Jesus Sends Out the Twelve Disciples
1Jesus called together the 12 disciples. He gave them power and authority to drive out all demons and to heal sicknesses. 2Then he sent them out to announce God’s kingdom and to heal those who were sick. 3He told them, “Don’t take anything for the journey. Do not take a walking stick or a bag. Do not take any bread, money or extra clothes. 4When you are invited into a house, stay there until you leave town. 5Some people may not welcome you. If they don’t, leave their town and shake the dust off your feet. This will be a witness against the people living there.” 6So the 12 disciples left. They went from village to village. They announced the good news and healed people everywhere.
7Now Herod, the ruler of Galilee, heard about everything that was going on. He was bewildered, because some were saying that John the Baptist had been raised from the dead. 8Others were saying that Elijah had appeared. Still others were saying that a prophet of long ago had come back to life. 9But Herod said, “I had John’s head cut off. So who is it that I hear such things about?” And he tried to see Jesus.
Jesus Feeds the Five Thousand
10The disciples returned. They told Jesus what they had done. Then he took them with him. They went off by themselves to a town called Bethsaida. 11But the crowds learned about it and followed Jesus. He welcomed them and spoke to them about God’s kingdom. He also healed those who needed to be healed.
12Late in the afternoon the 12 disciples came to him. They said, “Send the crowd away. They can go to the nearby villages and countryside. There they can find food and a place to stay. There is nothing here.”
13Jesus replied, “You give them something to eat.”
The disciples answered, “We have only five loaves of bread and two fish. We would have to go and buy food for all this crowd.” 14About 5,000 men were there.
But Jesus said to his disciples, “Have them sit down in groups of about 50 each.” 15The disciples did so, and everyone sat down. 16Jesus took the five loaves and the two fish. He looked up to heaven and gave thanks. He broke them into pieces. Then he gave them to the disciples to give to the people. 17All of them ate and were satisfied. The disciples picked up 12 baskets of leftover pieces.
Peter Says That Jesus Is the Messiah
18One day Jesus was praying alone. Only his disciples were with him. He asked them, “Who do the crowds say I am?”
19They replied, “Some say John the Baptist. Others say Elijah. Still others say that one of the prophets of long ago has come back to life.”
20“But what about you?” he asked. “Who do you say I am?”
Peter answered, “God’s Messiah.”
Jesus Speaks About His Coming Death
21Jesus strongly warned them not to tell this to anyone. 22He said, “The Son of Man must suffer many things. The elders will not accept him. The chief priests and the teachers of the law will not accept him either. He must be killed and on the third day rise from the dead.”
23Then he said to all of them, “Whoever wants to follow me must say no to themselves. They must pick up their cross every day and follow me. 24Whoever wants to save their life will lose it. But whoever loses their life for me will save it. 25What good is it if someone gains the whole world but loses or gives up their very self? 26Suppose someone is ashamed of me and my words. The Son of Man will come in his glory and in the glory of the Father and the holy angels. Then he will be ashamed of that person.
27“What I’m about to tell you is true. Some who are standing here will not die before they see God’s kingdom.”
Jesus’ Appearance Is Changed
28About eight days after Jesus said this, he went up on a mountain to pray. He took Peter, John and James with him. 29As he was praying, the appearance of his face changed. His clothes became as bright as a flash of lightning. 30Two men, Moses and Elijah, appeared in shining glory. Jesus and the two of them talked together. 31They talked about how he would be leaving them soon. This was going to happen in Jerusalem. 32Peter and his companions had been very sleepy. But then they became completely awake. They saw Jesus’ glory and the two men standing with him. 33As the men were leaving Jesus, Peter spoke up. “Master,” he said to him, “it is good for us to be here. Let us put up three shelters. One will be for you, one for Moses, and one for Elijah.” Peter didn’t really know what he was saying.
34While he was speaking, a cloud appeared and covered them. The disciples were afraid as they entered the cloud. 35A voice came from the cloud. It said, “This is my Son, and I have chosen him. Listen to him.” 36When the voice had spoken, they found that Jesus was alone. The disciples kept quiet about this. They didn’t tell anyone at that time what they had seen.
Jesus Heals a Boy Who Is Controlled by an Evil Spirit
37The next day Jesus and those who were with him came down from the mountain. A large crowd met Jesus. 38A man in the crowd called out. “Teacher,” he said, “I beg you to look at my son. He is my only child. 39A spirit takes hold of him, and he suddenly screams. It throws him into fits so that he foams at the mouth. It hardly ever leaves him. It is destroying him. 40I begged your disciples to drive it out. But they couldn’t do it.”
41“You unbelieving and evil people!” Jesus replied. “How long do I have to stay with you? How long do I have to put up with you?” Then he said to the man, “Bring your son here.”
42Even while the boy was coming, the demon threw him into a fit. The boy fell to the ground. But Jesus ordered the evil spirit to leave the boy. Then Jesus healed him and gave him back to his father. 43They were all amazed at God’s greatness.
