Psalm 38
A psalm of David. A prayer.
1Lord, don’t correct me when you are angry.
Don’t punish me when you are burning with anger.
2You have wounded me with your arrows.
You have struck me with your hand.
3Because of your anger, my whole body is sick.
Because of my sin, I’m not healthy.
4My guilt has become too much for me.
It is a load too heavy to carry.
5My wounds are ugly. They stink.
I’ve been foolish. I have sinned.
6I am bent over. I’ve been brought very low.
All day long I go around weeping.
7My back is filled with burning pain.
My whole body is sick.
8I am weak and feel as if I’ve been broken in pieces.
I groan because of the great pain in my heart.
9Lord, everything I really want is clearly known to you.
You always hear me when I sigh.
10My heart pounds, and my strength is gone.
My eyes can hardly see.
11My friends and companions avoid me because of my wounds.
My neighbors stay far away from me.
12Those who are trying to kill me set their traps.
Those who want to harm me talk about destroying me.
All day long they make their plans and tell their lies.
13Like a deaf person, I can’t hear.
Like someone who can’t speak, I can’t say a word.
14I’m like someone who doesn’t hear.
I’m like someone whose mouth can’t make any reply.
15Lord, I wait for you to help me.
Lord my God, I know you will answer.
16I said, “Don’t let my enemies have the joy of seeing me fall.
Don’t let them brag when my feet slip.”
17I am about to fall.
My pain never leaves me.
18I admit that I have done wrong.
I am troubled by my sin.
19Though I have done nothing to cause it, many people have become my enemies.
They hate me without any reason.
20They pay me back with evil, even though I was good to them.
They bring charges against me, though I try only to do what is good.
21Lord, don’t desert me.
My God, don’t be far away from me.
22Lord my Savior,
come quickly to help me.
Псалам 38
Псалам Давидов. За сећање.
1Не карај ме у гневу свом, Господе,
не кажњавај у јарости својој,
2јер твоје су се стреле заболе у мене,
и твоја ме је рука притиснула.
3На мом телу здравог места нема од твоје срџбе,
ради мог греха кости ми немају починка.
4Јер моје ме неправде преплавише,
навалише се на мене као терет претешки.
5Моје ране смрде, гноје се
због моје лудости,
6погнуо сам се, сасвим се згурио,
па поваздан ходам у жалости.
7Јер бедра су моја пуна бола љутог,
на телу ми здравог места нема.
8Потпуно сам укочен и сломљен,
урлам јер ми срце стење.
9О, Господе, знана ти је свака жеља моја,
уздисање моје није ти скривено.
10Срце моје силно удара,
снага ме моја напушта,
нема више светла у мојим очима.
11Пријатељи и ближњи моји
одступају од мене због болести моје,
па и они који су ми род рођени,
и они од мене стоје далеко.
12Они што ми о глави раде,
они мени замке постављају;
ти што хоће мени да науде,
такви мени прете уништењем,
па поваздан смишљају подлости.
13А ја сам као глув и не чујем ништа,
као нем сам који не отвара уста.
14Постао сам као човек који не чује,
и као онај чија уста немају одговор.
15Јер на тебе ја чекам, Господе,
ти одговори, Господе, мој Боже.
16Ја рекох: „Не дај да се радују нада мном,
да ликују нада мном кад ми нога посрне.“
17Јер мој пад већ се примакао,
бол мој стално је преда мном.
18Ја признајем своје безакоње,
забринут сам због свог греха.
19А душмани моји пуни су живота,
моћни су и бројни они што ме неправедно мрзе.
20Они који узвраћају зло за добро
оптужују ме што следим добро.
21Не остављај ме, Господе,
не удаљуј се од мене, Боже мој!
22Пожури ми у помоћ, Господе, Спаситељу мој!
