Israel Rebels Against Rehoboam
1Rehoboam went to Shechem, for all Israel had gone there to make him king. 2When Jeroboam son of Nebat heard this (he was still in Egypt, where he had fled from King Solomon), he returned from12:2 Or he remained in Egypt. 3So they sent for Jeroboam, and he and the whole assembly of Israel went to Rehoboam and said to him: 4“Your father put a heavy yoke on us, but now lighten the harsh labor and the heavy yoke he put on us, and we will serve you.”
5Rehoboam answered, “Go away for three days and then come back to me.” So the people went away.
6Then King Rehoboam consulted the elders who had served his father Solomon during his lifetime. “How would you advise me to answer these people?” he asked.
7They replied, “If today you will be a servant to these people and serve them and give them a favorable answer, they will always be your servants.”
8But Rehoboam rejected the advice the elders gave him and consulted the young men who had grown up with him and were serving him. 9He asked them, “What is your advice? How should we answer these people who say to me, ‘Lighten the yoke your father put on us’?”
10The young men who had grown up with him replied, “These people have said to you, ‘Your father put a heavy yoke on us, but make our yoke lighter.’ Now tell them, ‘My little finger is thicker than my father’s waist. 11My father laid on you a heavy yoke; I will make it even heavier. My father scourged you with whips; I will scourge you with scorpions.’ ”
12Three days later Jeroboam and all the people returned to Rehoboam, as the king had said, “Come back to me in three days.” 13The king answered the people harshly. Rejecting the advice given him by the elders, 14he followed the advice of the young men and said, “My father made your yoke heavy; I will make it even heavier. My father scourged you with whips; I will scourge you with scorpions.” 15So the king did not listen to the people, for this turn of events was from the Lord, to fulfill the word the Lord had spoken to Jeroboam son of Nebat through Ahijah the Shilonite.
16When all Israel saw that the king refused to listen to them, they answered the king:
“What share do we have in David,
what part in Jesse’s son?
To your tents, Israel!
Look after your own house, David!”
So the Israelites went home. 17But as for the Israelites who were living in the towns of Judah, Rehoboam still ruled over them.
18King Rehoboam sent out Adoniram,12:18 Some Septuagint manuscripts and Syriac (see also 4:6 and 5:14); Hebrew Adoram who was in charge of forced labor, but all Israel stoned him to death. King Rehoboam, however, managed to get into his chariot and escape to Jerusalem. 19So Israel has been in rebellion against the house of David to this day.
20When all the Israelites heard that Jeroboam had returned, they sent and called him to the assembly and made him king over all Israel. Only the tribe of Judah remained loyal to the house of David.
21When Rehoboam arrived in Jerusalem, he mustered all Judah and the tribe of Benjamin—a hundred and eighty thousand able young men—to go to war against Israel and to regain the kingdom for Rehoboam son of Solomon.
22But this word of God came to Shemaiah the man of God: 23“Say to Rehoboam son of Solomon king of Judah, to all Judah and Benjamin, and to the rest of the people, 24‘This is what the Lord says: Do not go up to fight against your brothers, the Israelites. Go home, every one of you, for this is my doing.’ ” So they obeyed the word of the Lord and went home again, as the Lord had ordered.
Golden Calves at Bethel and Dan
25Then Jeroboam fortified Shechem in the hill country of Ephraim and lived there. From there he went out and built up Peniel.12:25 Hebrew Penuel, a variant of Peniel
26Jeroboam thought to himself, “The kingdom will now likely revert to the house of David. 27If these people go up to offer sacrifices at the temple of the Lord in Jerusalem, they will again give their allegiance to their lord, Rehoboam king of Judah. They will kill me and return to King Rehoboam.”
28After seeking advice, the king made two golden calves. He said to the people, “It is too much for you to go up to Jerusalem. Here are your gods, Israel, who brought you up out of Egypt.” 29One he set up in Bethel, and the other in Dan. 30And this thing became a sin; the people came to worship the one at Bethel and went as far as Dan to worship the other.12:30 Probable reading of the original Hebrew text; Masoretic Text people went to the one as far as Dan
31Jeroboam built shrines on high places and appointed priests from all sorts of people, even though they were not Levites. 32He instituted a festival on the fifteenth day of the eighth month, like the festival held in Judah, and offered sacrifices on the altar. This he did in Bethel, sacrificing to the calves he had made. And at Bethel he also installed priests at the high places he had made. 33On the fifteenth day of the eighth month, a month of his own choosing, he offered sacrifices on the altar he had built at Bethel. So he instituted the festival for the Israelites and went up to the altar to make offerings.
Отцепљење северних племена
1Ровоам оде у Сихем, јер је сав Израиљ дошао у Сихем да га зацаре. 2Кад је то чуо Јеровоам, син Наватов, вратио се из Египта. Наиме, он је још увек био у Египту, где је побегао од цара Соломона. 3Тада су послали по њега и позвали га. Кад су Јеровоам и сав збор Израиљев дошли, рекли су Ровоаму: 4„Твој отац нам је ставио тежак јарам; стога, олакшај нам тешку службу свога оца и његов тешки јарам који нам је наметнуо, па ћемо ти служити.“
5Он им одговори: „Идите и вратите се к мени за три дана.“ Народ оде.