Jesus Speaks a Second Time About His Coming Death
Everyone was wondering about all that Jesus did. Then Jesus said to his disciples, 44“Listen carefully to what I am about to tell you. The Son of Man is going to be handed over to men.” 45But they didn’t understand what this meant. That was because it was hidden from them. And they were afraid to ask Jesus about it.
Who Is the Most Important Person?
46The disciples began to argue about which one of them would be the most important person. 47Jesus knew what they were thinking. So he took a little child and had the child stand beside him. 48Then he spoke to them. “Anyone who welcomes this little child in my name welcomes me,” he said. “And anyone who welcomes me welcomes the one who sent me. The one considered least important among all of you is really the most important.”
49“Master,” said John, “we saw someone driving out demons in your name. We tried to stop him, because he is not one of us.”
50“Do not stop him,” Jesus said. “Anyone who is not against you is for you.”
The Samaritans Do Not Welcome Jesus
51The time grew near for Jesus to be taken up to heaven. So he made up his mind to go to Jerusalem. 52He sent messengers on ahead. They went into a Samaritan village to get things ready for him. 53But the people there did not welcome Jesus. That was because he was heading for Jerusalem. 54The disciples James and John saw this. They asked, “Lord, do you want us to call down fire from heaven to destroy them?” 55But Jesus turned and commanded them not to do it. 56Then Jesus and his disciples went on to another village.
The Cost of Following Jesus
57Once Jesus and those who were with him were walking along the road. A man said to Jesus, “I will follow you no matter where you go.”
58Jesus replied, “Foxes have dens. Birds have nests. But the Son of Man has no place to lay his head.”
59He said to another man, “Follow me.”
But the man replied, “Lord, first let me go and bury my father.”
60Jesus said to him, “Let dead people bury their own dead. You go and tell others about God’s kingdom.”
61Still another person said, “I will follow you, Lord. But first let me go back and say goodbye to my family.”
62Jesus replied, “Suppose someone starts to plow and then looks back. That person is not fit for service in God’s kingdom.”
Исус шаље Дванаесторицу
1Исус сазва Дванаесторицу и даде им силу и власт над свим злим духовима и да исцељују болести. 2Послао их је да навешћују Царство Божије и да лече. 3Исус им рече: „Не носите ништа са собом на пут: ни штап, ни врећу, ни хлеб, ни новац, нити треба да имате два пара одеће. 4У коју кућу уђете, у њој и останите, све док не одете из тог места. 5А ако вас људи не приме, изађете из тог града, отресите прашину са својих ногу. То ће бити доказ против њих.“ 6Они су затим отишли, па су проповедали Радосну вест по селима и лечили посвуда.
7Кад је Ирод четверовласник чуо о свему што се догађа, био је потпуно збуњен, јер су неки говорили да је то Јован Крститељ устао из мртвих. 8Други су, опет, говорили да се то пророк Илија појавио, а трећи да се неки од древних пророка вратио у живот. 9Ирод је на то рекао: „Јовану сам ја одрубио главу; али ко је тај о коме чујем такве ствари?“ И настојао је да види Исуса.
Исус храни пет хиљада људи
10Кад су се апостоли вратили, испричали су Исусу какве су ствари учинили. Исус их је онда повео и повукао се у осаму према граду по имену Витсаида. 11Међутим, народ је то сазнао, па је кренуо за њим. Исус их је прихватио и говорио им о Царству Божијем и излечио оне којима је било потребно излечење.
12Када је дан био на измаку, пришла су му Дванаесторица и рекла му: „Отправи народ, да би могли да оду до оближњих села и засеока да нађу преноћиште и храну, јер смо овде на пустом месту.“
13Исус им рече: „Дајте им ви да једу.“
Они одговоре: „Ми имамо само пет хлебова и две рибе. Да одемо да купимо храну за сав овај народ?“ 14(Било је око пет хиљада мушкараца.)
Онда Исус рече својим ученицима: „Сврстајте народ у групе од по педесет, па нека поседају.“ 15Они тако учинише, те сви поседаше. 16Исус је узео пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима да изнесу пред народ. 17Сви су јели и наситили се, а ученици су покупили још дванаест котарица преосталог хлеба.
