Solomon Asks for Wisdom
1Solomon made an alliance with Pharaoh king of Egypt and married his daughter. He brought her to the City of David until he finished building his palace and the temple of the Lord, and the wall around Jerusalem. 2The people, however, were still sacrificing at the high places, because a temple had not yet been built for the Name of the Lord. 3Solomon showed his love for the Lord by walking according to the instructions given him by his father David, except that he offered sacrifices and burned incense on the high places.
4The king went to Gibeon to offer sacrifices, for that was the most important high place, and Solomon offered a thousand burnt offerings on that altar. 5At Gibeon the Lord appeared to Solomon during the night in a dream, and God said, “Ask for whatever you want me to give you.”
6Solomon answered, “You have shown great kindness to your servant, my father David, because he was faithful to you and righteous and upright in heart. You have continued this great kindness to him and have given him a son to sit on his throne this very day.
7“Now, Lord my God, you have made your servant king in place of my father David. But I am only a little child and do not know how to carry out my duties. 8Your servant is here among the people you have chosen, a great people, too numerous to count or number. 9So give your servant a discerning heart to govern your people and to distinguish between right and wrong. For who is able to govern this great people of yours?”
10The Lord was pleased that Solomon had asked for this. 11So God said to him, “Since you have asked for this and not for long life or wealth for yourself, nor have asked for the death of your enemies but for discernment in administering justice, 12I will do what you have asked. I will give you a wise and discerning heart, so that there will never have been anyone like you, nor will there ever be. 13Moreover, I will give you what you have not asked for—both wealth and honor—so that in your lifetime you will have no equal among kings. 14And if you walk in obedience to me and keep my decrees and commands as David your father did, I will give you a long life.” 15Then Solomon awoke—and he realized it had been a dream.
He returned to Jerusalem, stood before the ark of the Lord’s covenant and sacrificed burnt offerings and fellowship offerings. Then he gave a feast for all his court.
A Wise Ruling
16Now two prostitutes came to the king and stood before him. 17One of them said, “Pardon me, my lord. This woman and I live in the same house, and I had a baby while she was there with me. 18The third day after my child was born, this woman also had a baby. We were alone; there was no one in the house but the two of us.
19“During the night this woman’s son died because she lay on him. 20So she got up in the middle of the night and took my son from my side while I your servant was asleep. She put him by her breast and put her dead son by my breast. 21The next morning, I got up to nurse my son—and he was dead! But when I looked at him closely in the morning light, I saw that it wasn’t the son I had borne.”
22The other woman said, “No! The living one is my son; the dead one is yours.”
But the first one insisted, “No! The dead one is yours; the living one is mine.” And so they argued before the king.
23The king said, “This one says, ‘My son is alive and your son is dead,’ while that one says, ‘No! Your son is dead and mine is alive.’ ”
24Then the king said, “Bring me a sword.” So they brought a sword for the king. 25He then gave an order: “Cut the living child in two and give half to one and half to the other.”
26The woman whose son was alive was deeply moved out of love for her son and said to the king, “Please, my lord, give her the living baby! Don’t kill him!”
But the other said, “Neither I nor you shall have him. Cut him in two!”
27Then the king gave his ruling: “Give the living baby to the first woman. Do not kill him; she is his mother.”
28When all Israel heard the verdict the king had given, they held the king in awe, because they saw that he had wisdom from God to administer justice.
Соломон се моли за мудрост
1Соломон се спријатељио с фараоном, царем Египта, оженивши се његовом ћерком. Довео ју је у Давидов град и тамо је остала док није довршио градњу свога двора, Дома Господњег, и зида око Јерусалима. 2Народ је, међутим, приносио жртве на узвишицама, јер у то време још није био саграђен Дом Господњем имену. 3Соломон је волео Господа, следећи упутства свога оца Давида, само што је приносио жртве и кад на узвишицама.
4Цар оде у Гаваон да тамо принесе жртве, јер је тамо била главна узвишица. Соломон је принео хиљаду свеспалница на том жртвенику. 5Господ се у Гаваону указао Соломону ноћу у сну. Бог рече: „Тражи шта желиш и ја ћу ти дати.“
6Соломон рече: „Ти си исказао велику милост своме слузи, моме оцу Давиду, који је ходио пред тобом у верности, праведности и поштењу срца. Ти си му сачувао ову велику милост и дао му сина да седне на његов престо, како је то данас.
7А сад, Господе, Боже мој, ти си поставио свога слугу за цара уместо мога оца Давида. Али ја сам још веома млад и не знам владати. 8Слуга је твој усред твог народа, који си изабрао, великог народа који је толико бројан да се не да избројити. 9Дај своме слузи послушно срце да може судити твоме народу, и да може просудити шта је добро а шта зло; јер ко може судити твоме народу који је тако велики?“
10Господу је било мило што је Соломон то тражио. 11Бог му на то рече: „Пошто си тражио ово, а ниси тражио за себе ни дуг живот, ни богатство, ни живот својих непријатеља, него си тражио разум да просудиш шта је право, 12ево, учинићу по твојој речи. Дајем ти мудро срце и разум; таквог као што си ти није било пре тебе, а ни после тебе се неће појавити неко као што си ти. 13Дајем ти и оно што ниси тражио: богатство и славу, тако да се нико од царева неће моћи мерити с тобом за свег твога века. 14Ако будеш следио моје путеве и држао моје уредбе и заповеди као што је следио твој отац Давид, тада ћу продужити и твој живот.“
15Соломон се пробудио, али био је то сан. Кад се вратио у Јерусалим, стао је пред Ковчег савеза Господњег и принео жртве свеспалнице и жртве мира. Затим је приредио гозбу за све своје слуге.
Соломонова мудра одлука
16Потом су к цару дошле две жене, блуднице, и стале пред њега. 17Једна од жена рече: „Молим те, мој господару. Ја и ова жена смо живеле у истој кући. Ја сам родила дете док је она била у кући. 18Три дана након мог порода, родила је и ова жена. Биле смо саме; с нама није било никога у кући, само смо нас две жене биле у кући.
19Али током ноћи умре син ове жене, јер је легла на њега. 20Устане она усред ноћи и узме мог сина који је био уз мене; а твоја је слушкиња спавала. Она га је узела у своје наручје, а свог мртвог сина је положила у моје наручје. 21Пробудим се ујутро да подојим свог сина, а он мртав. Пошто је било јутро, ја га пажљиво погледам; видим, није то мој син кога сам родила.“
22Али друга жена рече: „Не, мој син је жив, а твој син је мртав.“
На то прва рече: „Не, него је твој син мртав, а мој син је жив.“ Тако су говориле пред царом.
23Тада цар рече: „Једна каже: ’Мој син је онај живи, а твој син је мртав’, а друга каже: ’Не, него је твој син мртав, а мој је онај живи.’“
24Цар нареди: „Донесите ми мач.“ Они донесоше мач пред цара. 25Цар рече: „Пресеците живо дете на два дела, па дајте једну половину једној, а другу половину другој.“
26Међутим, жена чији је син био жив, испуњена сажаљењем према своме сину, рече: „Молим те, мој господару, дај јој живо дете, само га немој убити!“
А она друга рече: „Неће бити ни моје ни твоје; пресеци га!“
27Тада цар рече: „Дајте живо дете првој жени; не убијајте га. Она је његова мајка.“
28Кад је сав Израиљ чуо за пресуду коју је изрекао цар, имали су страхопоштовање за њега, јер су видели да је у њему Божија мудрост да дели правду.
