New International Version

Genesis 26:1-35

Isaac and Abimelek

1Now there was a famine in the land—besides the previous famine in Abraham’s time—and Isaac went to Abimelek king of the Philistines in Gerar. 2The Lord appeared to Isaac and said, “Do not go down to Egypt; live in the land where I tell you to live. 3Stay in this land for a while, and I will be with you and will bless you. For to you and your descendants I will give all these lands and will confirm the oath I swore to your father Abraham. 4I will make your descendants as numerous as the stars in the sky and will give them all these lands, and through your offspring26:4 Or seed all nations on earth will be blessed,26:4 Or and all nations on earth will use the name of your offspring in blessings (see 48:20) 5because Abraham obeyed me and did everything I required of him, keeping my commands, my decrees and my instructions.” 6So Isaac stayed in Gerar.

7When the men of that place asked him about his wife, he said, “She is my sister,” because he was afraid to say, “She is my wife.” He thought, “The men of this place might kill me on account of Rebekah, because she is beautiful.”

8When Isaac had been there a long time, Abimelek king of the Philistines looked down from a window and saw Isaac caressing his wife Rebekah. 9So Abimelek summoned Isaac and said, “She is really your wife! Why did you say, ‘She is my sister’?”

Isaac answered him, “Because I thought I might lose my life on account of her.”

10Then Abimelek said, “What is this you have done to us? One of the men might well have slept with your wife, and you would have brought guilt upon us.”

11So Abimelek gave orders to all the people: “Anyone who harms this man or his wife shall surely be put to death.”

12Isaac planted crops in that land and the same year reaped a hundredfold, because the Lord blessed him. 13The man became rich, and his wealth continued to grow until he became very wealthy. 14He had so many flocks and herds and servants that the Philistines envied him. 15So all the wells that his father’s servants had dug in the time of his father Abraham, the Philistines stopped up, filling them with earth.

16Then Abimelek said to Isaac, “Move away from us; you have become too powerful for us.”

17So Isaac moved away from there and encamped in the Valley of Gerar, where he settled. 18Isaac reopened the wells that had been dug in the time of his father Abraham, which the Philistines had stopped up after Abraham died, and he gave them the same names his father had given them.

19Isaac’s servants dug in the valley and discovered a well of fresh water there. 20But the herders of Gerar quarreled with those of Isaac and said, “The water is ours!” So he named the well Esek,26:20 Esek means dispute. because they disputed with him. 21Then they dug another well, but they quarreled over that one also; so he named it Sitnah.26:21 Sitnah means opposition. 22He moved on from there and dug another well, and no one quarreled over it. He named it Rehoboth,26:22 Rehoboth means room. saying, “Now the Lord has given us room and we will flourish in the land.”

23From there he went up to Beersheba. 24That night the Lord appeared to him and said, “I am the God of your father Abraham. Do not be afraid, for I am with you; I will bless you and will increase the number of your descendants for the sake of my servant Abraham.”

25Isaac built an altar there and called on the name of the Lord. There he pitched his tent, and there his servants dug a well.

26Meanwhile, Abimelek had come to him from Gerar, with Ahuzzath his personal adviser and Phicol the commander of his forces. 27Isaac asked them, “Why have you come to me, since you were hostile to me and sent me away?”

28They answered, “We saw clearly that the Lord was with you; so we said, ‘There ought to be a sworn agreement between us’—between us and you. Let us make a treaty with you 29that you will do us no harm, just as we did not harm you but always treated you well and sent you away peacefully. And now you are blessed by the Lord.”

30Isaac then made a feast for them, and they ate and drank. 31Early the next morning the men swore an oath to each other. Then Isaac sent them on their way, and they went away peacefully.

32That day Isaac’s servants came and told him about the well they had dug. They said, “We’ve found water!” 33He called it Shibah,26:33 Shibah can mean oath or seven. and to this day the name of the town has been Beersheba.26:33 Beersheba can mean well of the oath and well of seven.

Jacob Takes Esau’s Blessing

34When Esau was forty years old, he married Judith daughter of Beeri the Hittite, and also Basemath daughter of Elon the Hittite. 35They were a source of grief to Isaac and Rebekah.

