144,000 People Are Marked With the Seal of the Living God
1After this I saw four angels. They were standing at the four corners of the earth. They were holding back the four winds of the earth. This kept the winds from blowing on the land or the sea or on any tree. 2Then I saw another angel coming up from the east. He brought the official seal of the living God. He called out in a loud voice to the four angels. They had been allowed to harm the land and the sea. 3“Do not harm the land or the sea or the trees,” he said. “Wait until we mark with this seal the foreheads of those who serve our God.” 4Then I heard how many people were marked with the seal. There were 144,000 from all the tribes of Israel.
5From the tribe of Judah, 12,000 were marked with the seal.
From the tribe of Reuben, 12,000.
From the tribe of Gad, 12,000.
6From the tribe of Asher, 12,000.
From the tribe of Naphtali, 12,000.
From the tribe of Manasseh, 12,000.
7From the tribe of Simeon, 12,000.
From the tribe of Levi, 12,000.
From the tribe of Issachar, 12,000.
8From the tribe of Zebulun, 12,000.
From the tribe of Joseph, 12,000.
From the tribe of Benjamin, 12,000.
The Huge Crowd Wearing White Robes
9After this I looked, and there in front of me was a huge crowd of people. They stood in front of the throne and in front of the Lamb. There were so many that no one could count them. They came from every nation, tribe and people. That’s true no matter what language they spoke. They were wearing white robes. In their hands they were holding palm branches. 10They cried out in a loud voice,
“Salvation belongs to our God,
who sits on the throne.
Salvation also belongs to the Lamb.”
11All the angels were standing around the throne. They were standing around the elders and the four living creatures. They fell down on their faces in front of the throne and worshiped God. 12They said,
“Amen!
May praise and glory
and wisdom be given to our God for ever and ever.
Give him thanks and honor and power and strength.
Amen!”
13Then one of the elders spoke to me. “Who are these people dressed in white robes?” he asked. “Where did they come from?”
14I answered, “Sir, you know.”
He said, “They are the ones who have come out of the time of terrible suffering. They have washed their robes and made them white in the blood of the Lamb. 15So
“they are in front of the throne of God.
They serve him day and night in his temple.
The one who sits on the throne
will be with them to keep them safe.
16‘Never again will they be hungry.
Never again will they be thirsty.
The sun will not beat down on them.’ (Isaiah 49:10)
The heat of the desert will not harm them.
17The Lamb, who is at the center of the area around the throne,
will be their shepherd.
‘He will lead them to springs of living water.’ (Isaiah 49:10)
‘And God will wipe away every tear from their eyes.’ ” (Isaiah 25:8)
Седам труба
1Након тога, видео сам четири анђела како стоје на четири угла земље и задржавају четири ветра на земљи, да ниједан ветар не дува ни на земљу, ни на море, нити на икакво дрво. 2Затим сам видео другог анђела који је долазио с истока. Са собом је имао печат живога Бога. Он довикну снажним гласом оној четворици анђела којима је дата власт да науде земљи и мору: 3„Не удите земљи, ни мору, нити дрвећу, док не запечатимо чела слугу нашега Бога!“ 4Онда сам чуо број запечаћених. Било их је стотину четрдесет четири хиљаде из сваког племена народа Израиљевог:
5из Јудиног племена дванаест хиљада,
из Рувимовог племена дванаест хиљада,
из Гадовог племена дванаест хиљада,
6из Асировог племена дванаест хиљада,
из Нефталимовог племена дванаест хиљада,
из Манасијиног племена дванаест хиљада,
7из Симеуновог племена дванаест хиљада,
из Левијевог племена дванаест хиљада,
из Исахаровог племена дванаест хиљада,
8из Завулоновог племена дванаест хиљада,
из Јосифовог племена дванаест хиљада, и
из Венијаминовог племена дванаест хиљада.
Непрегледно мноштво народа
9Затим сам видео мноштво људи, које нико није могао да изброји. Било их је од сваке народности, племена, народа и језика. Стајали су пред престолом и пред Јагњетом обучени у белу одећу и са палмама у својим рукама. 10Они громко ускликнуше:
„Спасење припада нашем Богу
који седи на престолу и Јагњету!“
11А сви анђели, старешине и четири бића који су стајали око престола, падоше ничице на земљу пред престолом, па се поклонише Богу, 12говорећи:
„Амин! Благослов и слава,
мудрост и захвалност,
част, сила и снага,
припадају нашем Богу, од сад и довека.
Амин!“
13Тада ме један од старешина упита: „Знаш ли ко су ови у белој одећи и одакле долазе?“
14Ја му одговорим: „То ти знаш, господару мој.“
Он ми рече: „То су они што су прошли кроз велике невоље. Они су опрали своју одећу и избелили је Јагњетовом крвљу. 15Зато стоје пред Божијим престолом и даноноћно служе Богу у његовом храму. А онај који седи на престолу настаниће се међу њима. 16Они никад више неће бити гладни ни жедни, и неће их пећи сунце, нити икаква жега, 17јер ће Јагње, које је насред престола, бити њихов Пастир. Оно ће их водити на изворе воде живота, а Бог ће обрисати сваку сузу са њихових очију.“
