Psalm 144
A psalm of David.
1Give praise to the Lord, my Rock.
He trains my hands for war.
He trains my fingers for battle.
2He is my loving God and is like a fort to me.
He is my place of safety and the God who saves me.
He is like a shield that keeps me safe.
He brings nations under my control.
3Lord, what are human beings that you take care of them?
What are mere people that you think about them?
4Their lives don’t last any longer than a breath.
Their days are like a shadow that quickly disappears.
5Lord, open up your heavens and come down.
Touch the mountains, and they will pour out smoke.
6Send flashes of lightning and scatter my enemies.
Shoot your arrows and chase them away.
7My enemies are like a mighty flood.
Reach down from heaven and save me.
Save me from outsiders who attack me.
8They tell all kinds of lies with their mouths.
Even when they make a promise by raising their right hands, they don’t mean it.
9My God, I will sing a new song to you.
I will make music to you on a lyre that has ten strings.
10You are the God who helps kings win battles.
You save your servant David.
From death by the sword 11save me.
Set me free from outsiders who attack me.
They tell all kinds of lies with their mouths.
Even when they make a promise by raising their right hands, they don’t mean it.
12While our sons are young,
they will be like healthy plants.
Our daughters will be like pillars
that have been made to decorate a palace.
13Our storerooms will be filled
with every kind of food.
The sheep in our fields will increase by thousands.
They will increase by tens of thousands.
14Our oxen will pull heavy loads.
None of our city walls will be broken down.
No one will be carried off as a prisoner.
No cries of pain will be heard in our streets.
15Blessed is the nation about whom all these things are true.
Blessed is the nation whose God is the Lord.
Псалам 144
Давидов.
1Благословен да је Господ, стена моја,
што ми руке за рат
и прсте за борбу увежбава;
2милосрђе моје и тврђава моја;
моје уточиште и мој избавитељ;
мој штит, онај у коме уточиште налазим
и који ми мој народ покорава.
3О, Господе, шта је човек да за њега мариш
и људски потомак да се са њим бавиш?
4Човек тек је даху налик
и дани му бледе као сенка.
5О, Господе, небеса своја спусти, па да сиђеш
и дотакнеш брда да се пуше!
6Засевај муњом,
нека се распрше!
Стреле своје баци,
нека се разбеже!
7Са висина руке пружи,
избави ме;
извади ме из бујица
и из руку деце туђинаца;
8оних што устима својим обмањују
и десницом својом заклињу се лажно.
9О, Боже, певаћу ти нову песму,
на лири са десет струна ја свираћу теби;
10теби који царевима избављење дајеш;
који Давида, слугу свога,
спасаваш од мача опакога.
11Ослободи ме, избави ме
из руке деце туђинаца,
оних што устима својим обмањују
и десницом својом заклињу се лажно.
12Тад синови наши нека буду
као стабло горостасно у младости својој;
наше ћерке нека буду
попут шара стубова палате.
13Амбари ће наши бити пуни
разноврсног рода;
хиљаде ће ојагњити овце наше,
и десет хиљада по пашњацима нашим.
14Волови ће теглити, неће бити разарања,
неће бити бежаније
и вриска се неће чути
по трговима нашим.
15Благо народу коме тако буде!
Благо народу коме Бог је Господ!