New Serbian Translation

1. Мојсијева 26:1-35

Исак у Герару и Вир-Савеји

1У земљи је завладала глад, другачија од оне што је била у Авра̂мово време. Зато је Исак отишао у Герар, к филистејском цару, Авимелеху. 2Господ му се указао и рекао му: „Не иди у Египат, него пребивај у земљи у коју те ја упутим. 3Борави у овој земљи и ја ћу бити с тобом, те ћу те благословити. А теби и твоме потомству даћу сву ову земљу, да извршим заклетву којом сам се заклео твоме оцу Авра̂му. 4Твоје потомство ћу умножити као звезде на небу и дати му све ове крајеве. Преко твог потомства биће благословени сви народи на земљи, 5зато што је Авра̂м послушао мој глас, и покоравао се мојим заповестима, одредбама и законима.“ 6Исак се тада населио у Герару.

7Када су га мештани питали за његову жену, он им рекао: „Она ми је сестра.“ Плашио се, наиме, да каже да му је она жена, јер је мислио: „Ако кажем да ми је жена, мештани би ме могли убити због Ревеке, јер је веома лепа.“

8Исак је већ тамо био дуже време, кад га је, једном приликом, филистејски цар Авимелех угледао с прозора како милује своју жену Ревеку. 9Авимелех је тада позвао Исака и рекао му: „Она је очигледно твоја жена. Како си могао да кажеш: ’Она ми је сестра’?“

Исак му одговори: „Помислио сам: ’Да не умрем због ње.’“

10Авимелех му тада рече: „Зашто си нам то учинио? Неко од људи је могао да легне с твојом женом и тако би на нас свалио кривицу.“

11Тада је Авимелех наредио целом народу: „Ко год такне овог човека или његову жену, изгубиће живот сигурно.“

12Исак је сејао у тој земљи, и те му је године уродило стоструко. Господ га је благословио, 13па се човек обогатио. Богатство му се све више увећавало, док није постао веома богат. 14Стекао је и стада оваца и говеда, те много слугу, тако да су му Филистејци завидели. 15Зато су Филистејци затрпали све бунаре што су их слуге његовог оца Авра̂ма ископале – у време његовог оца Авра̂ма, напунивши их земљом.

16Тада Авимелех рече Исаку: „Иди од нас, јер си постао много моћнији од нас!“

17Исак је отишао оданде и поставио шатор у Герарској долини, где се и населио. 18Исак је поново ископао бунаре који су били ископани у време његовог оца Авра̂ма, а што су их по његовој смрти затрпали Филистејци. Бунарима је дао иста имена која им је дао његов отац.

19Копајући у долини, Исакове слуге нађу извор питке воде. 20Због тога су се герарски пастири посвађали са Исаковим пастирима говорећи: „То је наша вода!“ Тај извор су назвали Есек26,20 Есек значи свађа., зато што су се свађали с њим. 21Онда су ископали други бунар, али су се посвађали и због овог. Зато су назвали бунар Ситна26,21 Ситна значи непријатељство.. 22Оданде се преселио и ископао други бунар. Око овога се нису свађали. Зато га је назвао Ровот26,22 Ровот значи широк простор., рекавши: „Господ нам је дао простор да се умножимо на земљи.“

23Оданде је отишао у Вир-Савеју. 24Исте ноћи му се Господ указао у сну и рекао му: „Ја сам Бог твога оца Авра̂ма. Не бој се, јер ја сам с тобом. Благословићу те и умножити твоје потомство због мога слуге Авра̂ма.“

25Исак је тамо подигао жртвеник и призвао име Господње. Тамо постави свој шатор, а његове слуге ископају бунар.

26Тада му из Герара дође Авимелех са својим саветником Охозатом и Фихолом, заповедником војске. 27Исак им рече: „Зашто сте дошли к мени кад ме мрзите и кад сте ме отерали од себе?“

28Они одговорише: „Увидели смо да је Господ с тобом. Зато смо рекли: ’Хајде да се закунемо једни другима, и склопимо савез између себе.’ 29Ти нама нећеш чинити зла, као што ни ми тебе нисмо дирали. Напротив, чинили смо ти само добро и у миру те испратили. На крају, ти си од Господа благословени.“

30Исак им је онда приредио гозбу, па су јели и пили. 31Кад су ујутро устали, заклели су се једни другима. Исак их онда испрати и они оду у миру. 32Тог дана дођу Исакове слуге и известе га о бунару који су ископали. Рекли су му: „Нашли смо воду!“ 33Тај бунар су назвали Савеја. Зато се тај град све до данас зове „Вир-Савеја“26,33 Вир-Савеја значи Извор заклетве или Извор седморице..

34Кад је Исаву било четрдесет година, узео је за жену Јудиту, ћерку Веира Хетита, и Васемату, ћерку Елона Хетита. 35Оне су загорчавале живот Исаку и Ревеки.