New International Reader's Version

Psalm 18

Psalm 18

For the director of music. A psalm of David, the servant of the Lord. He sang the words of this song to the Lord. He sang them when the Lord saved him. He saved him from the power of all his enemies and of Saul. David said,

I love you, Lord.
    You give me strength.

The Lord is my rock and my place of safety. He is the God who saves me.
    My God is my rock. I go to him for safety.
    He is like a shield to me. He’s the power that saves me. He’s my place of safety.
I called out to the Lord. He is worthy of praise.
    He saved me from my enemies.

The ropes of death were almost wrapped around me.
    A destroying flood swept over me.
The ropes of the grave were tight around me.
    Death set its trap in front of me.
When I was in trouble, I called out to the Lord.
    I cried to my God for help.
From his temple he heard my voice.
    My cry for help reached his ears.

The earth trembled and shook.
    The base of the mountains rocked back and forth.
    It trembled because the Lord was angry.
Smoke came out of his nose.
    Flames of fire came out of his mouth.
    Burning coals blazed out of it.
He opened the heavens and came down.
    Dark clouds were under his feet.
10 He stood on the cherubim and flew.
    The wings of the wind lifted him up.
11 He covered himself with darkness.
    The dark rain clouds of the sky were like a tent around him.
12 Clouds came out of the brightness that was all around him.
    They came with hailstones and flashes of lightning.
13 The Lord thundered from heaven.
    The voice of the Most High God was heard.
14 He shot his arrows and scattered our enemies.
    He sent great flashes of lightning and chased the enemies away.
15 The bottom of the sea could be seen.
    The foundations of the earth were uncovered.
Lord, it happened when your anger blazed out.
    It came like a blast of breath from your nose.

16 He reached down from heaven. He took hold of me.
    He lifted me out of deep waters.
17 He saved me from my powerful enemies.
    He set me free from those who were too strong for me.
18 They opposed me when I was in trouble.
    But the Lord helped me.
19 He brought me out into a wide and safe place.
    He saved me because he was pleased with me.

20 The Lord has been good to me because I do what is right.
    He has rewarded me because I lead a pure life.
21 I have lived the way the Lord wanted me to.
    I am not guilty of turning away from my God.
22 I keep all his laws in mind.
    I haven’t turned away from his commands.
23 He knows that I am without blame.
    He knows I’ve kept myself from sinning.
24 The Lord has rewarded me for doing what is right.
    He has rewarded me because I haven’t done anything wrong.

25 Lord, to those who are faithful you show that you are faithful.
    To those who are without blame you show that you are without blame.
26 To those who are pure you show that you are pure.
    But to those whose paths are crooked you show that you are clever.
27 You save those who aren’t proud.
    But you bring down those whose eyes are proud.
28 Lord, you keep the lamp of my life burning brightly.
    You are my God. You bring light into my darkness.
29 With your help I can attack a troop of soldiers.
    With the help of my God I can climb over a wall.

30 God’s way is perfect.
    The Lord’s word doesn’t have any flaws.
He is like a shield
    to all who go to him for safety.
31 Who is God except the Lord?
    Who is the Rock except our God?
32 God gives me strength for the battle.
    He keeps my way secure.
33 He makes my feet like the feet of a deer.
    He causes me to stand on the highest places.
34 He trains my hands to fight every battle.
    My arms can bend a bow of bronze.
35 Lord, you are like a shield that keeps me safe.
    Your strong right hand keeps me going.
    Your help has made me great.
36 You give me a wide path to walk on
    so that I don’t twist my ankles.

37 I chased my enemies and caught them.
    I didn’t turn back until they were destroyed.
38 I crushed them so that they couldn’t get up.
    They fell under my feet.
39 Lord, you gave me strength to fight the battle.
    You made my enemies humble in front of me.
40 You made them turn their backs and run away.
    So I destroyed my enemies.
41 They cried out for help. But there was no one to save them.
    They called out to the Lord. But he didn’t answer them.
42 I beat them as fine as dust blown by the wind.
    I stomped on them like mud in the streets.

43 You saved me when my own people attacked me.
    You made me the ruler over nations.
    People I didn’t know serve me now.
44 People from other lands bow down to me in fear.
    As soon as they hear me, they obey me.
45 All of them give up hope.
    They come trembling out of their hiding places.

46 The Lord lives! Give praise to my Rock!
    Give honor to God my Savior!
47 He is the God who pays back my enemies.
    He brings the nations under my control.
48     He saves me from my enemies.
You have honored me more than them.
    You have saved me from a man who wanted to hurt me.
49 Lord, I will praise you among the nations.
    I will sing the praises of your name.
50 The Lord helps his king win great battles.
    He shows his faithful love to his anointed king.
    He shows it to David and to his family forever.

New Serbian Translation

Псалми 18

Давид је испевао Господу речи ове песме онога дана када га је Господ избавио из руку свих његових непријатеља и из Саулове руке. Рекао је:

1Волим те, Господе, моја снаго.

