The Levites Receive Their Towns
1On the plains of Moab, the Lord spoke to Moses. It was by the Jordan River across from Jericho. The Lord said, 2“Command the Israelites to give the Levites towns to live in. The towns must come from the shares of land the people will have as their own. Also give the Levites the grasslands around the towns. 3Then the Levites will have towns to live in. They will also have grasslands for their cattle and all their other livestock.
4“The grasslands around each town you give them will go out to 1,500 feet from the town wall. 5Outside each town, the east side will measure 3,000 feet. So will the south side, the west side and the north side. The town must be in the center. And the Levites will own the grasslands around each town.
Cities to Run to for Safety
6“Six of the towns you give the Levites will be cities to go to for safety. A person who has killed someone can run to one of them. Also give the Levites 42 other towns. 7You must give the Levites a total of 48 towns. Also give them the grasslands around those towns. 8The towns you give the Levites must come from the land the Israelites have as their own. So the number you give from each tribe will depend on the size of that tribe’s share. Take many towns from a tribe that has many towns. But take only a few towns from a tribe that has only a few.”
9Then the Lord said to Moses, 10“Speak to the Israelites. Tell them, ‘You will soon go across the Jordan River. You will enter Canaan. 11When you do, choose the cities to go to for safety. People who have killed someone by accident can run to one of those cities. 12They will be places of safety for them. People will be safe there from those who want to kill them. Then anyone charged with murder will not die before their case has been brought to the community court. 13Six towns will be the cities you can go to for safety. 14Three will be east of the Jordan River. The other three will be in Canaan. 15Those six towns will be places where the Israelites can go for safety. Outsiders living in Israel can also go to them for safety. So anyone who has killed another person by accident can run there.
16“ ‘Suppose a person uses an iron object to hit and kill someone. Then that person is a murderer and must be put to death. 17Or suppose a person is holding a stone that could kill. And they use it to hit and kill someone. Then that person is a murderer and must be put to death. 18Or suppose a person is holding a wooden object that could kill. And they use it to hit and kill someone. Then that person is a murderer and must be put to death. 19The dead person’s nearest male relative must kill the murderer. When he meets up with him, he must kill the murderer. 20What if a person makes evil plans against someone else? And what if that person pushes them so that they die? Or what if that person throws something at them so that they die? 21Or what if that person hits another person with a fist so that the other dies? Then the person who does any of those things must be put to death. That person is a murderer. The dead person’s nearest male relative must kill the murderer. When he meets up with him, he must kill the murderer.
22“ ‘But what if a person suddenly pushes someone else without being angry? Or what if that person throws something at someone else without meaning to? 23Or what if that person does not see the other person and drops a stone on them that kills them? He was not the dead person’s enemy. He did not mean to harm them. 24Then the court must decide between the person who did the act and the nearest male relative of the one who was killed. Here are the rules the court must follow. 25The court must provide a safe place for the person accused of murder. It must keep the one accused of murder safe from those who want to kill them. The court must send the accused person back to the city they ran to for safety. The accused person must stay there until the high priest dies. That priest has been anointed with holy oil.
26“ ‘But suppose the accused person goes outside that city. 27And suppose the dead person’s nearest male relative finds them outside the city. Then the relative can kill the accused person. The relative will not be guilty of murder. 28The accused person must stay in that city until the high priest dies. Only then may they return home.
29“ ‘This is what the law requires of you for all time to come. It will apply to you no matter where you live.
30“ ‘Suppose a person kills someone. Then that person must be put to death as a murderer. But do it only when there are witnesses who can tell what happened. Do not put anyone to death if only one witness tells what happened.
31“ ‘Do not accept payment for a murderer’s life. A murderer deserves to die. They must certainly be put to death.
32“ ‘Do not accept payment for anyone who has run to a city for safety. Do not let them buy their freedom to return home. They must not go back and live on their own land before the high priest dies.
33“ ‘Do not pollute the land where you are. Murder pollutes the land. Only one thing can pay to remove the pollution in the land where murder has been committed. The blood of the one who spilled another’s blood must be spilled. 34So do not make the land where you live “unclean,” because I live there too. I, the Lord, live among the Israelites.’ ”
Левитски градови
1Господ рече Мојсију на моавским пољанама код Јордана насупрот Јерихона: 2„Заповеди Израиљцима нека од свог наследства које поседују дају Левитима градове да у њима живе. Дај Левитима и пашњаке који окружују градове. 3Градови у којима ће живети нека буду њихови, а пашњаци нека буду за њихову стоку и све њихове животиње.
