The Shunammite’s Land Restored
1Now Elisha had said to the woman whose son he had restored to life, “Go away with your family and stay for a while wherever you can, because the Lord has decreed a famine in the land that will last seven years.” 2The woman proceeded to do as the man of God said. She and her family went away and stayed in the land of the Philistines seven years.
3At the end of the seven years she came back from the land of the Philistines and went to appeal to the king for her house and land. 4The king was talking to Gehazi, the servant of the man of God, and had said, “Tell me about all the great things Elisha has done.” 5Just as Gehazi was telling the king how Elisha had restored the dead to life, the woman whose son Elisha had brought back to life came to appeal to the king for her house and land.
Gehazi said, “This is the woman, my lord the king, and this is her son whom Elisha restored to life.” 6The king asked the woman about it, and she told him.
Then he assigned an official to her case and said to him, “Give back everything that belonged to her, including all the income from her land from the day she left the country until now.”
Hazael Murders Ben-Hadad
7Elisha went to Damascus, and Ben-Hadad king of Aram was ill. When the king was told, “The man of God has come all the way up here,” 8he said to Hazael, “Take a gift with you and go to meet the man of God. Consult the Lord through him; ask him, ‘Will I recover from this illness?’ ”
9Hazael went to meet Elisha, taking with him as a gift forty camel-loads of all the finest wares of Damascus. He went in and stood before him, and said, “Your son Ben-Hadad king of Aram has sent me to ask, ‘Will I recover from this illness?’ ”
10Elisha answered, “Go and say to him, ‘You will certainly recover.’ Nevertheless,8:10 The Hebrew may also be read Go and say, ‘You will certainly not recover,’ for. the Lord has revealed to me that he will in fact die.” 11He stared at him with a fixed gaze until Hazael was embarrassed. Then the man of God began to weep.
12“Why is my lord weeping?” asked Hazael.
“Because I know the harm you will do to the Israelites,” he answered. “You will set fire to their fortified places, kill their young men with the sword, dash their little children to the ground, and rip open their pregnant women.”
13Hazael said, “How could your servant, a mere dog, accomplish such a feat?”
“The Lord has shown me that you will become king of Aram,” answered Elisha.
14Then Hazael left Elisha and returned to his master. When Ben-Hadad asked, “What did Elisha say to you?” Hazael replied, “He told me that you would certainly recover.” 15But the next day he took a thick cloth, soaked it in water and spread it over the king’s face, so that he died. Then Hazael succeeded him as king.
Jehoram King of Judah
16In the fifth year of Joram son of Ahab king of Israel, when Jehoshaphat was king of Judah, Jehoram son of Jehoshaphat began his reign as king of Judah. 17He was thirty-two years old when he became king, and he reigned in Jerusalem eight years. 18He followed the ways of the kings of Israel, as the house of Ahab had done, for he married a daughter of Ahab. He did evil in the eyes of the Lord. 19Nevertheless, for the sake of his servant David, the Lord was not willing to destroy Judah. He had promised to maintain a lamp for David and his descendants forever.
20In the time of Jehoram, Edom rebelled against Judah and set up its own king. 21So Jehoram8:21 Hebrew Joram, a variant of Jehoram; also in verses 23 and 24 went to Zair with all his chariots. The Edomites surrounded him and his chariot commanders, but he rose up and broke through by night; his army, however, fled back home. 22To this day Edom has been in rebellion against Judah. Libnah revolted at the same time.
23As for the other events of Jehoram’s reign, and all he did, are they not written in the book of the annals of the kings of Judah? 24Jehoram rested with his ancestors and was buried with them in the City of David. And Ahaziah his son succeeded him as king.
Ahaziah King of Judah
25In the twelfth year of Joram son of Ahab king of Israel, Ahaziah son of Jehoram king of Judah began to reign. 26Ahaziah was twenty-two years old when he became king, and he reigned in Jerusalem one year. His mother’s name was Athaliah, a granddaughter of Omri king of Israel. 27He followed the ways of the house of Ahab and did evil in the eyes of the Lord, as the house of Ahab had done, for he was related by marriage to Ahab’s family.
28Ahaziah went with Joram son of Ahab to war against Hazael king of Aram at Ramoth Gilead. The Arameans wounded Joram; 29so King Joram returned to Jezreel to recover from the wounds the Arameans had inflicted on him at Ramoth8:29 Hebrew Ramah, a variant of Ramoth in his battle with Hazael king of Aram.
Then Ahaziah son of Jehoram king of Judah went down to Jezreel to see Joram son of Ahab, because he had been wounded.
Цар враћа Сунамки земљу
1А Јелисеј је био рекао жени чијег је сина оживео: „Спреми се и пођи са својим домом, па се настани негде, јер је Господ најавио седам година глади која ће заиста доћи на земљу.“ 2Жена се спреми и учини како јој је човек Божији рекао. Отишла је са својим домом у филистејску земљу, где је живела седам година.
