1“All night long on my bed
I searched for the one my heart loves.
I looked for him but didn’t find him.
2I will get up and go around in the city.
I’ll look through all of its streets.
I’ll search for the one my heart loves.
So I looked for him but didn’t find him.
3Those on guard duty found me
as they were walking around in the city.
‘Have you seen the one my heart loves?’ I asked.
4As soon as I had passed by them
I found the one my heart loves.
I threw my arms around him and didn’t let him go
until I had brought him to my mother’s house.
I took him to my mother’s room.
5Women of Jerusalem, make me a promise.
Let the antelopes and the does serve as witnesses.
Don’t stir up love.
Don’t wake it up until it’s ready.
6“Who is this man coming up from the desert
like a column of smoke?
He smells like myrrh and incense
made from all the spices of the trader.
7Look! There’s Solomon’s movable throne.
Sixty soldiers accompany it.
They have been chosen from the best warriors in Israel.
8All of them are wearing swords.
They have fought many battles.
Each one has his sword at his side.
Each is prepared for the terrors of the night.
9King Solomon made the movable throne for himself.
He made it out of wood from Lebanon.
10He formed its posts out of silver.
He made its base out of gold.
Its seat was covered with purple cloth.
It was decorated inside with love.
Women of Jerusalem, 11come out.
“Look, you women of Zion.
Look at King Solomon wearing his crown.
His mother placed it on him.
She did it on his wedding day.
His heart was full of joy.”
1Тражила сам у ноћима на постељи својој
оног кога воли душа моја,
тражила сам
и нисам га нашла.
2Устаћу, град ћу обиграти,
по улицама и по трговима ћу тражити
оног кога душа моја воли.
И тражила сам га, али га нисам нашла.
3Нашли су ме стражари што обилазе град:
„Јесте ли видели онога
кога воли душа моја?“
4И тек што сам их мало прошла,
нашла сам оног ког ми душа воли.
Зграбила сам га и пуштала га нисам
све док га нисам довела до куће мајке моје,
до одаје оне што ме је родила.
5Ћерке јерусалимске, заклињем вас
ланадима и кошутама пољским,
не будите и не дижите моју љубав
док јој се не прохте.
6Шта се то из пустиње диже
ко облаци дима,
намирисано смирном, тамјаном
и свим мирисним помастима трговачким?
7Гле, то је лежаљка Соломонова,
а око ње су шездесет делија,
неки од јунака Израиља.
8Сваки од њих мач је дограбио,
ратовању су вични;
сваком од њих мач о бедру,
због ноћних страхота.
9Од стабала ливанских је себи
носиљку начинио цар Соломон.
10Од сребра јој је начинио мотке,
наслон од злата,
седиште од скерлета,
а унутрашњост су јој кожом3,10 Игра речи на изворном језику: кожа – са љубављу. обложиле ћерке јерусалимске.
11Изађите и гледајте,
о, ћерке сионске, цара Соломона
с круном којом га окрунила мајка његова
на дан његовог венчања,
на дан када му се срце радовало!