4Нека пашњаци око градова које ћеш дати Левитима, буду хиљаду лаката35,4 Око 500 m. удаљени од градског зида, свуда унаоколо. 5Изван града измери две хиљаде лаката на источној страни града, две хиљаде лаката на јужној страни, две хиљада лаката на западној страни и две хиљаде лаката35,5 Око 1 km. на северној страни, тако да град буде у средини. То нека им припадне као градски пашњаци.
Градови-уточишта
6Од градова које ћете дати Левитима, шест ће бити градови-уточишта, где ћете дозволити убици да побегне. Уз њих додајте још четрдесет два града. 7Нека буде укупно четрдесет осам градова, са њиховим пашњацима, које ћете дати Левитима 8Кад дајете градове од поседа Израиљаца, од већих племена узмите више, а од мањих узмите мање. Нека свако племе уступи нешто градова Левитима према обиму наследства које је примило.“
9Господ рече Мојсију: 10„Говори Израиљцима и реци им: ’Кад преко Јордана пређете у хананску земљу, 11одвојте себи градове за градове-уточишта, где ће побећи неко ко нехотице убије човека. 12Нека вам ти градови буду уточишта од осветника, да убица не би умро пре него што стане на суд пред заједницу. 13Од градова које ћете дати, шест ће вам бити градови-уточишта. 14За градове-уточишта дајте три града с друге стране Јордана, а три града у хананској земљи. 15Нека ових шест градова служе као уточишта Израиљцима, странцу и дошљаку, где ће побећи свако ко је нехотице убио некога.
16Али ако неко удари кога гвозденом алатком, те он умре, он је убица; нека се убица свакако погуби. 17Ако неко удари кога каменом из руке од кога се може погинути, и тај умре, он је убица; нека се убица свакако погуби. 18Ако неко удари кога дрвеним предметом из руке од кога се може погинути, и тај умре, он је убица; нека се убица свакако погуби. 19Крвни осветник мора лично да убије убицу. Када га сретне нека га убије. 20Ако неко из мржње, намерно, баци нешто на кога, па га убије, 21или из непријатељства руком удари кога, па он умре, нека тај што га је ударио буде свакако погубљен; убица је. Нека крвни осветник погуби убицу када га сретне.
22Али ако га случајно гурне без непријатељства, или ако нехотице баци нешто на њега, 23или, не видећи га, случајно испусти на њега какав камен који може да усмрти, па он умре, а притом му није био непријатељ, нити је намеравао да му науди, 24тада нека заједница, према овим прописима, просуди између онога који је усмртио и осветника. 25Нека заједница избави убицу из руку крвног осветника, и нека га врати у град-уточиште у који је побегао. Нека остане у њему до смрти Првосвештеника, који је био помазан светим уљем.
26Ако убица ступи изван границе града-уточишта у који је побегао, 27а крвни осветник наиђе на њега изван границе његовог града-уточишта, па крвни осветник убије убицу, неће бити крив за проливену крв. 28Наиме, убица мора да остане у граду-уточишту до смрти Првосвештеника. После смрти Првосвештеника убица може да се врати у земљу где има посед.
29Ово су уредбе и прописи за вас и ваше нараштаје у свим вашим местима.
30Ко год убије човека нека се погуби на сведочанство сведока. Нико не може да буде осуђен на смрт на основу сведочанства једног сведока.
31Не примајте откупнину за живот убице који је крив за смрт; он мора свакако да се погуби.
32Не примајте откупнину ни за онога који је побегао у свој град-уточиште, да би се вратио и живео у земљи пре смрти Првосвештеника.
33Не оскрнављујте земљу у којој живите, јер крв оскрнављује земљу. Никакво откупљење се не може извршити за земљу на којој је проливена крв, осим крвљу онога који ју је пролио. 34Не оскрнављујте земљу у којој живите, и где ја пребивам; јер ја, Господ, пребивам међу Израиљцима.’“