6Ровоам се посаветовао са старешинама који су били у служби његовог оца док је био жив. Рече им: „Шта ми ви саветујете? Какав одговор да дам овом народу?“
7Они му одговорише: „Ако се данас покажеш као слуга овом народу и будеш им служио, и ако им одговориш пријатним речима, они ће ти бити слуге заувек.“
8Међутим, он је одбацио савет који су му дале старешине. Затим се посаветовао са младићима који су одрасли с њим, а који су сада били у његовој служби. 9Он их упита: „Шта ви саветујете? Какав одговор да дам овом народу, који ми рече: ’Олакшај нам јарам који нам је наметнуо твој отац?’“
10Младићи који су одрасли с њим рекоше: „Овако реци том народу, који ти је рекао: ’Твој отац нам је ставио тежак јарам, а ти нам јарам олакшај.’ Ти им, дакле, овако реци: ’Мој мали прст је дебљи од бедара мога оца. 11Стога, мој отац вам је натоварио тежак јарам, а ја ћу још додати на њега; мој отац вас је шибао бичевима, а ја ћу вас шибати шкорпијама12,11 Шкорпија је назив за бич са уплетеним металним опиљцима..’“
12Трећег дана Јеровоам и сав Израиљ дођу Ровоаму, пошто је цар рекао: „Вратите се к мени за три дана.“ 13Цар им одговори грубо, одбацујући савет који су му дале старешине. 14Рекао им је по савету младића: „Мој отац вам је натоварио тежак јарам, а ја ћу још додати на ваш терет; мој отац вас је шибао бичевима, а ја ћу вас шибати шкорпијама.“ 15Али цар није послушао народ, јер је Господ тако уредио, да би испунио своју реч, коју је Господ рекао Јеровоаму, сину Наватовом, преко Ахије Силомљанина.
16Кад је сав Израиљ видео да их цар није послушао, народ одговори цару:
„Какав део ми имамо с Давидом?
Нема нама наследства са сином Јесејевим!
У своје шаторе, Израиљу!
Сад се, Давиде, сам брини за свој дом!“
Затим су се Израиљци вратили својим кућама. 17Цар Ровоам је владао само над Израиљцима који су живели у Јудиним градовима.
18Цар Ровоам је послао Адорама, надзорника принудног рада, али га је сав Израиљ каменовао, па је погинуо. Цар Ровоам се брзо попе у своје кочије и побеже у Јерусалим. 19Тако се Израиљ побунио против дома Давидовог све до данас.
20Кад је сав Израиљ чуо да се Јеровоам вратио, послали су по њега и позвали га пред скупштину. Тада су га зацарили над свим Израиљем. Нико други није остао уз дом Давидов осим Јудиног племена.
21Кад се Ровоам вратио у Јерусалим, сабрао је сав дом Јудин и све племе Венијаминово, стотину осамдесет хиљада изабраних ратника, да ратују против дома Израиљевог, да поврате царство Ровоаму, сину Соломоновом.
22Али реч Божија дође Семају, човеку Божијем: 23„Реци Ровоаму, сину Соломоновом, цару Јудином, и свем дому Јудином и Венијаминовом, и осталом народу: 24’Овако каже Господ: не излазите да ратујете против своје браће Израиљаца. Нека се свако врати својој кући, јер ова ствар долази од мене.’“ Тада су послушали реч Господњу и вратили се кући, према речи Господњој.
Јеровоам гради златну телад
25А Јеровоам је утврдио Сихем, у Јефремовој гори, и ту је живео. Затим се одселио оданде и утврдио Фануил.
26Јеровоам рече у свом срцу: „Сада би царство могло да се врати дому Давидовом. 27Ако овај народ буде наставио да одлази у Дом Господњи у Јерусалиму да приноси жртве, срце овог народа ће се вратити њиховом господару Ровоаму, цару Јудином. Онда ће ме убити и вратити се Ровоаму, цару Јудином.“
28Кад је цар размислио о овоме, направио је два златна телета и рекао народу: „Довољно сте одлазили у Јерусалим. Ево, твојих богова, Израиљу, који су те извели из египатске земље!“ 29Једно теле је поставио у Ветиљу, а друго у Дану. 30То је била прилика за грех јер је народ отишао пред оно теле у Дану.
31Он је подигао и капеле на узвишицама, и поставио свештенике из редова народа, који нису били Левити. 32Затим је Јеровоам увео празник осмог месеца, петнаестог дана, попут празника у Јуди, приносећи жртве на жртвенику. Исто је учинио у Ветиљу, жртвујући теладима које је направио. У Ветиљу је поставио свештенике узвишица које је направио.
33Јеровоам је жртвовао петнаестог дана, осмог месеца – оног месеца кад је у свом срцу наумио да уведе празник за Израиљце – на жртвенику који је саградио у Ветиљу. Жртвовао је и кадио на жртвенику.
