At Mount Sinai
1On the first day of the third month after the Israelites left Egypt—on that very day—they came to the Desert of Sinai. 2After they set out from Rephidim, they entered the Desert of Sinai, and Israel camped there in the desert in front of the mountain.
3Then Moses went up to God, and the Lord called to him from the mountain and said, “This is what you are to say to the descendants of Jacob and what you are to tell the people of Israel: 4‘You yourselves have seen what I did to Egypt, and how I carried you on eagles’ wings and brought you to myself. 5Now if you obey me fully and keep my covenant, then out of all nations you will be my treasured possession. Although the whole earth is mine, 6you19:5,6 Or possession, for the whole earth is mine. 6 You will be for me a kingdom of priests and a holy nation.’ These are the words you are to speak to the Israelites.”
7So Moses went back and summoned the elders of the people and set before them all the words the Lord had commanded him to speak. 8The people all responded together, “We will do everything the Lord has said.” So Moses brought their answer back to the Lord.
9The Lord said to Moses, “I am going to come to you in a dense cloud, so that the people will hear me speaking with you and will always put their trust in you.” Then Moses told the Lord what the people had said.
10And the Lord said to Moses, “Go to the people and consecrate them today and tomorrow. Have them wash their clothes 11and be ready by the third day, because on that day the Lord will come down on Mount Sinai in the sight of all the people. 12Put limits for the people around the mountain and tell them, ‘Be careful that you do not approach the mountain or touch the foot of it. Whoever touches the mountain is to be put to death. 13They are to be stoned or shot with arrows; not a hand is to be laid on them. No person or animal shall be permitted to live.’ Only when the ram’s horn sounds a long blast may they approach the mountain.”
14After Moses had gone down the mountain to the people, he consecrated them, and they washed their clothes. 15Then he said to the people, “Prepare yourselves for the third day. Abstain from sexual relations.”
16On the morning of the third day there was thunder and lightning, with a thick cloud over the mountain, and a very loud trumpet blast. Everyone in the camp trembled. 17Then Moses led the people out of the camp to meet with God, and they stood at the foot of the mountain. 18Mount Sinai was covered with smoke, because the Lord descended on it in fire. The smoke billowed up from it like smoke from a furnace, and the whole mountain19:18 Most Hebrew manuscripts; a few Hebrew manuscripts and Septuagint and all the people trembled violently. 19As the sound of the trumpet grew louder and louder, Moses spoke and the voice of God answered him.19:19 Or and God answered him with thunder
20The Lord descended to the top of Mount Sinai and called Moses to the top of the mountain. So Moses went up 21and the Lord said to him, “Go down and warn the people so they do not force their way through to see the Lord and many of them perish. 22Even the priests, who approach the Lord, must consecrate themselves, or the Lord will break out against them.”
23Moses said to the Lord, “The people cannot come up Mount Sinai, because you yourself warned us, ‘Put limits around the mountain and set it apart as holy.’ ”
24The Lord replied, “Go down and bring Aaron up with you. But the priests and the people must not force their way through to come up to the Lord, or he will break out against them.”
25So Moses went down to the people and told them.
На Синају
1Првог дана трећег месеца изласка из Египта, на сам тај дан, Израиљци дођу у Синајску пустињу. 2Они су били кренули из Рафидина, па су дошли у Синајску пустињу. Израиљци су се утаборили ту, у пустињи, пред гором.
3Мојсије се успне к Богу, а Господ га позове с горе и рече му: „Овако реци дому Јаковљевом, обзнани Израиљцима: 4’Ви сте видели шта сам учинио Египћанима и како сам вас носио на орловским крилима и довео вас к себи. 5А сад, ако будете пажљиво слушали мој глас и држали мој савез, бићете ми најдрагоценија својина међу свим народима, јер моја је сва земља. 6Ви ћете ми бити царство свештеника и свети народ.’ Ово су речи које ћеш пренети израиљском народу.“
7Мојсије се врати, окупи народне старешине и пренесе им све што му је Господ заповедио. 8А сав народ одговори у један глас: „Учинићемо све што је Господ рекао.“ Мојсије је пренео Господу што је народ рекао.
9Господ рече Мојсију: „Ево, ја ћу доћи к теби у густом облаку да народ чује кад будем говорио с тобом, да ти заувек верују.“
Кад је Мојсије пренео Господу речи народа, 10Господ му рече: „Иди к народу и посвети их данас и сутра. Нека оперу своју одећу. 11Трећег дана нека буду спремни, јер ће трећег дана Господ сићи на гору Синај на очи свег народа. 12Означи границу око горе за народ, и реци им: ’Пазите да се не пењете на гору нити да се дотичите њеног подножја! Ко се дотакне брда, сигурно ће умрети. 13Ничија рука нека га се не дотиче, јер ће такав бити засут камењем или устрељен стрелом; било животиња или човек, нека не остане на животу. Кад се зачује отегнути глас овнујског рога, тада нека се попну на гору.’“
14Мојсије сиђе с горе к народу и посвети народ. Они оперу своју одећу. 15Мојсије им нареди: „Будите спремни за трећи дан. Не дотичите се жена!“
16А трећега дана, у сам освит, разлегне се грмљавина, муње почну да севају, а густ се облак надвије над гором. Глас трубе снажно одјекну, а сав народ у табору задрхта од страха. 17Мојсије поведе народ из табора у сусрет Богу. Стали су у подножју горе. 18Цела гора Синај је била обавијена димом, јер је Господ на њу сишао у огњу. Дим се дизао као из пећи, а сва се гора тресла. 19Звук трубе бивао је све јачи и јачи. Мојсије је говорио, а Бог му је гласно одговарао.
20И тако је Господ сишао19,20 Ово је пример сажимајућег наратива, с обзиром да је Господ већ сишао на гору, према стиху 16. на гору Синај, на њен врх. Тада је Господ позвао Мојсија да се успне на врх горе. Мојсије се успне. 21Господ рече Мојсију: „Сиђи и упозори народ да се не пробија према Господу да га види, иначе ће многи изгинути. 22А свештеници који прилазе Господу нека се посвете, да их Господ не би побио.“
23„Народ не може да узиђе на гору Синај – рече Мојсије – јер си нас ти сам опоменуо: ’Означи границе око горе и прогласи је светом.’“
24„Сиђи, па се успни с Ароном – рече Господ Мојсију. Али свештеници и народ нека се не пробијају горе, ка Господу, да их не би побио.“
25Мојсије сиђе к народу и саопшти му све то.
