New International Reader's Version

Psalm 132

Psalm 132

A song for those who go up to Jerusalem to worship the Lord.

Lord, remember David
    and all the times he didn’t do what he wanted.

Lord, he made a promise.
    Mighty One of Jacob, he made a promise to you.
He said, “I won’t enter my house
    or go to bed.
I won’t let my eyes sleep.
    I won’t close my eyelids
until I find a place for the Lord.
    I want to build a house for the Mighty One of Jacob.”

Here are the words we heard in Ephrathah.
    We heard them again in the fields of Kiriath Jearim.
“Let us go to the Lord’s house.
    Let us worship at his feet. Let us say,
Lord, rise up and come to your resting place.
    Come in together with the ark. It’s the sign of your power.
May your priests put on godliness as if it were their clothes.
    May your faithful people sing for joy.’ ”

10 In honor of your servant David,
    don’t turn your back on your anointed king.

11 The Lord made a promise to David.
    It is a firm promise that he will never break.
He said, “After you die,
    I will place one of your own sons on your throne.
12 If your sons keep my covenant
    and the laws I teach them,
then their sons will sit
    on your throne for ever and ever.”

13 The Lord has chosen Zion.
    That’s the place where he wants to live.
14 He has said, “This will be my resting place for ever and ever.
    Here I will sit on my throne, because that’s what I want.
15 I will greatly bless Zion with everything it needs.
    I will give plenty of food to the poor people living there.
16 I will put salvation on its priests as if it were their clothes.
    God’s faithful people will always sing for joy.

17 “Here in Jerusalem I will raise up a mighty king from the family of David.
    I will set up the lamp of David’s kingdom for my anointed king.
    Its flame will burn brightly forever.
18 I will put shame on his enemies as if it were their clothes.
    But he will wear on his head a shining crown.”

New Serbian Translation

Псалми 132

Песма поклоничка.

1О, Господе, Давида се сети
    и свих мука његових;
како се Господу заклео
    и заветовао Силном Јаковљевом:
„У шатор дома свога нећу ући,
    на постељу кревета свог нећу лећи;
очима сна нећу дати,
    ни капцима да се спусте;
док не нађем место за Господа,
    Пребивалиште Силном Јаковљевом!“

Гле! Ми смо за то у Ефрати чули,
    у пољима јаримским нашли смо га.
Пођимо у Пребивалиште његово!
    Поклонимо се код подножја његових ногу!
Уздигни се, о, Господе, на место свог починка;
    ти и Ковчег Силе твоје!
Свештеници нек огрну правду,
    твоји верни нек радосно кличу.

10 Због Давида, слуге свога,
    не окрећи се од лица свог помазаника.

11 Давиду се истински заклео Господ
    и порећи неће:
„Једног од твојих потомака
    поставићу на твој престо.
12 Ако синови твоји буду држали мој савез
    и прописе моје, што ћу их учити,
и синови ће њихови довека седети
    на престолу твоме.“

13 Да, Господ је Сион изабрао,
    за Пребивалиште своје пожелео га је:
14 „Довека је ово место мог починка,
    ту ћу да боравим јер сам тако пожелео.
15 Шта му треба, даћу изобилно;
    убоге му нахранићу хлебом.
16 У спасење ћу му обући свештенике,
    верни ће му подцикивати, клицати.

17 Даћу да Давиду рог моћи узрасте,
    светиљку ћу да поставим за свог помазаника.
18 У срамоту ја завићу душмане његове,
    а на њему његова ће круна да заблиста!“