New International Reader's Version

Song of Songs 1:1-17

1This is the greatest song Solomon ever wrote.

A Shulammite woman says to King Solomon

2“I long for your lips to kiss me!

Your love makes me happier than wine does.

3The lotion you have on pleases me.

Your name is like perfume that is poured out.

No wonder the young women love you!

4Take me away with you. Let us hurry!

King Solomon, bring me into your palace.”

The other women say

“King Solomon, you fill us with joy. You make us happy.

We praise your love more than we praise wine.”

The woman says to the king

“It is right for them to love you!

5“Women of Jerusalem,

my skin is dark but lovely.

It is dark like the tents in Kedar.

It’s like the curtains of Solomon’s tent.

6Don’t stare at me because I’m dark.

The sun has made my skin look like this.

My brothers were angry with me.

They made me take care of the vineyards.

I haven’t even taken care of my own vineyard.

7“King Solomon, I love you.

So tell me where you take care of your flock.

Tell me where you rest your sheep at noon.

Why should I have to act like a prostitute

near the flocks of your friends?”

The other women say

8“You are the most beautiful woman of all.

Don’t you know where to find the king?

Follow the tracks the sheep make.

Take care of your young goats

near the tents of the shepherds.”

King Solomon says to the Shulammite woman

9“You are my love.

You are like a mare among Pharaoh’s chariot horses.

10Your earrings make your cheeks even more beautiful.

Your strings of jewels make your neck even more lovely.

11We will make gold earrings for you.

We’ll decorate them with silver.”

The woman says

12“The king was at his table.

My perfume gave off a sweet smell.

13The one who loves me is like a small bag of myrrh

resting between my breasts.

14He is like henna flowers

from the vineyards of En Gedi.”

The king says

15“You are so beautiful, my love!

So beautiful!

Your eyes are like doves.”

The woman says

16“You are so handsome, my love!

So charming!

The green field is our bed.”

The king says

17“Cedar trees above us are the beams of our house.

Fir trees overhead are its rafters.”

New Serbian Translation

Песма над песмама 1:1-17

1Соломонова песма над песмама.

Она

2Пољупцем усана својих ме пољуби,

јер је твоја љубав боља од вина.

3Мирис је твоје помасти диван,

име је твоје као уље изливено

и зато те воле девојке.

4Поведи ме са собом, побегнимо!

Нек ме цар уведе у одаје своје.

Пријатељице

Радоваћемо се и уживаћемо у теби.

Славићемо твоју љубав више него вино.

Она

Добро је што те оне воле.

5Тамнопута сам али љупка,

ћерке јерусалимске,

као шатори кедарски,

као крила Соломонових шатора.

6Не гледајте ме што сам тамнопута,

јер ме је сунце опалило.

Моја су браћа љута на мене.

Поставили су ме да винограде чувам,

а ја свој сопствени виноград сачувала нисам.

7Кажи ми, ти кога душа моја воли,

где ти стадо пасе

и где ти у подне пландује?

Зашто да се велом покривам1,7 Са неким мањим изменама изворног текста, овај део стиха може да се преведе: Зашто да тумарам…

међу стадима пријатеља твојих?

Пријатељице

8Ако не знаш, о, најлепша међу женама,

иди по трагу стада

па напасај козлиће своје

крај пастирских коначишта.

Он

9О, вољена моја, ти си као моја ждребица

међу фараоновим упрегнутим ждрепцима!

10Лепи су ти образи окићени ланчићима,

а на врату ти огрлице.

11Сковаћемо ти наруквице златне

и украсити сребром.

Она

12Док је цар за столом својим,

мирисом својим мој нард одаје.

13Смотуљак смирне што ноћи међ’ грудима мојим,

то је мени мој вољени.

14Струк кане у цвату из винограда Ен-Гедија,

то је мени мој вољени.

Он

15Како ли си лепа, о, вољена моја!

Лепа си, а очи су ти голубице.

Она

16Како си згодан, о, вољени мој, и мио!

Ево, постеља је наша бујна трава.

Он

17Кедрови су греде куће наше,

а чемпреси рогови крова.