3Кад су се ових седам година навршиле, жена се вратила из филистејске земље. Затим је отишла и обратила се цару због своје куће и земље. 4А цар је баш разговарао с Гијезијем, слугом човека Божијег, рекавши: „Причај ми о свим великим делима које је Јелисеј учинио.“ 5Док је он причао цару како је Јелисеј оживео мртваца, уђе жена чијег је сина оживео и обрати се цару због своје куће и земље.
Гијезије рече: „Господару мој царе, то је она жена чијег је сина оживео Јелисеј!“ 6Кад ју је цар питао о томе, она му је испричала.
Цар јој је, затим, дао једног дворанина и рекао: „Врати јој сву њену имовину, и сав приход од земље од дана кад је отишла са земље до сада.“
Вен-Ададова смрт
7Јелисеј дође у Дамаск. Тада јавише арамејском цару, Вен-Ададу, који је био болестан: „Дошао је човек Божији овамо.“ 8Цар рече Азаилу: „Понеси са собом дар и састани се са човеком Божијим, па упитај Господа преко њега: ’Хоћу ли оздравити од ове болести?’“
9Азаило оде да се састане с њим. Са собом је понео дар и свакојака добра Дамаска, натоварена на четрдесет камила. Кад је стигао, стао је пред њега и рекао: „Твој син, Вен-Адад, цар арамејски, послао ме је к теби да пита: ’Хоћу ли оздравити од ове болести?’“
10Јелисеј му рече: „Иди и реци му: ’Сигурно ћеш оздравити’, али ми је Господ открио да ће сигурно умрети.“ 11Пророк је окренуо свој поглед и загледао се у њега, док овоме није постало непријатно. Тада човек Божији заплака.
12Азаило упита: „Зашто мој господар плаче?“
Он одговори: „Зато што знам какво ћеш зло учинити Израиљцима: палићеш њихове тврђаве, убијаћеш њихове младиће мачем, разбијаћеш њихову нејач, и парати њихове трудне жене.“
13Азаило одговори: „Како би твој слуга, тек само пас, могао да учини тако велику ствар?“
Јелисеј одговори: „Господ ми је открио да ћеш ти бити цар над Арамом.“
14Он оде од Јелисеја и дође своме господару, који га упита: „Шта ти је Јелисеј рекао?“ Он рече: „Рекао ми је да ћеш јамачно оздравити.“ 15Међутим, следећег дана је Азаило узео комад платна, умочио га у воду и њиме покрио царево лице. Тако је цар умро, а на његово место се зацарио Азаило.
Јорамова владавина над Јудом
16У петој години Јорама, сина Ахавовог, цара израиљског, за време Јосафата, цара Јудиног, над Јудом се зацарио Јорам, син Јосафатов. 17Било му је тридесет две године кад се зацарио, а владао је осам година у Јерусалиму. 18Он је ишао стопама израиљских царева, као што је чинио дом Ахавов, јер му је Ахавова ћерка била жена. Чинио је што је зло у очима Господњим. 19Ипак, Господ није хтео да уништи Јуду, ради свога слуге Давида, пошто му је обећао да ће дати светиљку његовим потомцима довека.
20У његове дане се Едом побунио против Јуде, па је поставио цара над собом. 21Јорам је отишао у Сиор са свим бојним колима. Устао је ноћу и напао Едомце, који су опколили њега и заповеднике бојних кола, али му се војска разбежала својим кућама. 22Тако се Едом отргао од Јуде све до данас. У то време се побунила и Ливна.
23Остала Јорамова дела и све што је учинио, није ли то записано у Књизи дневника царева Јудиних? 24Кад се Јорам упокојио са својим прецима, сахранили су га с његовим прецима у Давидовом граду. На његово место се зацарио његов син Охозија.
Охозијина владавина над Јудом
25У дванаестој години Јорама, сина Ахава, цара израиљског, над Јудом се зацарио Охозија, син Јорама, цара Јудиног. 26Охозији је било двадесет две године кад се зацарио, а владао је једну годину у Јерусалиму. Мајка му се звала Готолија, ћерка Амрија, цара израиљског. 27Ишао је стопама дома Ахавовог, чинећи што је зло у очима Господњим, баш као дом Ахавов, пошто је био зет дому Ахавовом.
28Охозија је са Јорамом, сином Ахавовим, кренуо у рат против Азаила, цара арамејског, у Рамот галадски, али Арамејци ранише Јорама. 29Цар Јорам се повукао у Језраел да залечи ране, које је задобио од Арамејаца у Рами, док је ратовао са Азаилом, царем арамејским.
И Охозија, син Јорама, цара Јудиног, сиђе у Језраел да види Јорама, сина Ахавовог, јер је био озбиљно рањен.
