New International Reader's Version

Psalm 39

Psalm 39

For the director of music. For Jeduthun. A psalm of David.

I said, “I will be careful about how I live.
    I will not sin by what I say.
I will keep my mouth closed
    when I am near sinful people.”
So I was completely silent.
    I didn’t even say anything good.
    But the pain inside me grew worse.
My heart was deeply troubled.
    As I thought about what was happening to me,
I became even more troubled.
    Then I spoke out.

I said, “Lord, show me when my life will end.
    Show me how many days I have left.
    Tell me how short my life will be.
You have given me only a few days to live.
    My whole life doesn’t seem like anything to you.
    No one lasts any longer than a breath.
    This is true even for those who feel secure.
People are only shadows as they go here and there.
    They rush around, but it doesn’t mean anything.
    They pile up wealth, but they don’t know who will finally get it.

“Lord, what can I look forward to now?
    You are the only hope I have.
Save me from all the wrong things I’ve done.
    Don’t let foolish people make fun of me.
I keep silent. I don’t open my mouth.
    You are the one who has caused all this to happen.
10 Please stop beating me.
    I’m about to die from the blows of your hand.
11 You correct and punish people for their sin.
    Then, just as a moth eats cloth, you destroy their wealth.
    No one lasts any longer than a breath.

12 Lord, hear my prayer.
    Listen to my cry for help.
    Pay attention to my weeping.
I’m like an outsider in your home.
    I’m just a stranger, like all my family who lived before me.
13 Leave me alone.
    Let me enjoy life again before I die.”

New Serbian Translation

Псалми 39

Хоровођи, за Једутуна. Псалам Давидов.

1Зарекох се: „Пазићу на пут свој да не згрешим језиком,
    држаћу узде на устима, све док је опаки преда мном.“
Занемех, заћутах, чак ни што је добро не рекох,
    али бол мој само жешћи поста.
Запалило се срце у мени,
    у мислима мојим плануо је огањ,
те ја проговорих својим језиком:

„Објави ми, Господе, мој свршетак
    и колика је дужина мојих дана,
    да бих знао како сам пролазан.
Ето, дао си ми дане не дуже од педља,
    и век је мој као ништа пред тобом;
сваки човек, наизглед сигуран,
    тек је дашак. Села

Баш као сенка човек пролази;
    узалуд се кида и скупља богатство,
    а не зна ко ће га побрати.

Чему сада да се надам, Господе?
    Моја нада је у теби.
Избави ме од свих мојих преступа,
    не дај да будем на подсмех безумнику.
Ја сам нем, не отварам уста,
    јер ти си то са̂м учинио.
10 Уклони свој бич од мене,
    изгибох од силине руке твоје!
11 Кад опоменама караш човека због греха,
    као мољац растачеш што му је најдраже;
    да, сваки човек је тек дашак. Села

12 Послушај, Господе, моју молитву и чуј мој вапај,
    не оглуши се о моје сузе,
    јер као дошљак код тебе пребивам, као сви преци моји.
13 Одврати свој поглед од мене, да одахнем,
    пре него што одем и не буде ме више.“