New International Reader's Version

Psalm 77

Psalm 77

For the director of music. For Jeduthun. A psalm of Asaph.

I cried out to God for help.
    I cried out to God to hear me.
When I was in trouble, I looked to the Lord for help.
    During the night I lifted up my hands in prayer.
    But I refused to be comforted.

God, I remembered you, and I groaned.
    I thought about you, and I became weak.
You kept me from going to sleep.
    I was so troubled I couldn’t speak.
I thought about days gone by.
    I thought about the years of long ago.
I remembered how I used to sing praise to you in the night.
    I thought about it, and here is what I asked myself.

“Will the Lord turn away from us forever?
    Won’t he ever show us his kindness again?
Has his faithful love disappeared forever?
    Has his promise failed for all time?
Has God forgotten to help us?
    Has he held back his tender love because he was angry?”

10 Then I thought, “Here is what gives me hope.
    For many years the Most High God showed how powerful he is.
11 Lord, I will remember what you did.
    Yes, I will remember your miracles of long ago.
12 I will spend time thinking about everything you have done.
    I will consider all your mighty acts.”

13 God, everything you do is holy.
    What god is as great as our God?
14 You are the God who does miracles.
    You show your power among the nations.
15 With your mighty arm you set your people free.
    You set the children of Jacob and Joseph free.

16 God, the water of the Red Sea saw you.
    It saw you and boiled up.
    The deepest waters were stirred up.
17 The clouds poured down rain.
    The skies rumbled with thunder.
    Lightning flashed back and forth like arrows.
18 Your thunder was heard in the windstorm.
    Your lightning lit up the world.
    The earth trembled and shook.
19 Your path led through the Red Sea.
    You walked through the mighty waters.
    But your footprints were not seen.

20 You led your people like a flock.
    You led them by the hands of Moses and Aaron.

New Serbian Translation

Псалми 77

Хоровођи. За Једутуна од Асафа. Псалам.

1Глас свој Богу дижем,
    гласом својим вапим Богу и он ме услиши!
У дану невоље своје Господа сам тражио,
    руке неуморно ноћу сам пружао.
    Али душа моја неће утеху!

Спомињем Бога и јецам,
    јадам се, а дух ми малакше. Села
Капке очне не даш ми да склопим!
    Немиран сам, да причам не могу.
Мислим на минуле дане
    и године давне.
Ноћу се сећам своје песме
    па срцем својим размишљам
    и духом својим испитујем.

Одбацује ли Господ довека?
    Зар се неће опет приклонити?
Је ли му љубав довека ишчезла?
    Је ли пропало обећање дано нараштају сваком?
Зар је Бог заборавио да се смилује
    или је милосрђе своје у свом гневу угушио? Села

10 Рекао сам: „Ово је моја рана –
    десница Свевишњег више није иста!“[a]
11 Спомињем дела Господња,
    чуда твоја од старина памтим.
12 На сва дела твоја мислим,
    разматрам то што си учинио!

13 О, Боже, у Светињи је пут твој!
    Који је бог велик попут Бога нашег?!
14 Ти си Бог што чудеса чиниш,
    силу своју обзнањујеш међу народима.
15 Свој си народ откупио снагом својом,
    синове Јакова и Јосифа. Села

16 Кад те воде угледаше, Боже,
    кад те воде угледаше,
    скупише се, а дубине узбуркаше.
17 Облаци се провалише кишом,
    из облака грмљавина дође
    и севнуше твоје муње.
18 Пролом твога грома беше у вихору,
    муње светом засветлише,
    а земља се дрмала и тресла.
19 По мору је стаза твоја прошла,
    прошао си немирним водама,
    а стопама твојим трага нема.

20 Водио си свој народ ко стадо,
    Мојсијевом и Ароновом руком.

Notas al pie

  1. 77,10 Овај стих може и овако да се преведе: И за овим жалим: за годинама када је десница Господња била испружена.