац Сихем, син Емора, кнеза те области, он је зграби, легне с њом и обешчасти је. 3Но, био је толико привучен Дином, Јаковљевом ћерком, да се заљубио у њу. Зато је настојао да придобије девојчино срце. 4Сихем је свом оцу Емору рекао: „Узми ми ову девојку за жену.“

5Јаков је чуо да је његова ћерка Дина била обешчашћена док су његови синови били у пољу са стадом. Ипак, ништа није предузимао док се они не врате.

6У међувремену, Емор, Сихемов отац, дође к Јакову да поразговара с њим. 7Уто се врате Јаковљеви синови из поља. Кад су чули шта се догодило људи су били жалосни и веома љути, јер је Сихем починио срамоту против Израиља легавши с Јаковљевом ћерком. Тако се шта није чинило.

8Емор им тада рече: „Мој се син свом душом заљубио у вашу ћерку. Дајте му је, молим вас, за жену. 9Хајде да се ородимо: ви нама дајите своје ћерке, а узимајте себи наше ћерке 10Настаните се међу нама; земља је отворена за вас. Живите, тргујте и стичите добра у њој.“

11Потом се Сихем обрати њеном оцу и њеној браћи: „Даћу све што затражите, само да задобијем вашу наклоност. 12Одредите мираз34,12 На ондашњем Блиском истоку, мираз је обезбеђивала младожењина породица. за њу и свадбени дар. Даћу колико год затражите, само ми дајте девојку за жену.“

13Пошто је њихова сестра Дина била обешчашћена, Јаковљеви синови одговоре Сихему и његовом оцу, Емору, с преваром на уму: 14„Такву ствар не можемо учинити. За нас би, наиме, била срамота дати нашу сестру необрезаноме. 15Пристаћемо на то само ако постанете као ми, то јест, ако се сваки мушкарац међу вама обреже. 16Онда ћемо вам давати наше ћерке, и узимати ваше ћерке себи, те се настанити међу вама и постати један народ. 17А ако нас не послушате и не обрежете се, ми ћемо узети нашу сестру34,17 Дословно: ћерку. и отићи.“

18Емору и његовом сину Сихему се овај захтев учинио повољним. 19Младић, који је био најуваженији човек у дому свога оца, није оклевао да испуни овај захтев, јер је волео Јаковљеву ћерку. 20Емор и Сихем оду пред капију свога града и обрате се својим суграђанима: 21„Ови људи су пријатељски расположени према нама. Зато нека се населе у земљи, и нека тргују у њој. Земља је довољно велика и за њих. Ми ћемо моћи да узимамо њихове ћерке за жене, а ми ћемо им давати своје. 22Међутим, људи ће пристати да се населе међу нама и постану с нама један народ само ако се сваки мушкарац међу нама обреже као што су они обрезани. 23Неће ли тако њихова стада, њихова имовина и сва њихова стока постати наши? Дајмо им наш пристанак, па ће се населити међу нама.“

24Сви који су изашли пред градску капију су послушали Емора и његовог сина Сихема, те су сви мушкарци који су дошли пред градску капију били обрезани.

25Али трећег дана, док су они били у боловима, два Јаковљева сина, Симеун и Леви, Динина браћа, узму своје мачеве и несметано дођу у град, те побију све мушкарце. 26Посеку мачем и Емора и његовог сина Сихема, одведу Дину из Сихемове куће, па оду. 27Остали синови Јаковљеви дођу, па опљачкају град где је њихова сестра била обешчашћена. 28Узели су и њихову ситну и крупну стоку, магарце и све што је било у граду и на пољима, 29као и све што је било од вредности. Децу и жене су одвели у ропство, а све што је било у кућама су опљачкали.

30Тада Јаков рече Симеуну и Левију: „Увалили сте ме у неприлике учинивши ме мрским становницима земље, Хананцима и Фережанима. Ја имам тек шаку људи; ако се они удруже против мене и нападну ме, истребиће и мене и мој дом.“

31Они одговорише: „Зар да с нашом сестром поступају као са блудницом?“