David and Mephibosheth
1David asked, “Is there anyone still left of the house of Saul to whom I can show kindness for Jonathan’s sake?”
2Now there was a servant of Saul’s household named Ziba. They summoned him to appear before David, and the king said to him, “Are you Ziba?”
“At your service,” he replied.
3The king asked, “Is there no one still alive from the house of Saul to whom I can show God’s kindness?”
Ziba answered the king, “There is still a son of Jonathan; he is lame in both feet.”
4“Where is he?” the king asked.
Ziba answered, “He is at the house of Makir son of Ammiel in Lo Debar.”
5So King David had him brought from Lo Debar, from the house of Makir son of Ammiel.
6When Mephibosheth son of Jonathan, the son of Saul, came to David, he bowed down to pay him honor.
David said, “Mephibosheth!”
“At your service,” he replied.
7“Don’t be afraid,” David said to him, “for I will surely show you kindness for the sake of your father Jonathan. I will restore to you all the land that belonged to your grandfather Saul, and you will always eat at my table.”
8Mephibosheth bowed down and said, “What is your servant, that you should notice a dead dog like me?”
9Then the king summoned Ziba, Saul’s steward, and said to him, “I have given your master’s grandson everything that belonged to Saul and his family. 10You and your sons and your servants are to farm the land for him and bring in the crops, so that your master’s grandson may be provided for. And Mephibosheth, grandson of your master, will always eat at my table.” (Now Ziba had fifteen sons and twenty servants.)
11Then Ziba said to the king, “Your servant will do whatever my lord the king commands his servant to do.” So Mephibosheth ate at David’s9:11 Septuagint; Hebrew my table like one of the king’s sons.
12Mephibosheth had a young son named Mika, and all the members of Ziba’s household were servants of Mephibosheth. 13And Mephibosheth lived in Jerusalem, because he always ate at the king’s table; he was lame in both feet.
Давид се заузима за Мефивостеја
1Давид рече: „Да ли је још неко преостао из Сауловог дома, да му искажем милост ради Јонатана?“
2А у Сауловом дому је био неки слуга по имену Сива. Кад су га позвали пред Давида, цар му рече: „Јеси ли ти Сива?“
Он одговори: „Твој сам слуга.“
3Цар га упита: „Је ли преостао још неко из Сауловог дома, да му искажем Божију милост?“
Сива одговори цару: „Преостао је један Јонатанов син, који је хром на обе ноге.“
4„Где је он?“ – упита цар.
„Ено, он је у кући Махира, сина Амиловог, у Ло-Девару“ – одговори Сива цару.
5Тада је цар послао по њега, па су га довели из куће Махира, сина Амиловог, из Ло-Девара. 6Кад је Мефивостеј, син Јонатана, Сауловог сина, дошао пред Давида, пао је ничице пред њим и поклонио му се.
Давид рече: „Мефивостеју!“
„Ево, твој сам слуга!“ – одговори он.
7Давид му рече: „Немој се плашити, јер ћу ти исказати милост ради твога оца Јонатана. Вратићу ти сву земљу твога деде Саула, а ти ћеш увек јести хлеб за мојим столом.“
8Мефивостеј се поклони, па рече: „Ко је твој слуга, да обраћаш пажњу на мртвог пса као што сам ја?“
9Цар је, затим, позвао Сиву, Сауловог слугу, и рекао му: „Све што је припадало Саулу и његовом дому дао сам унуку твога господара. 10Ти ћеш обрађивати земљу за њега заједно са твојим синовима и твојим слугама, и доносити урод унуку свога господара, да би имао храну. А Мефивостеј ће увек јести хлеб за мојим столом.“ Сива је имао петнаест синова и двадесет слугу.
11Сива рече цару: „Твој слуга ће учинити онако како му је његов господар заповедио. Мефивостеј ће јести за мојим столом, као један од царевих синова.“
12Мефивостеј је имао малог сина који се звао Миха. Сви који су живели у Сивином дому су служили Мефивостеју. 13Мефивостеј је живео у Јерусалиму пошто је увек јео за царевим столом. Он је био хром на обе ноге.
