New International Reader's Version

Psalm 102

Psalm 102

A prayer of a suffering person who has become weak. They pour out their problems to the Lord.

Lord, hear my prayer.
    Listen to my cry for help.
Don’t turn your face away from me
    when I’m in trouble.
Pay attention to me.
    When I call out for help, answer me quickly.

My days are disappearing like smoke.
    My body burns like glowing coals.
My strength has dried up like grass.
    I even forget to eat my food.
I groan out loud because of my suffering.
    I’m nothing but skin and bones.
I’m like a desert owl.
    I’m like an owl among destroyed buildings.
I can’t sleep. I’ve become
    like a bird alone on a roof.
All day long my enemies laugh at me.
    Those who make fun of me use my name as a curse.
I eat ashes as my food.
    My tears fall into what I’m drinking.
10 You were very angry with me.
    So you picked me up and threw me away.
11 The days of my life are like an evening shadow.
    I dry up like grass.

12 But Lord, you are seated on your throne forever.
    Your fame will continue for all time to come.
13 You will rise up and show deep concern for Zion.
    The time has come for you to help Zion.
14 The stones of your destroyed city are priceless to us.
    Even its dust brings deep concern to us.
15 The nations will worship the Lord.
    All the kings on earth will respect his glorious power.
16 The Lord will build Zion again.
    He will appear in his glory.
17 He will answer the prayer of those who don’t have anything.
    He won’t say no to their cry for help.

18 Let this be written down for those born after us.
    Then people who are not yet born can praise the Lord.
19 Here is what should be written.
    “The Lord looked down from his temple in heaven.
    From heaven he viewed the earth.
20 He heard the groans of the prisoners.
    He set free those who were sentenced to death.”
21 So people will talk about him in Zion.
    They will praise him in Jerusalem.
22 Nations and kingdoms
    will gather there to worship the Lord.

23 When I was still young, he took away my strength.
    He wasn’t going to let me live much longer.
24 So I said, “My God, don’t let me die in the middle of my life.
    You will live for all time to come.
25 In the beginning you made the earth secure.
    You placed it on its foundations.
    Your hands created the heavens.
26 They will pass away. But you will remain.
    They will all wear out like a piece of clothing.
You will make them like clothes
    that are taken off and thrown away.
27 But you remain the same.
    Your years will never end.
28 Our children will live with you.
    Their sons and daughters will be safe in your care.”

New Serbian Translation

Псалми 102

Молитва ојађеног човека пред Господом, кад излива своју муку.

1О, Господе, чуј молитву моју
    и мој вапај нек до тебе дође!
Своје лице не скривај од мене у дану невоље,
    ухо своје пригни мени;
ти пожури,
    услиши ме у дан кад те зовем.

Моји дани нестају у диму,
    попут пећи кости ми спечене.
Срце је моје као трава кошена, увела,
    па ни хлеб се не сетим да једем.
Од јецања мога силног
    кожа ми се слепила за кости.
На пустињску буљину личим
    и на ћука с рушевина пустих!
Будан лежим,
    постао сам птица што самује на крову.
Поваздан ми се ругају душмани,
    именом мојим проклињу они што ме руже.
Пепео једем као да је хлеб;
    то што пијем са сузама мешам,
10 због твог гнева и љутине твоје;
    јер си ме подигао, па онда бацио.
11 Као сенка бледе дани моји,
    ја сам као трава спарушена.

12 А ти си, Господе, довека! Ти трајеш,
    спомињеш се кроз нараштај сваки.
13 Ти устајеш да Сиону се смилујеш,
    јер је време да га помилујеш,
    јер је дошло време одређено.
14 Јер слуге твоје воле му зидине,
    жао им је његових руина.
15 Дрхтаће народи од имена Господњег
    и од твоје славе сви цареви земаљски;
16 јер ће Господ да изгради Сион
    и објави се у његовој слави;
17 када чује молитву јадника
    њихове вапаје презрети неће.

18 Нек се то запише за нараштај нови,
    за народ саздан да Господа слави!
19 Јер ће с висине светости своје гледати Господ,
    с небеса ће земљу да погледа;
20 чуће ропац заточених
    и од смрти спасти осуђенике;
21 да објави са Сиона име Господње
    и хвалу своју у Јерусалиму;
22 када се заједно окупе народи,
    и царства да Господу служе.

23 Сред живота снагу ми је одузео
    и дане ми прекратио!
24 Рекао сам:
„Не узми ме усред мојих дана
    кад већ живиш од рода до рода!
25 Ти си у почетку утемељио земљу,
    и небеса су дело твојих руку.
26 Она ће пропасти, али ти ћеш остати,
    и све ће се исхабати као изношена одећа,
    изменићеш их као одећу и проћи ће.
27 А ти си увек исти,
    веку твоме нигде краја нема.
28 Синови твојих слугу живеће
    и потомци њихови пред тобом спокојни ће бити.“