Петрово исповедање
18Једном приликом, када се Исус сам молио, са њиме су били и његови ученици. Питао их је: „Шта се у народу говори: ко сам ја?“
19Они одговорише: „Једни кажу да си Јован Крститељ, други да си Илија, а трећи да је то неки од пророка из прошлости устао из мртвих.“
20Исус их упита: „А шта ви кажете: ко сам ја?“ Петар одговори: „Ти си Христос Божији.“
21Исус им строго заповеди да то никоме не говоре. 22Још им је рекао: „Син Човечији мора много да пропати. Њега ће одбацити старешине, водећи свештеници и зналци Светог писма. Биће убијен, али ће васкрснути трећег дана.“
Цена следбеништва
23Онда је свима рекао: „Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе самог и нека узме свој крст свакога дана, па нека ме следи. 24Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко ради мене изгуби свој живот, тај ће га спасти. 25Шта вреди човеку да задобије и сав свет, а самога себе изгуби или себи науди? 26А ко се застиди мене и мојих речи, и Син Човечији ће се постидети њега када буде дошао у својој слави, и у слави свога Оца и са светим анђелима. 27Заиста вам кажем: међу онима који стоје овде има неких који неће искусити смрт док не виде Царство Божије.“
Преображење
28А око осам дана након што је рекао ово, повео је Петра, Јована и Јакова и попео се на гору да се моли. 29Док се молио, његово лице се изменило, а његова одећа постала бела и сјајна. 30Уто се појавише два човека, па су разговарали са њим. То су били Мојсије и Илија, 31који су се указали у небеској слави. Говорили су о Исусовој смрти9,31 Реч која је овде преведена са смрт, на грчком је излазак, што упућује на значај Исусове смрти. У Старом завету излазак се односи на Божије ослобођење израиљског народа од египатског ропства. Христова смрт на крсту јесте излазак, то јест, дело откупљења, којим Бог изводи људе из ропства греха., коју је требало да поднесе у Јерусалиму. 32Али, Петра и његове пријатеље савлада сан. Кад су се пробудили, угледали су Исуса у његовој слави и два човека како стоје са њим. 33Када су они одлазили од њега, Петар рече: „Учитељу, добро је да смо овде! Да начинимо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији.“ Он, наиме, није знао шта говори.
34Док је Петар још говорио, дође облак и заклони их. Ученици су били уплашени кад их је облак наткрио. 35Тада дође глас из облака, говорећи: „Ово је мој изабрани Син. Њега слушајте!“ 36Када је глас утихнуо, Исус је поново био сам. А ученици су ћутали и тих дана никоме нису јављали ништа од онога што су видели.
Исус исцељује опседнутог младића
37Следећег дана, када су сишли са горе, много света му је кренуло у сусрет. 38Један човек из народа повика: „Учитељу, обазри се на мога сина; то ми је јединац. 39Ево, спопада га зао дух, те одједном виче, тресе га и детету пена пође на уста. Не пушта га док га не исцрпи. 40Молио сам твоје ученике да га изгнају, али они нису могли.“
41Исус одговори: „О, неверни и изопачени роде, докле ћу још бити са вама и подносити вас? Доведи свога сина овамо!“
42Док је дечак долазио, зли дух га обори на земљу тресући га. Исус заповеди нечистом духу, исцели дечака и предаде га његовом оцу. 43Сви су били задивљени Божијим величанством.
Исус поново говори о својој смрти
Док су се сви још дивили свему што је учинио, Исус рече својим ученицима: 44„Добро слушајте што вам кажем: Син Човечији ће бити предат људима у руке.“ 45Но, они нису разумели те речи, јер је било сакривено од њих, те нису могли да схвате, а бојали су се да га питају о томе.
Ко је највећи?
46Међу ученицима се поведе расправа о томе ко је највећи међу њима. 47Но Исус, знајући о чему они размишљају у себи, узе једно дете, постави га поред себе, 48па им рече: „Ко прихвата ово дете у моје име, мене прихвата, а ко мене прихвата, прихвата онога који ме је послао. Ко је најмањи међу вама, тај је највећи.“
49Јован му рече: „Учитељу, видели смо једног човека како у твоје име истерује зле духове. Ми смо му то забранили, зато што не иде са нама.“
50Исус му рече: „Немојте му бранити, јер ко није против вас, за вас је.“
Исусова служба на путу за Јерусалим
Самарјанско село не прихвата Исуса
51Када је дошло време да буде вазнет на небо, Исус одлучи да оде у Јерусалим. 52Зато је послао гласнике пред собом. Они оду и дођу у једно самарјанско село да припреме што му је потребно. 53Међутим, мештани га нису примили, зато што је ишао у Јерусалим. 54Када су ученици Јаков и Јован видели ово, рекли су: „Господе, хоћеш ли да кажемо да огањ сиђе са неба и уништи их?“ 55Исус се окрену, па их прекори због тога: „Не знате каквог сте духа! 56Син Човечији није дошао да уништи људске душе, него да их спасе.“ Затим су отишли у друго село.
Захтеви следбеништва
57Идући путем, неко рече Исусу: „Следићу те куд год ти будеш пошао!“ 58Исус му одговори: „Лисице имају јазбине, птице гнезда, а Син Човечији нема где да наслони главу.“ 59Затим је рекао једном другом: „Пођи за мном.“ Но, он рече: „Господе, дозволи ми прво да одем и сахраним оца.“9,59 По јудејском обичају из првог века наше ере, сахрањивање се обављало непосредно по смрти преминулог. Међутим, након годину дана, када би тело иструлило, најстарији син би скупио очеве кости и ставио их у посебну кутију. Кутија би се затим стављала у отвор у зиду гроба. То је било потпуно сахрањивање. 60„Пусти нека мртви сахрањују своје мртве – рече му Исус – а ти иди и објављуј Царство Божије.“ 61Трећи рече: „Господе, ја ћу те следити, али ми дозволи да се најпре поздравим са својим укућанима.“ 62А Исус му рече: „Нико ко се прими плуга, па се окреће натраг, није прикладан за Царство Божије.“