Господе, стено моја,
    тврђаво моја, избавитељу мој.
Мој Бог је мени стена,
    где заклон налазим.
Штите мој, роже мог спасења,
    заклоне мој, уточиште моје!

Призваћу Господа славе предостојног,
    и он ће ме спасти од мојих душмана.
Смртна су се ужад сплела око мене,
    ужаснут сам разорним рекама.
Ужад су ме Света мртвих опколила,
    смрт ме вреба са својим замкама.

У невољи завапих Господу,
    и повиках ка Богу својему.
Из свог храма глас је мој чуо,
    мој вапај стиже до њега,
    до његових ушију.
Тад се земља уздрма, затресе,
    задрхташе темељи планина,
    стресоше се због његовог гнева.
Дим се диже њему из ноздрва,
    огањ пламти из његових уста,
    жар угљени из њега избија.
Он небеса пресави и сиђе,
    под ногама густа му је тама.
10 Херувима узјаха, полете,
    и заплови на крилима ветра.
11 Од таме начини око себе шатор,
    сеницу за себе од тамних вода
    и од облака тамних.
12 Од сјаја пред њим прођоше облаци,
    пљушти град и угаљ ужарени.
13 Тада Господ загрме с небеса,
    разлеже се глас Свевишњега,
    град и угаљ ужарени.
14 Стреле своје одапе и душмане расу,
    бљесну муњама, у пометњу их баци.
15 Кад си Господе почео да караш,
    кад ти дах из ноздрва плану,
долине се водне показаше,
    открише се темељи света.

16 Руку пружи са висина, дохвати ме,
    из вода ме моћних извуче,
17 од моћног ме избави душмана,
    и од оних јачих што ме мрзе.
18 Навалише на мене у дан моје муке,
    али Господ ми је био ослонац.
19 Изведе ме на пространо место,
    избави ме јер сам му по вољи.

20 Господ ми по правди мојој плати,
    награди ми чистоћу руку мојих,
21 јер путеве Господње сачувах;
    Богу своме ја нисам скривио.
22 Судови његови сви су ми пред очима,
    од одредби његових одвратио се нисам.
23 Пред њим сам ја био беспрекоран,
    сачувао сам себе од кривице,
24 по правди ме је мојој Господ наградио,
    руке су ми недужне пред његовим очима.

25 Ти вернима исказујеш верност,
    беспрекорнима узвраћаш поштењем.
26 С чистима ти поступаш чисто,
    а с опакима поступаш лукаво.
27 Ти избављаш кротак народ,
    а обараш поглед узносити.
28 Јер ти, Господе, светиљку ми палиш,
    мој Бог моју таму расветљује.
29 Јер са тобом ја разбијам чету,
    с Богом мојим прескачем зидине.

30 Пут је Божији беспрекоран,
    реч је Господња у ватри прекаљена;
    штит је свима што у њему уточиште траже.
31 Јер ко је Бог осим Господа?
    Ко је стена осим нашег Бога?
32 Он је Бог који ме снагом опрема,
    он пут мој чини беспрекорним.
33 Даде ми ноге хитре ко у кошуте,
    постави ме чврсто на висине.
34 Руке моје учи војевању,
    да лук бронзани натежем мишицама.
35 Ти ми дајеш штит спасења свога,
    десница ме твоја подупире,
    твој одазив чини ме великим.
36 Шириш тло под кораком мојим,
    да ми ноге не би посрнуле.

37 Душмане своје гоним и сустижем,
    не враћам се док их не докрајчим.
38 Разбијам их и не могу устати,
    и падају под моје ноге.
39 Ти ме опремаш снагом за битку,
    и обараш пода мном моје противнике.
40 Ти учини да душмани моји
    реп свој подвију преда мном,
    да мрзитеље своје искореним.
41 Завапише, али им спаса нема ниоткуда;
    Господу завапише, али он им не одговара.
42 Измрвих их као прах пред ветар,
    избацих их као блато са улица.
43 Ти си ме избавио од сукоба с народом,
    и поставио ме за главу пуцима.
Народ који нисам знао,
    тај ми народ служи.
44 Туђинци ми ласкају,
    чим ме чују, они ме слушају.
45 Туђинци губе срчаност,
    из својих тврђава излазе дрхћући.

46 Живео Господ! Благословена била стена моја!
    Узвишен био Бог мога спасења!
47 То је Бог што ме освећује,
    он мени покорава народе;
48 избавља ме од мојих душмана.
    Над мојим си ме мрзитељима узвисио,
    избавио ме од човека насилног.
49 Зато ћу те хвалити, Господе, међу пуцима,
    твоје ћу име песмом прослављати.

50 Велико спасење даје своме цару;
    исказује милост помазанику своме, Давиду,
    и његовом потомству довека.